Pročitaj mi članakSamo da znate, u autkratskim, postotalitarnim režimima je po pravilu tako: kada odlazi diktator, nestaju i donovi. Setimo se kako su u filmskoj paralelnoj montaži, sa Miloševićem u istoriju, mada ne i pred bilo kakav sud, pošli, Arkan, Bokan… Ne bih hteo da zloslutim, Đukanovića i njegovu državu na vlasti je pre svega održala imperijalna, šovinistička zlovolja Sjedinjenih Država i njihovih NATO saveznika. Oni su hteli da se oslobode jednog sve manje uračunljivog kriminalca koji im je obavio mnogo poslova, ali koji je, čak i za njih takve, postao kompromitacija. Sa druge strane, nisu baš bili voljni da dozvole da srpske stranke i Srpska pravoslavna crkva – koju njihovi ignorantski činovnici i oficiri vide kao največeg neprijatelja SAD na Balkanu – trijumfuju. Budući da su srpske stranke naklonjene kompromisu, a SPC najinkuzivnija i najtolerantnija ustanova u (bogatoj i tužnoj) istoriji Crne Gore, ovaj besmisleni i rasistički uslov bi vrlo brzo bio deplasiran da nije sujeta, ličnih i partijskih ambicija i gluposti u opoziciji.
Ко је бранио Кривокапићу, Абазовићу, Бечићу, Јоковићу… да се посвете доношењу антиауторитарних закона и борби против криминална. Уопште није требало да судски гоне донекле заштићеног Ђукановића. Довољно је било да РИЦО законе примене на 500 првих људи његовог режима и дубоке државе. Део би побегао, понеки би прислонио револвер уз слепочницу, остали би понудили да за мање казне сведоче против чевљанског Норијеге. ДПС би се распао, њихове странчице би ојачале, српски народ би се поново поделио па би наше националне странке уместо тридесетак, рачунале на око 20% гласова. Што је најбоље, заплењена имовина криминалаца помогла би реформске напоре и донела им додатну популарност. ДПС би био маргинализован, а са њим и тај тешки камнен на путу демократског развоја Црне Горе.
Сада смо доживели смрт вође једног и вести о наводној погибији другог вође клана. Није ни чудо што је са опрацијом „Балкански ратник“, пре више од деценије, почело Ђукновићево шовинистичко, апартхејдовско лудесање. Бег једног дона и рат кланова довео га је у велику опасност из које је одлучио да се избави уништавајући српски народ у Црној Гори, обесправљујући га и пљачкајући. Сада у кохабитацији злоупотребљава страх западних дипломатија од Русије, сукобе међу народима који живе у Црној Гори, те болну неинтегрисаност српског народа.
Питања да ли ће Ђукановић бити смењен, пре општих избора, те да ли ће председница Скупштине Црне Горе, из диносаур-комуњарске партије поштовати демократска правила или се крити иза устава који је донесен да обесправи један народ и читаву опозицију, од другоразредне су важности.
Остаје чињеница да Ђукакновић и Запад – уз вишегодишње саслужење Руске Федерације, НР Кине, Турске Републике, свих Албанаца на овом свету и свих муслимана у региону (па макар били и Бошњаци), ослањањући се на све тоталитарне идеологије претхоног века (до фашизма и комунизма до евроатлатнизма) – нису успели да затру српски народа у Црној Гори. Напротив: од 75% православних, СПЦ данас подржава бар 63%, а колико Срба заиста има у Црној Гори најбоље показује неспремност наших душмана да дозволе попис над којим би и даље имали доминантну контролу.
Успели су новцем, претњама, силом и уз 50.000 лажних гласова, да стекну некакву већину, произвели су разне типове бивших Срба, али стоји и чињеница да су странке српског имена у две тешке деценије овог столећа, стигле од 5 до 34% подршке бирача и да у посвађаној Црној Гори управо НСД и ДФ данас имају највећи коалициони капацитет. Па наставите да пркосите судбини. Можда иста, која вас је тако срећно пратила протеклих деценија, једном више неће имати милости. Можда вам неће дати Хашки трибунал да у његов притвор побегнете, а можда сте испустили неког црногорског Коштуницу и Ђинђића да их преварите и под скутима им се сакријете.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 4, 2022
