Pročitaj mi članak
Небојша Човић, док је био шеф Координационог центра за КиМ, иницирао куповину плаца од саветника председника Србије Предрага Микића
Ово је само још један у низу послова који се новцем грађана Србије изводио на Косову и Метохији по добро познатој шеми – посао иницира држава, даје новац, тендер се не спроводи, а купљени објекти се до краја не приводе намени. Ни у овом пројекту није заобиђена фирма “Мастерс” Бојана Радовановића, која је умешана у низ злоупотреба на КиМ, а на чији је рачун, по овлашћењу Микића, само у овом случају легло 35 милиона динара или тада око пола милиона евра.
Почетком јануара 2003. године Небојша Човић је послао допис Универзитету у Косовској Митровици у којем иницира куповину стамбеног пословног објекта у Грачаници, како би се реализовао “програм повратка универзитета, јачала његова позиција и задаци Координационог центра”.
Милиони
На рачун фирме „Мастерс“ по овлашћењу Предрага Микића легло око пола милиона евра за овај посао
Само седам дана касније, представници Универзитета разматрају понуду Микића о куповини једног завршеног објекта, помоћног, једног недовршеног и плаца од укупно десет ари. Уговор се потписује за мање од месец дана, а у име Микића потпис ставља Бојан Радовановић, чија фирма „Мастерс“ истовремено добија посао и да заврши све преостале радове. Занимљиво је да је Радовановића само два дана пре слања Човићевог дописа Универзитету опуномоћио Микић.
Сходно процени комисије, за плац и објекте у Грачаници уплаћено је 19,7 милиона динара, а само за извођење радова одобрено је још 15,1 милион динара или тада чак 239.427 евра. Комисија је проценила и да квадрат у Грачаници вреди 642 евра (у извештају Анкетног одбора наводи се да је цена квадрата већа од 600 евра на северу КиМ “фантастична”), а ар плаца 5.000 евра.
По уговору држава је била дужна да половину новца за радове уплати само три дана након овере тог документа у суду. На Универзитету јуче није било могуће добити информацију да ли користе просторије у Грачаници. Ректор Срећко Милачић није одговарао на наше позиве. Како сазнајемо, у Грачаници је смештено једно одељење Универзитета, а осталим просторијама располаже Канцеларија за КиМ.
Микић наводи за “Блиц” да је и земљиште и објекте продао по цени од 305 евра по квадрату и да је од државе добио око 19 милиона динара.
– Овде ништа није спорно. Пре продаје ништа се нисам договорио са Човићем, нити са Универзитетом. Једини договор сам имао са “Мастерсом” – тврди Микић.
На ову тему није желео да говори Небојша Човић, сада члан привременог већа у Београду.
– Много ме питате. Прошло је од тада 11 година, а напамет нећу да причам. На челу Координационог центра био сам до 2004. Питајте оне што су дошли после мене – кратко је рекао Човић.
Злоупотребе “Мастерса”
Анкетни одбор у свом извештају закључио је да су сви послови Универзитета у Приштини са фирмом “Мастерс” од 2002. до 2004. године крајње проблематични и дискутабилни. Ова фирма посредовала је у препродаји кућа од Албанаца за расељено српско становништво, а уговори који су са “Мастерсом” склапани на северу Косова вредни су стотине милиона динара. Иако су добијали милионске авансе, неке пројекте никада нису завршили.
(Блиц)
