U julu prošle godine je tink-tank "Kosovski centar za bezbednosne studije" objavio je izveštaj o ispitivanju "uzroka i posledica umešanosti kosovskih građana kao militanata u ratu u Siriji i Iraku".

Истраживање је финансирала америчка амбасада у Приштини и њему се напомиње да „мишљења, налази и закључци или препоруке аутора Шпенда Курсанија и Косовског центра за безбедносне студије и не морају нужно одражавати оне које заступа Стејт департмент“.

Стефан Шварц из „Центра за исламски плурализам“ у Вашингтону у свом чланку за Middle East Forum тврди да је реч о „смушеном и нетачном документу којег ће косметски Албанци с правом тумачити као службени амерички став према претњи такозване“ Исламске државе „и да је Запад уопштено неуспешан у суочавању с активностима ИДИЛ-а и других терористичких група у региону.

107 страница противречних аргумената

„Извештај обухвата 107 страница анализа, статистика и дијаграма, што би требала бити корисна количина података. Нажалост, неки важни проблеми о исламу на Космету су пречутани, а они објављени су скривени иза лавине често противречних аргумената“, још прошлог лета тврди Стефан Шварц.

Сажетак од 11 страница почиње са алармантном изјавом.

„Косово даје 125 страних бораца на сваких милион становника, што га сврстава на прво место међу 22 наведених земаља, а следи Босна са 85 бораца на милион становника, Белгија са 42 и Албанија са 30 страна милитаната у редовима Исламске државе на сваких милион грађана“, стоји у извештају, а према непотврђеним информацијама се у Сирији и Ираку бори преко 200 шиптарских милитаната с Космета, иако је та бројка сигурно већа.

Након овог, Шпенд Курсани даје противречно запажање:

„Што се тиче броја страних бораца у уделу муслиманског становништва, Косово и Метохија су у доњој половини табеле земаља и заузима 14. место међу 22 земље које су дале навише страних бораца“ Исламској држави“. С обзиром да се углавном муслиманско становништво сваке од појединих земаља жели укључити у сукоб на Блиском истоку на верској основи, у поређењу са својим немуслиманским становништвом, потребно је погледати број страних бораца у односу на муслиманску популацију. Постаје јасно да су феноменом одласка страних бораца на Блиски исток углавном погођени муслимани земаља с већинских немуслиманских становништвом.“

Међутим, Космет је ипак тренутно већински муслиманска земља и релативно велики број бораца за подручје од само 1,8 милиона људи не би требало да буде изненађење. Но, извештај не говори јасно о бројевима и укупан број се скрива иза просека који се онда разводњава на удео муслиманског становништва у земљама наведеним у извештају.

Након неких обавештење о тим подацима, Шпенд Курсани тврди „како је насилне екстремистичке идеје на Космету прихватила мала група људи у односу на укупну популацију“.

Шта је још важније, у извештају се у маниру Обамине администрације тражи апсолутно одвајање радикализма од религије, што је увек познат изговор исламистичких екстремиста и као разлоге свог екстремизма наводе „унутрашње услове на друштвеној, породичној и индивидуалном нивоу“.

Овде треба нагласити да екстремизам такозване „Исламске државе“ јест исламистички и корен му је религија, али се не може говорити о исламу уопштено, него његове радикалне верзије као што је вехабијско, селафијске и чак давно заборављено и од исламских теолога одбачено такфиристичко учење, које је пригрлио ИДИЛ, али о томе ћемо нешто касније.

У поменутом извештају се исправно наводи да су грађани Космета, после протеривања православних Срба, у огромној већини муслимани, али да су сукобе на Блиском истоку све донедавно сматрали удаљеним догађајима, – званично није било извештаја о грађанима Косова у редовима терористичких група у Сирији и Ираку или другде, барем не у мери у којој су погођене друге земље.

Слично томе, за муслиманске (шиптарске) грађане Космета је брзо ширење такозваног „Арапског пролећа“ у муслиманским земљама Блиског истока и северне Африке били једнако удаљено као и ранија збивања на Блиском истоку, укључујући и збивања у Сирији.

Како је све пошло по злу? То ћемо сазнати касније, али извештај Шпенда Курсанија од прошле године троши пуно простора на препричавање уобичајене историје вехабијског покрета пореклом из Саудијске Арабије и Муслиманског братства основаног у Египту, а сада званично с упориштем у Турској и Катару. Открива и нека тајанствена, али знаковита поглавља у историји ислама на Космету.

Након 2005. године се кроз идеологију Ал-Каиде у Косово се из суседне Македоније инфилтрирала египатска група „Такфир Ва’ал Хијра“, познатији као „такфиристи“.

Македонија, као што је познато, има велику албанску мањину и тамо је група исламских клерика која је путовала и студирала у Египту и другде на Блиском истоку била подељена око тога требају ли муслимани учествовати у локалним изборима.

Шиптарски муслимански имам на Космету, Шукри Алија, је устао против гласања на националним изборима и прогласио их „невјерничким чином“ још 2003.

 Шукри Алија је имао велики углед међу новопридошлим египатским такфиристима и пре бега на Косово је проповедао у Македонији. Он је остао на Космету до 2012. године, а потом је изручен македонском правосуђу.

Следбеници имама Алије су дословно помахнитали, а један од његових најближих поузданика, имам Реџеп Мемиши, још увек заговара терористичку идеологију и подстиче одлазак у ИДИЛ ништа мање него из Јахја пашине џамије у Скопљу, наводи се у извештају.

Алија и Мемиши стварају исламистичку мрежу на Космету, највише кроз групу имама у пограничном подручју са Македонијом. Слични ефекти су приметни у у Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији.

Из извештаја би требало бити јасно да ИДИЛ своју идеологију извози на Космет и уопштено ван својих граница. Зашто онда у извештају нема нагласка на домаће „социолошко“ објашњење и не говори се због чега су кометски Албанци напустили своје домове и отишли ​​да се боре за ИДИЛ?

Многи шиптарски муслимани су се „изнова вратили религији“ након рата 1999. године, што је приметан феномен широм бивше Југославије, не само када су у питању припадници исламске заједнице.

Сиромашни, рурални муслимани су истовремено прихватили доброчинитеље с Блиског истока, али су и упијали радикалне поруке.

Што је још горе, млади Албанци на Космету живе без циља и зато прихватају било коју прилику која им се понуди. Студија цитира ноторног америчког академског апологета вехабизма, професор Натана Делонг-Баса са колеџа у Бостону, који тврди „како су политичке исламске елите постале веродостојније од службених и владајућих, јер су више упознате са проблемима људи и њиховим потребама“.

У ствари, документ користи професора Делонг-Баса како би се што боље ублажио брутални имиџ вехабизма.

Али најгори пример извештаја лежи у препорукама за акцију којом би се спречио продор ИДИЛ-а на Космет.

„Деловати против радикализма уз минималну употребу силе“

За не поверовати, али студија финансирана од стране америчке амбасаде позива шиптарско-окупаторске власти да „предузме све могуће мере да би се, што је више могуће, обуздале безбедносне агенције од употребе силе“ и инсистира се на „софт“ одговору.

„Хапшења, затварања или слање људи на суд треба избегавати колико год се евентуално може“, што је прошле године у фебруару подржано и од стране Барака Обаме, на скупу у Белој кући под именом „Супротстављање насилном екстремизму„.

У извештају се истиче да шиптарско-окупаторске службе на Космета „треба да имају више циљани приступ према насилним екстремистима, односно да раде на основу обавештајних процена“.

„Требају се предузимати мере да би се, што је више могуће, безбедносне агенције обуздале од употребе силе, тј. хапшења, прогона, итд …“, пише Шхпенд Курсани и цитира координатора за борбу против тероризма у ЕУ, Gillesa de Kerchovea, који је изјавио да су „затвори су главни инкубатори радикализације“.

Али ако је неки муслиман већ отишао у Сирију да се бори за ИДИЛ, како би се у случају његовог затварања повећала ниво фанатизма?

У извештају Курсанија се тврди да се умерени муслимански клерици требају бавити с борцима који су се вратили са ратишта на Блиском истоку, те да се они требају „социјализирати и потенцијално дерадикализирати“ или да се барем покуша „омекшати фанатичне ставове повратника“.

Овако „бриљантан“ предлог 200 или више милитаната ИДИЛ-а са Космета, који су тренутно у Сирији и Ираку, само могу поздравити. Ако ствари крену по злу, а чини се да ће тако бити, могу се вратити кући и обратити се неком од умерених клерика и рећи „како се кају, да ће бити добри и више неће ићи по свету, ратовати и чинити злочине у име Алаха и да ће све учинити како би ублажили своје фанатичне ставове „.

Косовска студија велике наде полаже у „ресоцијализацију и реинтеграцију“, што се предлаже уместо истраге и казне за злочине које су милитанти можда починили у име „Исламске државе“.

„Програм рехабилитације треба одвојити од рада безбедносних служби и полицијских истражитеља“, наводи се у извештају.

Стефан Шварц тврди да ова стратегија није успела нигде где је била примењена, од Саудијске Арабије до Велике Британије.

„Рехабилитација терориста једноставно не даје резултате, стога је једино могуће поразити их или изоловати. Они који су одговорни за ово извештај, укључујући и америчку амбасаду на Космету, учинили су велику штету народу Косова и Метохије. Но, они су зарадили плату од Стејт департмента издавањем текста, можда и ненамерно утјеловљујући општи недостатак воље Обамине администрације да се суочи с овим проблемом. Не треба се чудити ако овај извештај буде игнорисан или одбачен од већине косметских Албанаца који се ипак противе ИДИЛ-у „, закључује Шхварц.

Извештај којег с правом критикује Стефан Шварц који готово да избегава говорити о узроцима радикализације и на неки начин амнестира вехабијско учење, а као главне кривце за све прозива два вехабијска имама Алију и Мемишија и египатску такфиристичку групу „Такфир Ва’ал Хијра“.

Због чега се Саудијска Арабија, кључне вехабијске земље у свету, жели ослободити сваке кривице, није познато иако се да претпоставити.

Управо овом проблему и радикализацији раније умерених косовских муслимана је чланак посветила Carlotta Gall, колумнисткиња The New York Timesa, која је након пресуде радикалном имаму Зекеријаху Казими на 10 година робије „због ширења мржње и регрутовања младих Албанаца у редове терористичких група“ покушала да расветли узроке овог феномена.

„Саудијски клерици су Космет претворили у расадник тероризма“

„Космет је претворен у плодно тло за ИДИЛ захваљујући екстремистичким клерицима и тајним удружењима финансираним од стране Саудијаца“, у колумни од пре два дана пише Carlotta Gall.

Она пише како сваки петак, на само километар од кипа Била Клинтона у Приштини, стотине младих брадатих мушкараца клечећи моле на плочнику испред импровизоване џамије у бившој продавници намештаја.

Џамија је је један од изграђених са саудијским новцем и крива је за ширење вехабизма, кои на Косово траје пуних 17 година и доласка НАТО трупа.

„Од тада су већи део тог времена, под паском америчких званичника, саудијски новац и утицај променили једно толерантно муслиманско друштво на ивици Европе, гурнули га на руб екстремизма и претворили главни канал за одлазак милитаната на Блиски исток“, пише Carlotta Gall.

Космет се сада, као и остатак Европе, суочава са претњом радикалног ислама. У последње две године је полиција идентификовала 314 косовских Албанаца, укључујући и два бомбаша самоубице, 44 жене и 28 деце, који су се придружили Исламској држави, што је највећи број по глави становника у Европи.

Они су радикализирани и регрутовани, како кажу шиптарски истражитељи, од стране екстремистичких клерика и тајних удружења које финансира Саудијска Арабија и друге конзервативне заливске монархије. Користе непознате, замршене мреже донација добротворних организација, појединаца и државних министарстава.

„Они промовишу политички ислам иу ту сврху су потрошили су много новца на различите програме, углавном међу младим, угроженим особама, а донели су и пуно вехабијске и селафијске литературе. Људе су приближили радикалном политичком исламу, што је резултирало њиховом радикализацијом“, рекао је Фатос Маколи, директор окупаторско-шиптарске противтерористичке полиције.

Након две године истраге, полиција терети 67 особа, ухапсила је 14 имама и затворила 19 муслиманских организација за „противуставно деловање, подстицање мржње и регрутовање терориста“. То је запањујући заокрет за Космет од 1,8 милиона становника, који је, не тако давно, био међу првим проамеричким муслиманских заједницама у свету. Американце су, након НАТО бомбардовања 1999. године, косовски Албанци поздравили као „ослободиоце“ и нису имали пуно везе са вехабијских учењем и заљевским монархијама.

Након рата су америчке снаге себи дале улогу „очувања мира“, али су уз њих стигли и Саудијци, који су милионима евра помагали сиромашне у ратом опустошеној земљи.

Но, ако је Американцима и био циљ „стварање нове демократије“, Саудијци су у Космету видели ново подручје за ширење вехабизма.

„Нема доказа да је било која организација дала директно новац људима да иду у Сирију, али је питање је ко даје подршку онима који промовишу насиље и тероризам у име заштите ислама“, рекао је Маколи.

Космет сада има више од 800 џамија, од којих је 240 изграђено након рата и криве су за индоктринацију нових генерација вехабизмом. Оне су део онога што умерени косовски имами описују као намерну, дугорочну стратегију Саудијске Арабије за преобликовање ислама по својој вољи, не само на Космету, него у целом свету.

Викиликс је 2015. открио саудијски систем финансирања џамија, исламских центара и клерика који обухвата Азију, Африку и Европу. Само у Нев Делхију је 140 муслиманских проповедника наведено на платном списку саудијског конзулата.

Косовске породице се боре с последицама година слушања проповедника обучених од стране Саудијске Арабије. Највећи проблем је што су, слушајући проповеди просаудијских клерика, многи млади људи отишли ​​на ратишта Блиског истока.

Балкан се још опоравља од ратова ’90 -их, а сада је заражен новом нетолеранцијом, упозоравају умерени имами и званичници у региону.

Космети сама природа његовог друштва је темељно промењена глобалним амбицијама стране Саудијске Арабије у ширењу тврдолинијашке верзије ислама, а осим финансирања и помоћи се користе и методе системских претњи и застрашивања

Након рата 1999. године, Идриз Билали, имам централне џамије у Подујеву, поздравио је сваку помоћ коју може добити. Подујево је град од око 90 000 људи у североисточном Косову, а раније је био прилично успешан град са средњим школама и малим предузећима, те подручје богато пољопривредним земљиштем и шумама. Град је увек био познат по својој снажној муслиманској традицији.

Након рата је имам Билали тражио помоћ за обнову џамије и дошла су два млада имама, Фадил Муслију и Фадил Согојев, обојица са везама у Саудијској Арабији, који су донели новац и организовали летње верске курсеве. Имам Билали је прихватио помоћ.

Ова двојица су била само два косовска имама који су искористили стипендије након рата и студирали ислам у Саудијској Арабији.

Ускоро су под имамом Фадилом Муслијом ученици почели усвајати крут начин молитве, стран исламској традицији овог дела Европе.

„Тако је вехабизам дошао и у наше друштво“, рекао је имам Билали у недавном интервјуу.

И сам имам Идриз Билали је предавао на Универзитету у Медини у Саудијској Арабији касних ’80 -их, а као студент је упозорен од стране косовског професора на културне разлике вехабизма. Схватио је да се тамо водила кампања за прикупљање чланова за касније мисије коју су водили Саудијци.

„Прво што су вехабије учиниле је да су чланове наше заједнице, који ислам разумеју на традиционалан начин Косова, покушати одвући далеко од тог разумевања. Након што су их одвукли далеко од традиционалне заједнице, почели су их бомбардовати радикалним идејама“, рекао је Билали.

„Главни циљ њиховог деловања је створити сукоб између људи. Прво се стварају поделе, потом мржња, а онда нам се може догодити оно што се догодило у арапским земљама, где је рат почео због тих сукобљених идеја“, рекао је подујевска имам.

Упркос чињеници да је локална Исламска заједница деловала умереније и по традицији Османског царства, широм Космета су се настанили радикални проповедници и подигле џамије, често изграђене са саудијским новцем.

Из њихових база, од Саудијске Арабије обучени имами пропагирају принципе вехабизма, надмоћ шеријатског закона, као и идеју о насилном џихаду и такфиризам који дозвољава убијање муслимана које се сматра јеретицима и који не следе њихово тумачење ислама.

Саудијска Арабија спонзорише добротворне установе, често исплаћује плате и режијске трошкове, финансира курсеве из религије. Но, добротворна помоћ често има услове. Породице могу добити месечне стипендије под условом да су присуствују проповедима у џамији и да следе правила одевања и понашања које прописује радикални имам.

„Људи су били толико потребни, да нема никога ко им се није придружио“, присјетио се Ајнисхахе Халими, политичар који се залагао да се, након што су се неке породице жалиле на злостављања, радикални албански имами протерају.

Неколико година након рата, старије генерације традиционалних клерика су се нашли на удару младих вехабија.

„Дошли су у име помоћи, али су дошли с различитим скривеним намерама, а то је да овде унесу раздор у исламску веру“, рекао је имам у Гњилана, Енвер Реџепи.

Имам Реџепи је 2004. био отет и дивљачки претучен од стране маскираних мушкараца у шуми изнад Гњилана јер се супротставио младим вехабијама који су у џамији скинули албанску заставу са двоглавим орлом, тврдећи „како је то у супротности са исламом и да се ради о идолопоклонству насликаним животињама „.

Десет година касније, 2014. године, након што су се два млада косовска Албанца разнела у самоубилачком нападу у Ираку и Турској, истражитељи су покренули опсежну истрагу о изворима радикализма.

Имам Зекерија Ћазими је ухапшен и прошли петак га је суд осудио на 10 година затвора због подстицања на мржњу и регрутовање младих у терористичку организацију. Казимијев утицај је био дубок и истрага је утврдила да је био под утицајем египатске базе екстремиста и радио под покровитељством Саудијске Арабије и других заљевских монархија.

До средине 2000-их, саудијски новац и саудијски обучени клерици су већ обавили посао и извршили утицај на исламску заједницу Космета.

Вођство је прећутно одобравало помак према конзервативизму, кажу критичари ове саудијске вехабијске хоботнице.

Зекерија Ћазими је прво именован за лидера једне сеоске џамије, а касније у Ел-Кудус џамији на рубу Гњилана.

Мало ко му се могао супротставити, чак ни Мустафа Бајрами, његов бивши учитељ и лидер Исламске заједнице Гњилана 2012. године.

Мустафа Бајрами долази из угледне религиозне породице, а отац му је током социјалистичке Југославије био први главни муфтија земље. Сјећа се да су се ученици бунили против њега, кад год је говорио против вехабизма.

Убрзо је схватио да студенти уче уверења која се разликују од традиционално умереног наставног плана и програма и да посећују неколико радикалних учитеља. Он је вехабијама забранио коришћење џамија након времена службених молитви. Непријатељство је само расло. Тада су почеле провокације и против његове жене, што је на Космету недопустиво, а њему су говорили да је „отпадник“ или „неверник“, што је типичан речник у оптужбама које изриче самопроглашена „Исламска држава“.

Током времена су од Саудијске Арабије обучени имами проширили њихов рад. У Подујеву је успостављања локална добротворна организација под називом „Девотшмерија“ или „оданост“, која подучава веронауку и плаћа социјалне програме за жене, сирочад и сиромахе. Организација је финансирана од стране је „Ал вакуф ал-Исламија“, саудијске организације која је на крају затворена од стране истражитеља.

Тајне Саудијске Арабије

„Већ 2004. сам знао да све то неће донети ништа добро“, рекао је имам Билали и додао да је тада постојала језгра од 20 вехабија.

Имам Билалли је започео кампању против неовлашћеног ширења џамија и вехабијског учења. 2008. је изабран је за лидер Исламске заједнице у Подујеву и покренуо је веронаука за жене, јер је мислио да ће смањити утицај организације „Девотшмерија“. Тада су му почели претити смрћу.

„Свако ко им се противи они виде као непријатеља“, рекао је имам Билали.

Апелирао је на вођство Исламске заједнице Косова, али је и врх био под утицајем арапских спонзора и добио малу или никакву подршку.

Када је имам Билали формирао Савез умерених имама, Исламска заједница Косова га је уклонила са дужности. Његов наследник, Беким Јашари, једнако забринут због саудијског утицаја, ипак је наставио борбу.

„Провео сам 10 година у арапским земљама, а специјализован сам за питање секташтва у исламу. Врло је важно да се заустави арапско секташтво које се уводи на Космету“, рекао је Јашари.

Јашари је имао неких успеха, али га је зауставио од Саудијаца обучени имам Согојева.

Радикални имами Муслију и Согојева и даље проповедају у Приштини, где на молитве долази мноштво младих.

Утицај радикалних клерика је досегао свој врхунац са ратом у Сирији, када су почели величати врлине џихада и говорима потицали младе људе да иду у борбу.

Имам Зекерија Ћазими, који је добио 10 година затвора, чак је организовао летњи камп за своје младе следбенике.

„Сваки муслиман је обавезан да учествује у џихаду“, рекао је у једном говору.

„Посланик Мухаммед каже да ако неко има прилику да учествује у џихаду, а не оде, умреће с великим гресима. Крв неверника је најбоље пиће за нас муслимане“, казао је у другом снимање.

Када су власти отвориле истрагу, утврдило се да је саудијска добротворна организација „Ал вакуф ал-Исламија“ подржавала удружења и проповеднике као што је имам Зекерија Ћазимијем у готово сваком граду у региону.

„Ал вакуф ал-Исламија“ је основана на подручју Балкана 1989. и већина новца долази из Саудијске Арабије, Катара, Кувајта и Бахреина.

Необјашњиве празнине у њиховим књигама су продубиле сумње да је група потајно финансирала клерике који су радикализовати младе људе, рекли су шиптарски истражитељи, који су открили да је „Ал вакуф ал-Исламија“, која је имала канцеларију у центру Приштини и 12 запослених, добила око 10 милиона евра од 2000. до 2012., али готово да нема докумената који би објаснили на што се новац трошио.

Више од милион евра се потрошило на изградњу џамије. Но, огроман износ одлази на неодређено подизање готовине.

Само седам посто буџета је отишло за бригу за сирочад и добротворне мисије.

2014. године је окупаторско-шиптарскс полиција затворила удружење „Ал вакуф ал-Исламија“, те још 12 других исламских „добротворних организација“, те ухапсила 40 људи.

На питање о оптужбама у телефонском разговору је Наср Ал-Даманхури, директор удружења „Ал вакуф ал-Ислами“ у Холандији рекао је да није имао директне спознаје о пословању његове групе на Космету и Балкану.

Осим тога, рекао је да је он преузео канцелариу 2013. године, а његов претходник се вратио у Мароко и није желео да коментарише случај.

„Наша организација никада није подржавала екстремизам и увек је била умерена група“, за The New York Times је рекао је Наср Ал-Даманхоури.

Зашто приштинске власти, амерички званичници и Уједињене нације нису деловали пре и спречили ширење екстремизма, питање је о којем се интензивно расправља.

ЕУ је спречила борбу против радикалног ислама због „права на слободу вјероисповијести“

2004. године је тадашњи лидер косметских Албанаца, Бајрам Реџепи, покушао увести Закон о забрани екстремистичких секти. Но, рекао је у недавном интервјуу у свом дому на северу Косова, европски званичници су му рекли да би то кршило слободу вјероисповијести.

„То није било у њиховом интересу и они нису хтели да иритира неке исламске земље. Они једноставно нису учинили ништа“, рекао је Бајрам Реџепи.

У последњих неколико година Саудијска Арабија као да је смањила своју помоћ Космету. Централна банка Косова наводи да је помоћ из Саудијске Арабије у последњих пет година у просеку износила 100 000 евра годишње.

Међутим, сада новац долази из Кувајта, Катара и Уједињених Арапских Емирата, који годишње уплаћују свака милион евра, а пропагирају исту тврдолинијашка верзију ислама. Новац понекад долази и од фирми или појединаца, а понекад и од „Министарства зеката“ (милостиње), те од разних влада, кажу шиптарски истражитељи.

Но, плаћања се често преусмеравају кроз другу земљу и тако се утаји њихово порекло и одредиште. Једна сумњива трансакција од готово 500 000 евра из Саудијске Арабије према Космету је замрзнута 2014. године, што наводи и извештај Стејт департмента.

Ал-Каида и друге терористичке организације још увек добијају милионе од донатора и „добротворних организација“ са седиштем у заливским монархијама, тврди амерички подсекретар за тероризам Давид С. Коен.

Данас је Исламска заједница Косова под утицајем дарежљивих арапских донатора истакнуте положаје дала радикалним клерицима, кажу њени критичари.

Ахмет Садриу, портпарол Исламске заједнице Косова, рекао је да се на Космету одржала традиционална толерантна верзија ислама. Но, тек сада се види колико су штете нанели Саудијска Арабија и друге земље са својим новцем и систематском радикализацијом Косова, али не само, те је упитно има ли уопште могућности повратка на старо.

За неке на Косову је већ прекасно.

Породице су растргане, а неки чак интелигентни и бистри млади људи су ухваћени у замку вехабијског „џихада“.

Један од најбољих дипломаната политичких наука Косова, Алберт Бериша, отишао је за Сирију 2013. како би „помогао сиријском народу у побуни против владе предсједника Басхар Ал-Ассада“, али тврди да никада није био члан „Исламске државе“.

Син Исмета Сакикија, службене особе у премијеровом канцеларији, Висар Сакики (22), студент права, са својом вереницом је ухапшен је на путу кроз Турску за Сирију.

И у засеоку Бусава у шумовитим брдима источног Косова, Шемси Малићи не може разумети зашто је један од његових синова, алејхима (27) узео своју породицу и придружио се „Исламској држави“ у Сирији.

„Боље да се врати мртав него жив. Послао сам га у школу, а не рат. Продао сам краву за њега“, рекао је Шемси Малићи, сиромашни сељак из засеока Бусава.

Косовска стварност је приметна и у Босни и Херцеговини, јужној Србији и Рашкој, Македонији и Црној Гори. Но Космет се наводи као пример најбрже и најуспешније пролиферације идеје вехабизма и екстремизма.

Овде мало помажу „округли столови“ и дерадикализације, као што тврди Стефан Шварц, који каже да је једини излаз из ове ситуације пораз терориста на бојном пољу и изолација оних који се врате назад.

Но, то је питање отворено сада, када је у Сирији и Ираку већ преко 30 000 страних бораца, од којих је на хиљаде из Европе. Проблем је како спречити даљу радикализацију младих. Вероватно чврстим и бескомпромисним ставом према параџематима и вехабијским и селафијске проповедницима, који се скривају иза „људских права и слободе вероисповести“. Оствари ли Саудијска Арабија свој наум и новцем успе наметнути вехабијску верзију ислама у Европи, уз огроман прилив релативно умерених муслимана са Блиског истока и већ постојеће заједнице широм Европе, ускоро би се цела Европа могла претворити у једно велико Косово, без обзира на удео муслимана у укупној популацији.

Izvor: altermainstreaminfo.com.hr

Objavio: Srbin.info

Oznake: albanski muslimani, Albanci, vehabizam, Islamisti, Kosmet, N. Babić, saudijska arabija