Прочитај ми чланак
(Политика.рс)
После Карића, Бека, Костића, Дракулића, и Мишковић јавно признао сарадњу са политичарима, али нема политичара који је данас спреман да говори о сарадњи са тајкунима.
Пословично повучени Мирослав Мишковић одао се (намерно или случајно?) кроз саопштење своје компаније које гласи: „Протеклих година многи политичари сарађивали су са власником ’Делте’ Мирославом Мишковићем али Александар Вучић није један од њих”. То је још једно у низу јавних признања која су изрекли и Милан Беко, и Богољуб Карић и Миодраг Костић и Зоран Дракулић, али и други мање медијски атрактивни бизнисмени, а којима је само потврђено оно што је годинама била јавна тајна – да постоји спрега крупног бизниса и високе политике.
А сада, нека се спреме ти „многи политичари”, поручује професор Економског факултета Љубодраг Савић, истичући да је управо због тога процес против Мишковића важан. Важнији од тога колику ће казну добити, или да ли ће је уопште добити, или да ли ће морати да врати део новца који се прелио са рачуна грађана Србије на његов рачун.
„Можда ће хапшење тако важног човека, моћног и богатог, који је имао и добре политичке, али и економске везе, ако буде среће, до краја и у потпуности раскринкати тај један невероватан систем како су функционисале српске владе у протеклих 20 година. Само су се улоге мењале. Код неких влада је био неки тајкун најјачи, а код других влада је био неки други, али су сви они добијали државну подршку која се мерила од неколико десетина до неколико стотина, чак и милијарди евра када се све то сабере”, указује проф. Савић.
И први потпредседник Владе Србије је у интервјуу за „Политику” у децембру прошле године, неколико дана пошто је Мишковић ухапшен, рекао да би било важно да сазнамо кога је све финансирао. „Мислим да то и није превелика тајна, бар за 20 политичара. Али то што имате сазнања не значи да имате доказе. И зато би било добро да то каже он или неко ко је заједно с њим или у његово име то чинио”, рекао је тада Вучић.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Мишковић је, у међувремену, пуштен из притвора уз јемство од 12 милиона евра, али и даље се не зна ништа о томе кога је финансирао, осим онога што се и раније знало на основу изјаве тадашњег председника Српске напредне странке Томислава Николића, који је 2008. године рекао да су Мишковић и Беко у кампањи те године финансирали једну телевизијску емисију и једно изнајмљивање превоза за Српску радикалну странку.
Вучић је крајем јула ове године на Главном одбору СНС-а рекао да Србијом први пут после 20 година владају они који су изабрани на изборима, а не тајкуни. Прва победа владе Србије и СНС-а је, истакао је, што је одбијена подршка отуђених центара финансијске моћи и тајкуна. Али, да ли им је стварно „одзвонило”?
Власник „Делте” очигледно је већ дуго у проблему, Карић је у бекству, мало-мало па се и Беково име спомене у контексту неке спорне приватизације („Це-маркет”, „Лука Београд”), а остали велики бизнисмени, у народу познатији као тајкуни, ако ништа друго, имају финансијских потешкоћа. Још им је сада за ресорног министра дошао човек из Асоцијације малих и средњих предузећа. Хоће ли он имати разумевања за њихове проблеме?
Или су сви ти најбогатији Срби чије се богатство, по Савићевим речима, мери величином сиромаштва најсиромашнијих Срба, после толико година богаћења док су грађани и држава сиромашили, неповратно на силазној путањи?
Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, мисли да ће њихов утицај ослабити и да ће нови министар привреде Саша Радуловић предност дати предузетницима. Он сматра да су им пресечене линије утицаја из два разлога: „Криза је, па држава мајка нема више одакле да даје многима, а друго, у овој фази интензивне борбе против корупције, чему једино одајем велико признање, никоме се баш не исплати да буде тај први који ће бити обелодањен и његове намере кажњене”.
Љубодраг Савић оцењује да тајкунима у Србији ипак није „одзвонило” („некима вероватно јесте, али зато што ће изгубити политичку подршку, што се увек мењало од власти до власти”) и да ће спрега бизниса и политике у некој мери постојати и даље, али и он каже да им је финансијска криза велики проблем.
„То су људи који су мислили да ће новац који лако долази, тај виртуелни систем који функционише тако да се ни из чега ствара нешто и то нешто само расте, као квасац – трајати бесконачно. Па су многи од њих потрошили највећи део тог новца на потпуно непроизводне ствари – на пословне просторе, на земљишта, складишта, луксузне аутомобиле, летовања… Пошто више нема новца из Фонда за развој, морали су, да би преживели, да се задужују код комерцијалних банака. А оне нису домаће него стране, па кажу: пошто си у великом проблему, камата ти није пет него седам одсто, јер имам ризик с тобом. Па се добар део њих, како се то у економији каже, преинвестирао”, објашњава Савић, указујући да је „Симпо” парадигма тога.
Кнежевић додаје да нема никакве дилеме да је велики бизнис био условљен и конектован на политичке интересе. Како каже, три центра моћи су владала целом економијом Србије – Економски институт, где је Александар Влаховић, онда грана „Дилоита” коју је водио Данко Ђунић, и трећа грана је била „Цес Мекон”, где је био Мирко Цветковић…
„И то су неретко школски пријатељи. Био сам на три последња копаоничка скупа и видео на шта се то своди: велики бизнис тражи нове везе са новим политичарима. Тако да не постоји у Србији велики новац који није направљен уз благонаклоност велике политике. У једном тренутку, криза је пресекла такав пословни ланац. Сад је постало јако скупо поседовати и није толико атрактивно трговати увозном робом, јер су пад куповне моћи и пад агрегатне тражње највећи део највећих пословних људи затекли ’на сувом’. Што си већи, у кризама си више угрожен”, каже Кнежевић.
Тешко је оценити како ће се ствари одвијати до краја, каже проф. Савић. Вучић је заорао дубоку бразду, сматра професор, али није сигуран да сви остали у влади мисле на исти начин.
„Бојим се да има неких чак и у овој влади, наравно и у оним претходним, који су дубоко сарађивали са најбогатијим Србима и да је та веза вишегодишња и двострана. Као систем спојених судова, једни друге хране и помажу да расту. Вероватно се сећате изјаве бившег министра финансија који је рекао – не питамо како сте зарадили први милион ако поштујете наша правила игре. Да ли је то човек рекао у налету искрености, или шта ли, али то је једна добра парадигма која одсликава стање на српској политичкој сцени”, додаје он.
Али, на питање да ли то што је Млађан Динкић сада ван владе, значи да су се промениле околности за крупни капитал, Савић одговара одречно. Зато што, како каже, има још „Динкића”.
Објашњавајући на које су се све начине појединци богатили уз помоћ државе последњих 20 година, а све у складу са прописима (новац из Фонда за развој, кредити за ликвидност, приватизација, јавне набавке, посебне привилегије), каже да ако то сад неко буде хтео да истражи, треба стварно да буде експерт да пронађе шта се све радило. У прилог тврдњи да ће њихове везе са партијама и политичарима опстати, додаје да просто није могуће да функционишу једни без других.
„Када су се пели они на политичкој лествици, ови су их финансирали. Е сад, кад они освоје власт, ови дођу да наплате дуг. То је једна спирала и чак и да онај на власти хоће да се одвоји – не може, јер то понекад може да кошта и главе. Ту је још једна ствар коју не треба потцењивати – део те спирале су и неки делови судства и полиције. Тако да је тај процес исправљања криве Дрине врло мукотрпан и са неизвесним крајем. Нешто ће се постићи али не тако спектакуларно као што људи очекују, и не преко ноћи, управо због ових ствари”, оцењује Савић.
