Прочитај ми чланак
Социјалдемократама Ранка Кривокапића смета спомен-плоча на уласку у будвански стари град. Из СДП тврде да српска војска није донела слободу, него црногорски комити.
Амбасадор Србије у Црној Гори Зоран Бингулац високо је подигао венац на спомен-плочу изнад главних врата старог града Будве у пратњи градоначелника Лазара Рађеновића и Марине Јовићевић, генералног конзула Србије у Херцег Новом поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату. На плочи пише да је град 8. новембра, на Митровдан, ослободила Српска војска. Пред његов најављени долазак, температуру је подигао локални СДП саопштењем да су Будву ослободили црногорски комити и слободари. Они су Бингулцу поручили да би његов долазак био провокација.
„Неспорна је чињеница да су Црну Гору и Будву 1918. године, уз мањи отпор непријатеља, фактички ослободили црногорски комити и црногорски слободари, тако да су српске трупе, без испаљеног метка и иједне капи проливене српске крви умарширале у већ претходно ослобођене црногорске градове. Двадесетак дана касније, нелегалним и нелегитимним одлукама Велике подгоричке скупштине и понижавајућим чином безусловног уједињења, дугогодишњу аустријску окупацију је заменила ’братска’ српска окупација“, истиче се у саопштењу СДП Будве, који се позивају на телеграм војводе Живојина Мишића упућен генералу Драгутину Милутиновићу, команданту српских оружаних снага у Црној Гори:
„На територији коју је наша војска ослободила треба угушити сваку агитацију, свим средствима којима можете располагати, без икаквог презања“.
Да не мисле сви као представници локалног СДП показује став Миомира Пејовића, одборника СНП, који каже да је уистину српска војска, после велике победе и пробоја Солунског фронта, ослободила и Будву, након њеног петовековног ропства под разним туђинима. У тој војсци било је више стотина бораца и добровољаца из Америке, који су учествовали у балканским и Првом светском рату са подручја Паштровића, Грбља, Маина, Побора и Брајића, из данашње будванске општине.
И у блиској прошлости било је оних који су хтели да скидају спомен-плочу. Тако су раних деведесетих либерали предлагали да се (не)спорна плоча уклони, што није прихваћено. У време италијанске окупације Будве у Другом светском рату командант, Италијан, хтео је да скине плочу, али је на лице места изашао угледни Будванин Петар Лукетић, који је команданта провео кроз стари град показујући му трагове разних цивилизација унутар средњовековних зидина. Казао је отприлике: „Господине, ниједан траг било које цивилизација која је овде боравила ми нисмо скинули. Зашто бисмо сада скинули део наше историје“. Командант је попустио, плоча је остала.
МИРАШ ДЕДЕИЋ ОБИО ЦРКВУ
Мираш Дедеић, самозвани поглавар канонски непризнате Црногорске православне цркве, насилно је са свитом ушао у цркву Светог апостола Томе у Моштаници код Никшића. У друштву са анатемисаним Дедеићем били су потпредседник СО Никшић Милорад Гута Јовановић и његов претходник Момчило Моцо Мићуновић, функционери Социјалдемократске партије Црне Горе.
Према казивању мештана, Мирашеви нису имали кључ већ су пајсером обили врата цркве. Све се одиграло у илегали, без најаве, тако да мештани Моштанице нису знали за догађај.
Ово није први пут да Дедеић са свитом уноси немир међу Никшићане. Још се памти жестоки отпор мештана Драговољића због његовог проласка кроз њихов крај, када га је полиција спасла линча и ухапсила више од 60 житеља!
У Броћанцу недалеко од града, полиција је спречила улазак Дедеића и дружине у месну цркву, јер је бес становника такође био огроман. У селу Рисји До где је Дедеић намеравао да на приватном имању подигне објекат остале су рупе, а тај догађај поделио је братственике, па се тако породица Бојовић јавно одрекла рођака Бобана који је пошао за Дедеићем.
Приликом недавног освећења Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици том чину није могао присуствовати Мираш Дедеић. Управо га је пре неколико година рашчинио васељенски патријарх Вартоломеј, који је присуствовао великом догађају у главном граду Црне Горе.
