Прочитај ми чланакКао светац, изузетно је поштован код Грка, Руса и Срба
Српска православна црква и верници данас прослављају празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.
Свети Димитрије је рођен у Солуну у трећем веку, за време цара Максимилијана и сматра се заштитником тог града, а верује се да је Солун спасавао од непријатељских војски и земљотреса.
Цар је Димитрија поставио за намесника Солуна и дао му задатак да из града и околне области прогони хришћане.
Димитрије је, међутим, и сам био хришћанин, па се, уместо да испуни царево наређење, о њега оглушио и уместо тога почео да хришћанство проповеда јавно.
Предање каже да је Свети Димитрије знао шта га чека, па је разделио сав свој иметак и мирно отишао у тамницу, спреман на страдање.
Цар је наредио да Димитрије буде погубљен, што су војници и учинили тако што су га изболи копљима и то за време молитве.
Његово тело је потом бачено, а хришћани су га тајно узели и сахранили на месту где је касније подигнута црква.
По казивању, његов гроб мирисао је на босиљак и смирну, а многи верују у лековитост његових моштију.
Прича записана у црквеним књигама
Постоји прича која је остала записана у црквеним књигама о догађају који се десио у јесен деведесетих година у једном Православном храму у Солуну, тачније у цркви Светог Димитрија Солунског где и почивају његове свете мошти.
Дани око Митровдана ратних 1992. и 1994. се не заборављају, јер су се тада водиле најважније битке за Невесиње, Херцеговину али и целу Републику Српску.
Након вечерњег Богослужења када се народ разишао, жена која је чистила и одржавала цркву и двориште угледала је на вратима храма човека са копљем и мачем, обученог у ратничке оклопе за којим је остајао крвав траг.
Уморна од посла загалами на њега: „Где улазиш такав у Божији храм?“ Он се благо окрену према њој и уморним гласом рече: „Пусти ме сестро, долазим из љутог боја, битке. Одбранисмо од душмана једну малу земљу Херцеговину и у њој један мали град и братски народ српски и православни“.
Човек нестаде, а жена се препаде угледавши крвав траг који остаје иза њега. Позва свештеника, а касније и епископа.
Тај траг их је кроз цркву одвео до ћивота где почивају мошти Светог Димитрија који је у том моменту лежао сав мокар и крвав.
Након овог догађаја постоје веровања да се Свети ратник Димитрије разљутио на непријатеље, дошао и одбранио на Митровдан Херцеговину и народ у њој, што су показале и ране од мача и копља на многобројним непријатељским војницима који остадоше мртви дуж Подвележја и невесињског ратишта.
Као светац, изузетно је поштован код Грка, Руса и Срба.
Свети Димитрије је данас патрон и два значајна града у Србији. То су Сремска и Косовска Митровица. Грађани Косовске Митровице који се боре на бранику своје отаџбине и који су прва одбрана своје отаџбине, имају данас разлога да за чудесну Божију помоћ којом се одржавају непокорени захвале и заштитнику свога града – светом Димитрију.
У нашој земљи постоји велики број храмова посвећених њему, међу којима су и црква у Пећкој патријаршији и капела у Високим Дечанима.
Грађани Сремске Митровице и Солуњани покушали су последњих година прошлог века да успоставе блиске односе кад их већ везује култ свеца заштитника истог имена.
За ову загонетку о својатању свеца истог имена посебно је био заинтересован познати археолог покојни др Петар Милошевић, у чијим је рукописима забележено и о тези са једног симпозијума у Солуну.
Озбиљни научници, писао је Милошевић, мишљења су да су свети Димитрије Сирмијски и Димитрије Солунски, у ствари, једна личност.
У називу града је име овог свеца, једна од највећих археолошких атракције је откопана и стаклом заштићена базилика Светог Димитрија, под земљом чекају на откопавање остаци истоименог манастира, градска слава је Свети Димитрије…
За др Петра Милошевића још један податак био је веома занимљив. Кад је цар Јустинијан, пошто је хришћанство већ прихваћено за веру Римског царства, тражио да му се достави списак хришћанских мученика ради успостављања заслужног поштовања – на списку није било светог Димитрија! Списак је прављен 150 година након погубљења ђакона Димитрија, што би могло да значи да свети Димитрије још није био „стигао“ из Сирмијума у Солун.
Поред тога, и грчка варијанта легенде о светом Димитрију помиње град Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу. Грчки православни календари такође помињу светог Димитрија из Сирмијума још у 3. веку!
Жеља Митровчана је да Солуњани долазе на њихову градску славу Светог Димитрија, на Митровдан. И баш ту легенда креће још једним путељком: Митровдан је међу Србе стигао од Руса, који су дан освајања Сибира посветили свом заштитнику светом Димитрију, дан који тачно за пола године касни за даном погубљења ђакона Димитрија.
Обичаји на Митровдан
У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима, ако падне снег на овај дан, према предању, задржаће се до априла.
У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће.
Постоји и још једно предање везано за Митровдан, да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.
