(Видовдан)

Бивши припадник САЈ-а Црне Горе и обезбјеђења спушког затвора Брајушко Брајушковић понудио се медијима и тужилаштву Црне Горе као свиједок организовања, од стране некадашњег врха полиције, „црних тројки“ чији је задатак био пребијање па и ликвидације опозиционара, новинара, а и других људи који су сметали режиму.

Одмах након Брајушковићеве исповијести у медијима, медијима су се јавли, некадашњи предсједник Српске радикалне странке за Црну Гору Душан Секулић и књижевник Момир Војводић и истим медијима потврдили истинитост Брајушковићевог свједочења, рекавши да су они међу лицима из Брајушковићеве приче, која су била на мети црних тројки, а од чијег се навођења имена Брајушковић уздржао првог дана.

Брајушковић је након тога потврдио медијима да је тачно да се састајао са Душаном Секулићем, у доба када је овај био замјеник министра унутрашњих послова Савезне републике Југославије, и да му је пренио да постоји план да му се спреми сачекуша у којој би био мета батинаша из црних тројки. Потврдио је и тачност осталих Секулићевих навода међу којима је и онај да је у исто вријеме припремана сачекуша и за књижевника Момира Војводића. Момир Војводић је касније и био једна од жртава црних тројки, након што се са Секулићем вратио из Србије у коју су се привремено склонили.

Листа лица, за која се у међувремену сазнаје да су била мете црних тројки се шири. Међутим показује се да су на мети црних тројки биле углавном личности опредјељене за државно јединство са Србијом а против црногорског сецесионизма, док је лица која су била опредјељена за другу опцију, а била су мете црних тројки, далеко мање.

На удару „црних тројки“ формираних за обрачун са неистомишљеницима након подјеле у Демократској партији социјалиста 1997. године, нашли су се првенствено политички противници Мила Ћукановића и људи који су били препознати као борци за заједничку државу са Србијом, преноси „Дан“.

Како пише “Дан“, на списку за пребијање непослушних били су Душко Јовановић, главни и одговорни уредник „Дана“, Радован Алексић, начелник за безбједносног Подгоричког корпуса, књижевник Момир Војводић, Гојко Митровић, уредник ТВ Елмаг, као и високи официри Војске Југославије.

„Црне тројке“ су спремале сачекуше и за дописника београдске „Политике“ Драгомира Бећировића и његову кћерку, некадашњу новинарку „Дана“ Драгану Бећировић.

Брајушко Брајушковић, бивши специјалац, недавно је проговорио о постојању „црних тројки“ оптужијући Веселина Вељовића, некадашњег директора полиције, и Миљана Перовића, садашњег директора ЗИКС-а, да су наређивали пребијање новинара и опозиционих представника.

Брајушковић је тада испричао и како су Вељовићева наређења извршавана по устаљеном рецепту – једна група би пратила и шефа извјештавала о кретању жртве, а друга група би премлаћивала.

Начелник за безбједност Подгоричког корпуса Радован Алексић пребијен је 19. новембра 1999. године у Никшићу, испред зграде у Улици Вука Мићановића 54 у којој је становао. Информативна служба Друге армије Војске Југославије саопштила је тада да „овај инцидент може имати већих импликација и захтјева хитну истрагу надлежних органа Црне Горе“. Послије прве помоћи указане у Општој болници у Никшићу, Алексић је војним хеликоптером пребачен у Клиничко-болнички центар у Подгорици са тешким повредама.

Он је тада саопштио да су у нападу учествовала три Н.Н. лица.

И Душко Јовановић се нашао мети „црних тројки“. Он је 2000. године нападнут испред улаза зграде на Забјелу. Напад није расвијетљен. Душко Јовановић је четири године касније убијен испред редакције „Дана“, а налогодавци и извршнилац тог злочина нијесу откривени ни процесуирани.

Дописник београдске „Политике“ Драгомир Бећировић, након што је својевремено обавјештен од Брајушковића шта му се спрема, напустио је Црну Гору. По информацијама које су процуриле у међувремену из САЈ-а, кћерци Драгомира Бећировића, некадашњој новинарки „Дана“ Драгани Бећировић, припремано је осим батинања и сјечење прстију.

На основу свега што се до сада сазнало о организовању црних тројки у црногорској полицији, о начину њиховог дјеловања и о врсти наређења које су добијали из тадашњег врха полиције, може се закључити и да је, некадашњи припадник Муп-а Александар Пејановић такође једна од жртава црних тројки и њихових налогодаваца. Александру Пејановићу је , по његовом свједочењу, након референдума о одцијепљењу Црне Горе 2006. године понуђено да се одрекне светосавља, српства и опредјељења за јединствену српску државу, те да дјелује у складу са интересима дукљанске идеологије. За узврат му је понуђено високо мјесто у полицији. Он је овакву „част“ одбио и убрзо је остао без посла. Међутим након што се његови прогонитељи нису могли задовољити отпуштањем са посла, одлучили су да догађаје од 13 октобра 2008.г., када је одржан велики народни Збор у Подгорици, на којем је изражено противљење одлуци владе да призна независност Косова, искористе за наставак прогона. Александар је након што је дошло до нереда између полиције и неких од учесника Збора ухапшен и три дана држан у притворској јединици познатој под именом бетоњерка. За то вријеме свирепо је у више наврата тучен од, по каснијем свједочењу једног стражара, униформисане групе која је у ћелију улазила са фантомкама и шипкама. Ћелија је за вријеме пребијања била замрачена, једино су они који су дошли са фантомкама, ради пребијања, имали батеријске лампе у рукама. Александар Пејановић је касније за ово оптужио тадашњи врх полиције, Вељовића кога данас терети Брајушковић, а и политички врх државе. Александар Пејановић је оставио тада потресно свједочење о овоме на јутјубу у којем је најавио да они које је навео као одговорне за свирепо пребијање намјеравају да га ликвидирају. Александар Пејановић је 30. маја 2011. године убијен. На њега је испред улаза у зграду у којој је живио, пуцао припадник Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) и његов комшија Зоран Булатовић, који је одмах ухапшен.

Александрова сестра Тања Пејановић у изјави за „Дан” истиче да се ни након толико времена од убиства не зна наручилац пребијања, а ни ликвидације, иако полиција ту информацију сигурно зна.
„ Ми знамо ко је повукао обарач, али не знамо зашто и по чијем наређењу. Нејасно је зашто је Булатовић одмах након убиства мог брата прво позвао тадашњег директора полиције Веселина Вељовића. Ако га је приватно звао, то значи да су он и Вељовић имали неки договор, а ако је, пак, у питању био службени позив, значи да је он поступао по наређењу службе.“ рекла је на годишњицу убиства у изјави за „Дан“ Тања Пејановић.

Осим што су на мети црних тројки, како се временом разоткрива, биле углавном личности опредјељене за државно јединство са Србијом а против црногорског сецесионизма, били је и других примјера, као што је Жељко Ивановић директор подгоричких „Вијести“ и још неколико случајева.

Ивановић је брутално претучен 1. септембра 2007. године, када су га двојица батинаша шипкама изударала након прославе јубиларне годишњице листа, чији је Иванивић директор, у центру Подгорице, док је трећи са фантомком на глави „надгледао радове“.

Своје тврдње о постојању тзв. „црних тројки“ за батињање политичких опонената у организацији Управе полиције, некадашњи припадник САЈ-а Брајушко Брајушковић у петак је саопштио замјенику основног државног тужиоца.

Тражена му писана наредба за напад

Замјеник основног државног тужиоца (ОДТ) Саша Чађеновић, питао је бившег полицијског службеника Брајушка Брајушковића да ли може да му покаже писану наредбу Веселина Вељовића за пребијање неподобних новинара и политичких неистомишљеника.

Брајушковић је, у петак, у подгоричком тужилаштву саслушаван готово три сата поводом јавно изнесених тврдњи – да је некадашњи шеф Управе полиције Вељовић организовао групе задужене за обрачун са неподобним новинарима и опозицијом, а да је тиме координисао садашњи директор спушког затвора Миљан Перовић.

Он је “Вијестима” рекао да је тужиоцу испричао како и од кога су “црне тројке” из САЈ-а добијале наређења за праћење и премлаћивање, али не и њихова имена.

Он је поновио да ће имена рећи када њега и Вељовића буду полиграфски испитивали.

“Тужилац ме је испитивао по наводима из дневне штампе, био је у већем дијелу фер. Дио својих излагања и сазнања сам рекао, било је исцрпљујуће за мене. Тражио ми је доказ да је Вељовић наређивао пребијање – снимак или писану наредбу. Вељовић је наређења издавао уживо, у присуству Перовића. Треба тужилац то њега да пита, ако он није човјек изнад закона или не ужива неки имунитет. Знам да полиграф није доказ на суду, али јесте показатељ ко лаже, због тога и инсистирам на полиграфу, али пред свједоцима”, рекао је он.

Брајушковић је оцијенио невјероватном незаинтерсованост државних органа да дођу до истине о “црним тројкама”.

“Или су незаинтересовани или разводњавају случај. Дирекор ЗИКС-а за то од осуђеника и службеника узима изјаве, како би ми нешто напаковао”, казао је Брајушковић.

Он је рекао да има сазнања, да га Вељовић, са дијелом службеника полиције, које наводно још контролише, прислушкује, прати и покушава да му “смјести неку игру”.

“Све је то да се не би дошло до главног момента ове приче, а то је да је Вељовић организатор пребијања политичких неистомишљкеника и новинара који нису писали како му одговара. Ово је сад специјалан рат Вељовића. Наћи ће двадесет добровољаца који ће ме на сваки могући начин напасти, а њега представити као жртву. Али, мене остали не интересују, интересује ме Вељовић и његов друг”, рекао је Брајушковић.

Он је замолио државне органе да у овој борби ускрате право на коришћење државних ресурса Вељовићу и Перовићу, које користе да би га, како је казао, сломили.

“Или ће доказати да сам луд, па ће ме стрпати у затвор или ће ме затворити због лажних свједочења. Али, ако треба да идемо сва тројица у истражни – ја сам за, тако бар неће моћи да утичу на свједоке. Ја још нисам рекао све што знам”, рекао је Брајушковић, не желећи да открива детаље.

Казао је да ће тражити полицијску заштиту, јер му је живот угрожен.

Вељовић и Перовић демантовали су тврдње Брајушковића, наводећи да ће овај морати да одговара због изнесених неистина.

Перовић је јуче агенцији МИНА рекао да је вршиоцу дужности ВДТ-а и министру унутрашњих послова упутио захтјев у вези са, како је казао, потпуним расветљавањем навода у медијима Брајушковића и више повезаних особа.

Из кабинета Рашка Коњевића, јуче су најавили да ће министар са Брајушковићем разговарати у понедјељак.

Oznake: Brajuško Brajušković, likvidacija, prebijanje, SAJ, Crna Gora, crne trojke