Naravno da jeste! Odgovor na naslovno pitanje ne treba odlagati ni iz retoričkih razloga. To ne treba da nas ni najmanje čudi. Geneza stranačkog aktiva, i bez pedantnog sociološkog istraživanja je jasna – Aleksandar Vučić, predsednik, nadpremijer i ko-zna-šta-sve-ne u Srbiji, prigrlio je uza sebe raznovrstan politički materijal za reciklažu, svakovrsne stranačke oportuniste i posttranzicioni polusvet, lokalne kabadahije i (kvazi)feudalne velmože diljem naše napaćene otadžbine.

Резултат такве селекције не може да буде другачији нити је, у складу са разрађеном и више пута елаборираном технологијом власти А. Вучића и пожељно да буде другачији.

Пажњу јавности недавно је привукао озбиљан вербални испад једног од споменутих локалних кабадахија, градоначелника Суботице, Богдана Лабана. У типичном маниру древних партијских диференцијација Лабан је ударио на свог партијског колегу Владимира Половину. Судећи према доступним информацијама са терена, Половина је полепио неке проблематичне плакате, то се градоначелнику Суботице није допало па је уследила жестока реакција – несрећном Половини је припретио да ће му „ишчупати гркљан“ а да ће да потом појести попут „питбула“. Осим канибалске претње Лабан је претио и „бетонским ципелама“ и другим техникама из асортимана гангстерских обрачуна. Јавност не зна шта стоји иза ове непријатне конверзацијe, који унутарпартијски дилови нису „испоштовани“ и зашто, ко је коме остао кратак, све је то од другоразредног значаја. И сам Половина према транскрипту објављеном на сајту Курира наводи да му је преча партија од тужилаштва. По свој прилици и тужилаштву ће нешто бити прече од случаја Лабан-Половина.

И овај као и многе друге случајеве прекриће дубока тама заборава. Можда се страначке колеге нагоде. Можда је то био само један несрећни неспоразум људи који неумољиво раде на европеизацији и реформи Србије. Ко зна. Оно што је готово извесно је да Лабан неће трпети никакве политичке последице без обзира што опозиција захтева његову оставку. Још је извесније да ће се надлежни правосудни органи правити невешти. Ништа чудно пошто је многима суд партије и даље једина релевантна судска инстанца.

Но, овакве појаве мало заталасају медијско-политичку жабокречину, запитамо се да ли је могуће да се тако нешто дешава, докле је све отишло. Оданији, слабије обавештени и политички неукији се питају зар је могуће да Вучић не зна шта раде овакви напредњачки кадрови. Наравно да зна. Реч је о важним шрафовима страначке машинерије, људима који ће када куцне час пунити изнова и изнова гласачке кутије подобним листићима. Комплетни идиоти могу да буду и корисни идиоти.

Осврнимо се на неколико случајева када је деловало да су се комплетни идиоти отргли контроли. Да су својим потезима нанели замашну штету СНС-у и њеном вожду иако се касније испоставило да је та штета прилично лако амортизована.

Фантоми из Савамале: епонимни преци комплетних идиота

Многе древне заједнице имају епонимне претке, личности чија се историчност губи у измаглици древних времена и који су ту да објасне генезу заједнице. Комплетни идиоти нису изузетак. Подсећамо читаоце да је Александар Вучић у веселом постизборном расположењу групу људи који су рушили у београдској Савамали назвао комплетним идиотима.

Према његовим речима „мислим да онај ко би то урадио, а да је желео да уради било ко у власти, да је тај комплетни идиот, јер је то требало да уради у по бела дана, јер су у питању бесправни објекти који су ружно изгледали и од којих су корист имали само они чији су били“.

„Фантоми из Савамале“, које је Вучић прозвао комплетним идиотима, тада су у напредњачком легендаријуму постали они несхваћени борци за прогрес. Људи који су имали најбоље намере али су невешти грубијани па своју агенду нису умели другачије да изведу. „Нису деца крива што не знају за боље. Добри су то момци“, порука је која се шаље иза привидно љутите реакције. „Како није срамота жуте бандите да се користе оваквим инцидентима да нападају нас који имамо најбоље намере, и који се боримо да Београд и Србију извучемо из глиба у који су нас они довели“, то је обично други део поруке који се експлицитније саопштава.

Овом „комплетном идиотизацијом“ савамалских рушитеља Вучић и екипа постигли су, макар код своје публике, оно што су хтели – да релативизују почињени злочин, суспензију државних закона у центру Београда, узурпирање туђе имовине и малтретирање људи који су се ту несрећним сплетом околности затекли.

Смрт притвореника Николића

У јуну ове године београдски адвокат Феђа Димовић изјавио је како је његов брањеник, Милорад Николић из Црвенке, преминуо у Специјалној затворској болници у Београду.

Према писању медија Николић је ухапшен још крајем 2016. године јер је тобоже угрозио безбедност тадашњег председника Владе Александра Вучића и министра полиције Небојше доктора Стефановића тако што је – пазите сад – слао СМС поруке мобилним телефоном свом познанику Данку Батанићу.

Који је медицински разлог смрти Милорада Николића ствар је стручног вештачења. Но, за процену карактера овог случаја прецизни медицински налаз ни није од превасходног значаја. Милорад Николић је био вишемесечни притвореник због слања СМС поруке којима наводно угрожава безбедност важних државних чиновника. Како се слањем СМС поруке угрожава безбедност није јасно нити су правосудни органи то покушали да разјасне. Нама остаје да се питамо ли тужилац и судија који пред собом имају овакве случајеве верују да спроводе правду или да учествују у њеном изигравању.

Одговор на постављено питање је веома важан. Свако пресуђивање и промишљање конкретног правног проблема подразумева одређену дозу аристотеловске практичне мудрости, вољност и спремност да се конкретне околности сагледају у контексту неког правног прописа. „Претња“ коју не прати злочиначки умишљај – о чијем постојању треба да се изјасни суд – је празна тлапња, луфт, нешто блиско старинској клетви као делу наше народне баштине.

Случај Милорада Николића јединствен је по трагичном исходу. Надамо се да ће истрага утврдити да ли је вишемесечни притвор утицао на нарушавање његовог здравственог стања и да ли је у крајњој линији довео до смртног исхода. Оно што знамо је да ако судски органи у страху од „царства Вучићевог“ учествују у изигравању правде у циљу политичког застрашивања (или улизиштва, свеједно) то их квалификује да се уврсте на списак комплетних/корисних идиота.

Новинарска крагна

Међу комплетним идиотлуцима Вучићевог режима својом бесмисленошћу издваја се физичко малтретирање новинара током церемоније председничке инаугурације. Тада су крупни, задригли момци у својству необележених редара Српске напредне странке, физичким захватом у народу познатом као „крагна“ поизбацивали са церемоније непожељне новинаре.

„Давите ме, давите ме, нисам ништа скривио“, речи су једног од тада одстрањених младића над којим се иживљавало обезбеђење Српске напредне странке. Какав год да је председник, ове речи не звуче као најбољи начин да се отпочне председнички мандат. Председник се убрзо, према писању Крика, извинио јавности (што је симптоматично, извињење се увек упућује јавности а не конкретно оштећеном – Владимиру Половини, новинарима на инаугурацији или Наташи Јеремић, на пример). Убрзо је Вучић – једна мала паралела са Савамалом – релативизовао злочињење страначких силеџија указујући да су они овом непримереном реакцијом ипак радили на томе да спрече „масакр и немире“ на свечаности. Како би младићи и девојке који су уклоњени са свечаности извели таква злодела није речено. Да ли су били наоружани, опремљени експлозивом спремни да разнесу присутне или би можда испровоцирали напредњачку руљу да се обрачуна са онима који јој се не допадају није нам ни даље јасно.

Пошто органи надлежни за процесирање силеџијства нису ништа предузели (из МУП-а је стигло саопштење да нису пријављени напади на новинаре) новинари су покушали да сазнају ко стоји иза оваквих напада на њихове колеге. Како је писао београдски недељник НИН новинари овог листа су покушали да добију информацију на конференцији за штампу новоименованог председника ко су људи који су се физички обрачунали са њиховим колегама, „јесу ли они чланови његовог обезбеђења, припадници СНС-а, или његове параполиције“. Уследила је потпуно предвидљива хистерична реакција – председник Вучић је млатарао фотографијама тобоже пијанице која је учествовала на протестима иако је реч о глумцу који је ваљда у некој представи играо улогу пијанице. Недостојан, али за напредњачку публику ефектан маркетиншки трик. Како даље саопштава НИН одговор је ипак дао посланик СНС-а у републичком парламенту Владимир Ђукановић. У питању су – гле чуда! – заиста људи СНС-а.

Организација истраживачких новинара Крик успела је да идентификује неке од батинаша који су учествовали у инциденту. Владимир Ђукановић је овој екипи пружио подршку речима: „Пуна подршка за момке који са скупа СНС који је био у складу са законом пријављен ефикасно склонили оне који су дошли да провоцирају“, поручио је Ђукановић са свог Твитер профила.

Независно од тога што је овај инцидент подцртао везе СНС-а са сумњивим структурама и осуђеним лицима тешко је докучити зашто се уопште ово десило? Вучић је убедљиво добио изборе и могао је да наступи са позиције великодушног победника. Чак и да су се неки новинари појавили да провоцирају (што највероватније нема везе са истином) физички обрачун са њима на дан свечаности је нешто најглупље што би вожд СНС-а могао да подржи. „Та дођите да заједно прославимо. Та Србија је земља свих нас“, могао је Вучић у том смислу у веома препознатљивом патетичном тону да приђе овим непожељним гостима.

Наравно, догађаји се поново могу редуковати на слабо артикулисано чињење „комплетних идиота“. Међутим, на шта ћу се касније детаљније осврнути, овакви инциденти се превише добро уклапају у вучићевску технологију власти да би били случајни.

Грађанин Теша: Државни непријатељ број један

Друштвене мреже потресла је под шифром хитно следећа вест: неименовани службеник Безбедносно информативне агенције, пише НСПМ, упао је у стан новинара и водитеља Јутјуб продукције „Балкан инфо“ Теше Тешановића са намером да прибаве снимак интерјуа са Ђорђем Вишекруном.

Снимак је, наводи се на друштвеним мрежама, направљен у Амстердаму. Домагој Маргетић је објавио да је у просторијама продукције Балкан.инфо извршена преметачина без одговарајућег налога како би се интервју са Вишекруном узаптио. То им је и пошло за руком и други по реду интервју са Вишекруном по свој прилици неће бити објављенA.

Теша Тешановић, својеврсна српска Јутјуб сензација, није први пут на мети државних и парадржавних органа. Истакнуто место које је задобио на вишедневним демонстрацијама по одржаним председничким изборима и потом сучељавање са левичарским активистима који су настојали да промене карактер протеста довели су до тога да коју опаску о њему изрекне Александар Вучић лично.

Izvor: fsksrb.ru

Oznake: Aleksandar Vučić, analiza, miloš Milojević