Pročitaj mi članak
У Дежеви подно Голије владика тимочки Јустин освештао је и са свештенством и мештанима положио камен темељац храма Светог Саве, који ће се градити прилозима житеља села у Дежевској долини и уз помоћ верника из целе Србије и дијаспоре.
Баш у Дежеви Стефан Немања је формирао прву српску државу и ту су рођени његови синови Вукан, Стефан Првовенчани и Растко Немањић, односно свети Сава. Свечаности је присуствовало више од 3.000 верника из Рашке области и целе Србије.
Храм ће се градити недалеко од Немањине саборне цркве у Дежеви, где је 1282. године одржан чувени Дежевски сабор на коме је краљ Драгутин предао престо свом брату и касније моћном српском владару краљу Милутину, а у близини засеока Мишчићи где је свет угледао Растко Немањић, касније свети Сава.
СВАКИ КАМЕН ИСТОРИЈА
Идеја за подизање храма Светог Саве постоји одавно, било је планова да се најпре обнови Немањина саборна црква и да се археолошки истражи цео терен, јер се верује да су ту у близини и Немањини двори, као и да се обнови родна кућа светог Саве, међутим, пошто у држави за то није било пара, а изгледа ни много воље, верници више нису могли да чекају.
– Утемељење овог храма на овом месту задатак је који обавезује, јер овде где год се окренете видите међаше наше историје. Овде у Дежеви се чува старо и гради ново и ово је добар пример сарадње Цркве и Завода за заштиту споменика културе.
Један од иницијатора за почетак радова био је отац Радослав Јанковић, парох дежевски.
– Све је овде почело, овде је настала српска држава, овде су Немањићи постали моћни и познати, овде је свети Сава учио и одавде је, жељан нових знања, отишао у свет. Мада је сваки камен овде историја, цео простор је прилично запуштен, па је ово био последњи тренутак да се организујемо, да ударимо темеље храма који ћемо, акобогда, и завршити. Овај тренутак чекале су многе генерације у Дежевској долини, неке га, нажалост, нису дочекале – каже отац Радослав.
Црква Светог Саве у Дежеви има доста сличности са храмом Светог Саве у Београду, пројектовали су је стручњаци Завода за заштиту споменика културе на челу са архитектом Мирјаном Славковић, зидаће је најбољи мајстори из овог и других делова Србије.
Првослав Сеновић, угледни домаћин из Дежеве, силно се обрадовао почетку изградње храма.
– Кад год изађем у воћњак поред оближње Дежевске реке, увек ми сине кроз главу да је овуда пролазио Стефан Немања, да је гледао ова иста брда која и ми данас гледамо, да се овуда играо и свети Сава…. Овде су рођени цареви Душан Силни и Урош Други, касније назван Нејаки, одавде потичу и многи српски краљеви из лозе Немањића…
НЕМАРНА ДРЖАВА
Члан Одбора за изградњу храма Десимир Милановић из Дежеве уверен је да ће Србији кренути тек када схвати где су јој корени.
– Стојимо данас на овој светој земљи, можда и несвесни колико је она света, ово је предео невероватне историје, али је још невероватније колико је овај простор и данас запостављен, колико је запуштен и колико се о улози овог краја у раној српској историји мало зна – сматра Милановић.
Професор и публициста Мирко Поповац годинама је предавао српски језик у основној школи у Дежеви која, иначе, не носи Савино име, већ партизанског комесара Александра Стојановића Леса.
– Живим на стотинак метара од Немањине саборне цркве која је још у рушевинама и деценијама се љутим, пре свега на државу, што не посвећује више пажње овој лепоти. Није Дежева обично село, сваки бусен, сваки камен овде благословио је свети Сава. Зар то није довољан разлог да Дежева буде место српског ходочашћа, да нам деца овамо долазе на екскурзије уместо што иду у Турску и Грчку и да се овде, на извору своје историје, културе и традиције, напајају новим знањима. Надам се да ће се изградњом храма Светог Саве много тога променити, али је исто тако потребно да се од малих ногу ради са најмлађима, да их учимо ко смо и шта смо и да их усмеравамо на Савин пут. Потребно је и да ми старији још много тога променимо у својим главама – прича Поповац.
Томислав Коматина из Дежеве вели да је народ спреман да одваја од уста за изградњу храма.
– Тешка су ово времена, народ је осиромашио, посебно овде у Дежевској долини, али, уз божју помоћ, надамо се да ћемо завршитио брзо нашу цркву која ће бити почетак откривања неоправдано запостављене Дежевске долине и најславнијег дела српске историје – каже Коматина.
Слаби и разједињени Срби
– Велика је част бити овде у постојбини светог Саве. Већи узор од њега нама Србима не може бити. Онима који имају сумњу да ће Срби као народ, понекад слаби и разједињени, опстати, не треба да брину, јер свети Сава је са нама – поручио је окупљеном народу владика Јустин који је потекао из овог краја, а пре него што је преузео Тимочку епархију дуго година био је монах у Црној реци.
Међаши прошлости
Гордана Гаврић, директорка Завода за заштиту споменика културе у Краљеву, подсетила је окупљене на потребу да се Петрова црква, Сопоћани и Ђурђеви ступови, који су под заштитом Унеска, заштите од дивље градње у њиховој близини.
Рус певао „Тамо далеко“
Полагање камена темељца за храм Светога Саве у Дежеви пратио је богат културно-уметнички програм који су, потпомогнути раскошним гласом Љубе Манасијевића, извели: етно-група Рашанке, Певница цркве Светог Николе из Новог Пазара, КУД из Штавља код Сјенице, певачи са Косова и Метохије, народни гуслари…. Занимљиво је да су свечаности присуствовали и бројни Срби из дијаспоре, а међу гостима је био и Рус Георгије Вуклотреб из Санкт Петербурга. Са сином је превалио далек пут да би био у Дежеви и са овдашњом децом отпевао „Тамо далеко“.
(Вести онлајн)
