- Bilo je, naime, apsolutno naivno i neracionalno očekivati da će posle one (polu)uspešne (polu)radikalizacije protesta, oličene u pomenutom februarskom upadu u RTS i potonjoj poluopsadi Vučića u zgradi predsedništva, rejting opozicije skočiti u nebesa
– Лидери се, између осталог, препознају и по томе што имају „осећај за филинг“, односно што умеју да разлуче када је тренутак за акцију, а када је у питању само залудно и контрапродуктивно трошење енергије.
– Када се погледају и упореде све бројке, разлика између „про-власт“ и „про-опозиција“ опције, у оптималним околностима, јесте негде између седам и десет процената. (С тим да је у Београду однос практично изједначен.) Али с том „ситном“ разликом што прорежимски гласачи излазе у максималном проценту и што, не постоји никаква опасност да ће им глас пропасти.
– Вучић веома добро зна да његов резултат и евентуалнии тријумф на неким будућим изборима, кад год да они били, пресудно зависи не више толико од броја сендвича и подељених хигијенских пакета (што нипошто не значи да неће ићи и даље на њих), него од тога колико ће из ове категорије ненаклоњених му гласача отерати у апстиненцију – или гурнути испод цензуса.
– У данима који су пред нама, важно је по сваку избећи очекивани цунами песимизма и малодушности – којем смо и иначе генерално склони, а који ће на све могуће начине режим додатно подстицати
– Коначно, и најважније: Треба издржати. И најозбиљније схватити чињеницу да је овде у питању тежак параполитички маратон (са свим могућим, замисливим и незамисливим препрекама), а не тек једна, факултативна и пријатељска, редовна политичка утакмица.