Руска дипломатија која баштини вековне традиције моћне царске државе има веома специфичну методологију рада и однос према временској димензији својих активности. Никада буке више него што је потребно, моћне обавештајне и аналитиче службе, стрпљење односно спремност на жртвовање краткорочних зарад дугорочних циљева и благовремено појављивање тамо где мислите да их нема, или да добрано касне, одлике су те традиције, која у Сергеју Лаврову има свог типичног представника.

Наравно, ефекат моћи те дипломатије увек зависи од способности владара да је искористи, односно онога ко седи на врху и вуче конце политичких процеса. А то је сада Владимир Путин. Начин на који је обесмишљена идеја униполарног света, или огољен сукоб интереса европских држава и отуђене бриселске администрације пример је како то изгледа у пракси. Па, Сирија. Сећа ли се више ико у Америци како је услов да Асад оде био основ било каквих разговора о тој земљи. И тако редом.

Та руска дипломатија битно је другачија од западне шатл-дипломатије која мандатно размишља, не преза од отворених претњи и уцена, а корупција елите и батина су јој два најача инструмента, уз понеку шаргарепу.

Говорим ово због Балкана и Србије, због обичном смртнику често несхватљивог стрпљења које Русија има за све лажи, преваре и издаје пост -петооктобарских српских режима. И њихове носиоце, у које свакако спада и Ивица Дачић. Тешко да би се чак и господин Лавров, са својим огромним дипломатским искуством могао присетити колико пута је, тај човек без части, нешто рекао па порекао, чврсто обећао па није испунио (Хуманитарни центар само је последњи пример). А тек колико пута се, пред српским народом, лажно позвао на Русију и Путина. Па, ипак, Москва га прима као пријатеља. Не зато што му тамо неко претерано верује, већ зато што Москва следи логику својих дипломатских принципа, који је на крају увек доведу до циља.

Пријем на који је наишао Дачић био је врло срдачан, упркос чињенице да је у Москву, 29 септембра, вероватно дошао „на коленима“, након што се Вучић заглавио у живом блату очигледне сарадње са Харадинајем, сукобима унутар владе, злоупотребе економске статистике и обавеза које је преузео према западним господарима.

Приликом обраћања новинарима Лавров, који никада не говори превише, био је као Дачићев домаћин неуобичајено речит:

„Наши односи се развијају узлазном линијом на свим правцима. Наши председници редовно контактирају, а поверљиви дијалог, који међу њима постоји, помаже развоју сарадње у свим областима“.(1)

Нема сумње да ово значи својеврсну подршку Вучићу и ново разочарање онима у Србији који искрено воле Русију, али морамо се и запитати ако је дијалог толико „поверљив“, зашто Лавров о њему тако јавно говори. Или, има нешто друго …

Лавров је, такође, подсетио да се на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку прошле недеље састао с председником Србије (претпостављам да су се руковали само једанпут, али да су причали много дуже од три минута).

„Вучић је потврдио све договоре постигнуте на највишем нивоу, а констатовали смо да се сви реализују“(2) – нагласио је Лавров и подсетио да су два министарства у сталном контакту, да чврсто сарађују у оквиру Уједињених нација и да солидарно гласају за најважније резолуције у оквиру Генералне скупштине УН.

Очигледно је да оволика хвала, према Русији иначе нестабилној српској дипломатији, има свој циљ који не можемо са сигурношћу погодити у овом тренутку, али га можда наслућујемо. У сваком случају Дачић је са своје стране оценио да је сарадња Србије и Русије на високом нивоу – „можда на највишем у последњих неколико година“(3), при чему је изнео веома занимљив и значајан податак да ће следеће године бити обележено 180 година дипломатских односа Русије и Србије и да ће тим поводом бити организовани „одређени догађаји“.(4)

Дачић се састао и са Дмитријем Рогозином, који са њим копредседава руско-српском Међувладином комисијом за економску и трговинску сарадњу, а са Лавровом је најавио и да ће се Међувладина комисија Србије и Русије за војно-техничку сарадњу састати идуће недеље у руском граду Тула.

Свакако да је превише рано за давање релевантног мишљења о значају боравка Дачића у Москви 29. септембра, али да се са приличном поузданошћу може рећи да руска дипломатија има свој план.

Ја, лично, волео бих да чујем како ће Лавровљеве похвале Вучић образложити својим западним менторима?!

1. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/lavrov-izmedju-putina-i-vucica-postoji-poverljivi-dijalog-koji-daje-rezultate/
2. rs.sputniknews.com/politika/201709291112842211-lavrov-dacic-moskva/
3. Исто
4. Исто

Извор: fsksrb.ru

Ознаке: анализа, Драган Милашиновић, Ивица Дачић, руска дипломатија