Прочитај ми чланакОно што би током Хладног рата било оцењено као тотална лудост, данас се сматра стратешком мудрошћу Беле куће. Руси прете чак и нуклеарним оружјем, али Вашингтон то игнорише
На самиту НАТО-а у Мадриду, Финска је позвана да се придружи том савезу. Шта то значи за Финску?
Ако руски председник Владимир Путин провали било где дуж 1.300 км дуге финске границе, САД ће да прискоче у помоћ Хелсинкију да се одбрани и ући у рат са Рисјом.
Који значај чланство Финске у НАТО-у има за САД?
Ако би Путин са војском упао у Финску, САД ће да поведе рат против највеће земље на свету која, између осталог, поседује 4.500 до 6.000 тактичких и стратешких нуклеарних оружја.
Тотална лудост
Ниједном од председника из периода Хладног рата не би ни у сну падало на памет да преузме такву обавезу – да ризикује опстанак сопствене државе да би одбранио тамо неку миљама далеку територију или државу која никад није била од виталног значаја за САД.
Да се зарати са Совјетским Савезом зато да би се у корист Финске сачувала њена територија за време Хладног рата – било би оцењено као тотална лудост.
Сетите се само: Хари Труман је одбио да употреби силу како би пробио блокаду коју је Јосиф Стаљин завео над Берлином. Двајт Ајзенхауер је одбио да 1956. пошаље трупе које би по Будимпешти спасавале мађарске борце за слободу које су газили совјетски тенкови.
Линдон Б. Џонсон није ни прстом мрднуо да 1968. спасе чешке родољубе док су их прогањале и хапсиле армије Варшавског пакта. Када је Солидарност Леха Валенсе у Пољској 1981. угушена на захтев Москве, Роналд Реган их је смелим речима ободрио, а као помоћ им је послао само машине за копирање.
И док су САД сваке године током Хладног рата објављивале своје редовне изразе подршке „поробљеним народима“ Централне и Источне Европе, избављање тих истих народа из совјетске контроле никада се није сматрало животно важним за Запад толико да би се због тога са СССР-ом заратило.
И тако је током првих 40 година свог постојања током Хладног рата НАТО, који је настао 1949. са само 12 земаља чланица, на тај број додао још само њих четири – Грчку, Турску, Шпанију и Западну Немачку.
Међутим, позивом Шведској и Финској да му се придруже као 31. и 32. држава чланица коју покрива ратном гаранцијом члана 5 своје Повеље, НАТО ће да дуплира број својих чланова рачунајући од тренутка када се поверовало, барем су Руси то управо тако схватили, да је Хладни рат већ био завршен.
Све државе које су некада биле чланице Москвиног Варшавског пакта – Источна Немачка, Пољска, Мађарска, Република Чешка, Словачка, Румунија, Бугарска – сада су чланице од Америком предвођеног НАТО-а и – све су окренуте против Русије. Три бивше републике СССР-а – Естонија, Летонија, Литванија – такође су чланице НАТО-а, војног савеза насталог са циљем да ограничава и обуздава земљу којој су и саме припадале.
Геострешки аксиом
Литванија, са 2 одсто руског становништва, недавно је успоставила делимичну блокаду за робу која се превози преко њене територије до Калињинграда, руске енклаве на обали Балтичког мора. На Путинове протесте Виљнус је Москву опоменуо да су они сада члан НАТО-а.
Аксиом геостратешке политике јесте да велика земља не сме да допусти мањој да је на своју руку увуче у велики рат.
Године 1914. немачки кајзер је Аустријанцима издао „бланко чек“ да казне Србију за њену улогу у атентату на надвојводу Франца Фердинанда, наследника аустријског трона. Беч је кајзеров чек уновчио и одмах напао Србију, а тако је почео Велики рат који је трајао од 1914. до 1918.
Марта 1939. Невил Чемберлен је Пољској дао ратну гаранцију да ће, ако буде нападнута од стране Немачке, Британија у рат ући на њеној страни.
Охрабрени ратном гаранцијом Британске империје, Пољаци су се оглушили о Хитлерове захтеве и одбили да са Берлином преговарају о немачким захтевима везаним за Данцинг (Гдањск), који је од Немачке одузет 1919. на мировној конференцији у Паризу.
Првог септембра 1939. Хитлер је напао Пољску, а Британија му је одмах објавила рат, кој је потом потрајао шест година, након чега је Британска империја смртно рањена. А шта се десило са Пољском? На Јалти је 1945. Винстон Черчил дао сагласност Стаљину да од Совјета окупирана Пољска и даље остане под његовим надзором.
Водећа улога
Путин јесте руски националиста који распад СССР-а сматра највећом катастрофом 20. века, али он није једини одговоран за овако стање односа наших двају земаља.
Ми Американци смо одиграли водећу улогу у оном што је обликовало други Хладни рат, још опаснији него што је први икада био.
Током последњих четврт века, а пошто је Русија расформирала Варшавски пакт и допустила да се и сам СССР распадне на 15 независних држава, ми смо стално гурали експанзију НАТО-а у Централну и Источну Европу, све више и више ограђујући и спутавајући Русију.
Године 2008. су неокони наговорили Грузију да нападне Јужну Осетију, чиме су Русију испровоцирали да интервенише и најури грузијску армију.
А 2014. су наговорили Украјинце да збаце легално изабрани проруски режим у Кијеву. Кад им је то пошло за руком, Путин је приграбио Крим и Севастопољ, град који је вековима био седиште руске црноморске флоте.
Москва је 2022. затражила од САД да се обавежу да неће уводити Украјину у НАТО. Ми смо то одбили. И онда је Путин напао. Ако су Руси тада поверовали да је Запад њихову земљу сатерао уза зид, имамо ли ми право да сву кривицу за то сваљујемо само на њих?
Американци и даље одбацују мрачна руска упозорења да ће радије прибећи употреби тактичког нуклеарног оружја него прихватити пораз у Украјини уз понижење, опкољавање и изолацију њихове државе. Да ли је збиља мудро такве претње одбацити као пуко „звецкање оружјем“?
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 21, 2022
