Pročitaj mi članak

CNN-Ovo je trenutak koji je Putin dugo čekao: Pobeda u Ukrajini je blizu…

0

Ovo je trenutak koji je ruski predsednik Vladimir Putin čekao - ne mora mnogo da uradi, a pritom ono što je postigao u Ukrajini može da nazove pobedom.

Већ статични фронтови у Украјини полако постају још статичнији како снег све јаче пада. У Кијеву постоји осећај да некада неуништиви морал полако опада. Отворено се говори о неслагању између Володимира Зеленског и Валерија Залужног, пише у анализи Си-Ен-Ена.

Русија више не губи рат

Русија више не губи рат, као ни територију коју је заузела, па Украјина дефинитивно не добија. Избори се назиру широм европских престоница, а чак су и пољопривредници из непоколебљивог савезника – Пољске, у завади са суседима Украјине.

У Сједињеним Државама, републиканци у Сенату синоћ су блокирали законодавни пакет који укључује 60 милијарди долара помоћи Украјини усред сукоба са демократама око америчке границе и имиграционе политике.

Бајден: „Историја ће судити онима који окрећу леђа слободи“

У покушају да изађе из ћорсокака, амерички председник Џо Бајден апеловао је јуче на Конгрес да не дозволи да „ситна страначка политика“ стане на пут помоћи Кијеву.

– Историја ће строго судити онима који окрећу леђа слободи – рекао је председник САД, а затим додао: „Не можемо дозволити Путину да победи“.

Новоименовани британски министар спољних послова Дејвид Камерон требало је данас да разговара са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном у Вашингтону, пошто Велика Британија такође позива на наставак међународне подршке Украјини.

Јединство је изгубљено

Јединство сврхе и намере, толико значајно током 21 месеца најважнијег догађаја у Европи након пада Берлинског зида, било је изузетно од почетка рата. Сада прети све више нереда и разједињености.

Цео свет види неизвесност која тренутно влада у Вашингтону. Неспремност Конгреса да пружи хитно потребну помоћ често се описује као ситуација у којој забринути републиканци не желе да увуку САД у нови сукоб.

Али помоћ треба да спречи управо то: да обезбеди да се борба Украјине против Москве настави, а не да дозволи Путину да се довољно приближи границама НАТО-а да примора Америку да се бори директно, а не преко посредника.

Пребацивање кривице је почело. Обимни чланци описују зашто украјинска контраофанзива није дала резултате који су јој били потребни. Вашингтон пост је цитирао анонимне америчке званичнике који су тврдили да је Кијев прекасно кренуо у контраофанзиву или да је премало слушао Американце.

Украјински званичници и даље се чуде својим савезницима, који од њих очекују сложене војне нападе без надмоћи у ваздуху, а без којих војска НАТО не би ни кретала у напад.

Пре пола године Путин је био суочен са побуном – Сада му се победа смеши

Укратко, реч је о спором губитку снаге, за којим је Путин жудео. И то је изузетан преокрет за руског лидера, који се пре само шест месеци суочио са отвореном, али краткотрајном побуном присталица Јевгенија Пригожина.

Пригожин је мртав, погинуо је са главним људима Вагнерове плаћеничке групе у мистериозној авионској несрећи. Москва се финансира нафтним новцем, а руски затвори пуне ровове наизглед неисцрпном количином топовског меса.

Руска војска је поново на ногама и у великој мери је зауставила украјинску контраофанзиву до сада – укључујући и милијарде долара које је НАТО-а уложио у обуку и наоружање.

Каква је ситуација на ратишту?

Линије фронта причају три приче. На западу, Украјина је напредовала преко реке Дњепар, иако тешком муком. Учинила је то како би запретила нападом на Крим са запада. Оближњи град Херсон плаћа цену. Град је сабласно празан, сваки дан на њега падају гранате. Украјина ће можда имати среће на овом фронту, али биће потребно много да се њене снаге појачају.

У центру земље, линије фронта код Запорожја, кључног жаришта украјинске офанзиве према граду Мелитопољу, углавном су непромењене. Пробој је овде био главна нада, кључни резултат који би Запад и Кијев могли назвати победом. То би одсекло руско копно од Крима – али то се можда неће догодити. Снег ће додатно успорити борбу.

На истоку око Авдејевке ситуација није добра. Град мале стратешке вредности постао је симбол неограничене толеранције Русије на бол и подсетник да је потребан огроман број жртава за победу.

Руске снаге полако окружују град, слично као што су то урадиле са Бахмутом раније ове године. Они могу себи да приуште да изгубе хиљаде војника у том процесу. Оно што брине јесте да ће тако напредовати у целој Украјини. Једна по једна мала али скупа победа.

Безидејни Запад је Путинова највећа предност

Највећа предност коју Путин има је Запад без идеја – савез који је доживео неуспех главне стратегије и који сада мисли да је слична помоћ узалудна јер је рат непобедив.

Ускоро ће се чинити да је Путин склонији преговорима, а Европа би могла гурнути Кијев да седне за сто. И то упркос чињеници да већина западних лидера добро зна да се Путину не може веровати и да Москва користи дипломатију као користан трик за постизање својих војних циљева.

Било какав мировни споразум могао би да траје довољно дуго да омогући Путину да се опорави, реорганизује своју војску, а затим се врати по још Украјине.

Победа Доналда Трампа на америчким председничким изборима следеће године убацила би у ову веома опасну мешавину по европску безбедност америчког председника са необјашњивом наклоношћу према шефу Кремља. Трамп се хвали да би могао да склопи мировни споразум у Украјини у року од 24 сата. Биће срећан ако потраје тако дуго.

Шта је следеће?

Шта сад? Шта Украјина може? Пре свега, Запад мора да се одрекне страха од понижене Русије, пише Си-Ен-Ен.

Путин је показао – после напада на руску територију, неуспелог пуча и уништења већег дела руске црноморске флоте, да није заинтересован за ескалацију.

Он се бори да победи свог слабог суседа и не може у потпуности да се супротстави НАТО. Исто важи и за нуклеарни рат; Путин је показао да је прагматичан и да жели да преживи, а не лудак који жели глобалну апокалипсу.

Запад мора потпуно наоружати Украјину и то брзо

Друго, Запад мора у потпуности наоружати Украјину – и то брзо. Приступ спорог снабдевања оружјем показао се катастрофалним: тактички ракетни системи америчке војске (АТАЦМС), тенкови М1 Абрамс – стижу, али прекасно да би направили велику разлику.

Треће, Запад мора јасно да стави до знања да ниједан мировни споразум са Русијом не може дозволити стварање копненог коридора преко југоисточне Украјине, између руског копна и Крима. Ово ће Москви ускратити оно што би могла назвати стратешком победом.

Али оно што је најважније – Европа и САД морају задржати уверење да је реч о егзистенцијалној борби за западну безбедност. Кинеске амбиције према Тајвану, граничној безбедности НАТО-а и допуштању лидеру оптуженом за ратне злочине да се извуче, почивају на исходу рата у Украјини.

Путин не сме да победи. У супротном, цену ће можда платити не само ова генерација, већ и оне које долазе, закључује се у анализи Си-Ен-Ен.