Pročitaj mi članak"Bože pravde" je nastala 1872. godine povodom jednog konkretnog događaja, a napisana je ne da bude državna himna već tema pozorišne predstave po imenu "Markova sablja". Međutim, momentalno je postala popularna u narodu.
Милан Обреновић родио се у румунском граду Марашештију, код Јашија, 22. августа 1854. године.
Није припадао главној грани своје династије; његов отац Милош, син Јеврема, најмлађег брата кнеза Милоша, служио је у румунској војсци и погинуо је у бици са Турцима код Букурешта 1861. године.
Мајка Елена Марија му је била из румунске грофовске куће Катарџи.
Отац и мајка су се разишли након што се Милан родио, па је он после очеве смрти прешао код ње.
Она је живела раскошно (што је можда оставило трајне последице на његову психу и било пресудно за декадентни менталитет по којем је био познат), али на сина није обраћала превише пажње.
Зато је бригу о њему преузео кнез Михаило који га је довео у Крагујевац и одредио му гувернанту и васпитаче (између осталих и дубровачког песника Меда Пуцића), а онда га послао на школовање у Париз.
Када је кнез Михаило убијен у Кошутњаку, Милан је као најближи наследник проглашен за кнеза. Међутим, пошто је имао свега четрнаест година, намесништво је владало уместо њега. Четири године касније, 1872, он постаје пунолетан и узима власт у своје руке, ратосиљавши се регентуре.
У част тог догађаја, на композицију Даворина Јенка, Јован Ђорђевић пише текст песме „Боже правде“ за позоришну представу „Маркова сабља“ која је премијерно изведена управо у склопу прославе Милановог пунолетства.
Песма моментално постаје популарна у народу, а када десет година касније Србија буде проглашена краљевством а Милан краљем, он је одређује за државну химну.
Тако је песма коју данас са десном руком на срцу из свег грла певамо на утакмицама заправо дело настало у част прославе 18. рођендана једног нашег владара који спада у ред историјски најнепопуларнијих, иако је народ његово устоличење дочекао са оптимизмом и љубављу.
