Pročitaj mi članak
Гест председника Николића, који је, основцима у Суботици који уче буњевачки говор са елементима националне културе, поклонио буквар и граматику на њиховом матерњем језику, изазвао је реакције у Загребу, између осталих и шефа хрватске државе.
Председник Хрватске Иво Јосиповић оценио је као „некоректан потез који треба исправити“ то што је председник Србије Томислав Николић деци која изучавају буњевачки говор донирао – ћириличне уџбенике.
– Засигурно је то један континуитет политике која жели асимилирати Хрвате у Србији – изјавио је социјалдемократа Јосиповић, додавши да се треба упитати „шта смо ми овде и они који се осећају Хрватима у Србији учинили да се ти људи, који се декларишу као Буњевци, а то право им нико не може одузети, осећају и Хрватима“.
За Ружу Томашић, хрватску посланицу у Европском парламенту, Николићева донација ћириличних читанки и граматике буњевачког говора „последња је манифестација политике уништења хрватског језика и културног идентитета на тлу Војводине“. Она је Николићеву донацију, назвала „актом тихог културоцида“.
– Београд већ годинама покушава да обезбеди Буњевцима нехрватима статус аутохтоног јужнословенског народа, иако је сасвим јасно да они немају никаквих посебности у односу на Хрвате Буњевце, те тако желе да затру хрватско име на тлу Војводине – тврди европосланица из десничарске Хрватске странке права Анте Старчевић.
Разлог што су буквари за први разред на ћирилици, иако је писмо буњеваца латиница педагошке је природе, јер ученици у нашим школама прво уче ћирилицу. Буњевачки говор се већ осам година изучава у 18 школа Суботици и Сомбору, а учи га скоро 360 деце од првог до осмог разреда.
ЦРКВА
Осим политичких прилика, много опаснији начин кроатизације је то што их као народ не признаје ни Католичка црква којој су, иначе, веома одани. Већ деценијама нико се не осврће на њихове молбе да их венчавају и крштавају на икавици.
– Уџбеници почињу на ћирилици, јер наша деца похађају наставу на српском језику и није методички писати деци на оном писму које још нису савладали – објаснила је мр Сузана Кујунџић Остојић, председница Буњевачког националног савета. – Од половине другог разреда, од тренутка када почињу да уче латиницу, наставне јединице су писане на том писму.
По мишљењу представника буњевачке националне мањине, иза критика се крије нови покушај негирања Буњеваца као аутохтоног народа и њихово асимиловање у хрватску заједницу.
– Цео век који је за нама протекао је у покушајима да нас учине Хрватима, тако је и данас, када један леп гест намењен деци, злонамерним и тенденциозним инсинуацијама користе да би негирали наше постојање као нације и покушали да нас кроатизују, унесу раздор у нашу заједницу – категоричан је Никола Бабић, потпредседник БНС, подсећајући на низ неправди које су протеклих деценија учињене према Буњевцима.
Наиме, похрваћивање Буњеваца било је нарочито интензивно после Другог светског рата, што није ни чудно јер је у мају 1945. Главни народноослободилачки одбор за Војводину донео наредбу у којој се изричито каже да буњевачка и шокачка народност не постоје и наредио да се сви Буњевци и Шокци, без обзира на њихово појединачно изјашњавање, третирају искључиво као Хрвати. Потом су се могли изјашњавати као „остали“, а категорија Буњевац појавила се тек на попису 1991. године. Тада се као Буњевци изјаснило 19.500 људи, на наредном из 2002. било их је више за око 500, да би, десет година касније њихов број пао на поменутих 16.500.
Као и друге националне заједнице, и Буњевци се припремају за изборе за националне савете мањина, који су расписани за 26. октобар. Као главни циљеви будућег сазива савета наводе се стандардизација буњевачког језика, да нема више статус „говора“, оснивање завода за културу Буњеваца, да Буњевачка матица не буде удружење грађана него установа попут Матице словачке, Матице русинске…
Буњевци су имали велику улогу у стварању Краљевине СХС и на Великој скупштини 25. новембра 1918. су одиграли кључну улогу у присаједињењу Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији.
ПАК: ЗАР ГЕНОЦИД – КЊИГАМА?!
Председник Николић веома поштује буњевачку мањину и подржава њен културни, образовни и сваки други напредак. Није забележено у историји цивилизације да се геноцид спроводи штампањем књига?! Они који су спроводили геноцид у нашем окружењу нису штампали књиге. Нема потребе за наводну бригу о Буњевцима, о њима одлично брине држава Србија – рекла је саветница за медије председника Републике Станислава Пак.
(Вечерње новости)
