Круну Миловановић (63) из Панчева, мајку Маријане Јојкић (30) која је пре четрнаест и по година преминула у тешким мукама јер лекари Опште болнице у том граду данима нису констатовали да јој је пукло слепо црево, умало је задесила иста судбина, када је пре месец дана завршила у истој болници са идентичним симптомима као и њена покојна ћерка. Идентичностима ту, нажалост, није био крај, јер панчевачки лекари поново нису схватили озбиљност здравственог стања своје пацијенткиње, већ су је након брзинског ултра-звука и упута за лабораторију испратили кроз врата уз коментар да јој је све у реду са стомаком. Сутрадан, Круна је примљена у приватну болницу где је хитно оперисана због перфорације слепог црева и гангрене која је већ захватила цревни систем.

Шта би се догодило с Круном да је по савету лекара из болнице отишла у лабораторију да испитује урин, упркос очигледним симптомима упале слепог црева, анализи крви која је на то додатно указивала, као и њеним упорним сугестијама лекару, за њену породицу је више него јасно.

“Завршила би где и Маријана – под земљом. Ово је доказ да ништа нисмо урадили, да је сва наша борба да се нешто промени у здравственом систему и односу лекара према пацијентима, била узалудна. Десет година смо обијали судске прагове у нади да ће особа коју смо сматрали кривцем за њену смрт, хирург др Александар Ивица бити осуђен због лекарског немара. Циљ свега тога није била освета том лекару ког је суд на крају ослободио кривице, већ то да више ничија деца не остану без мајке коју нису стигли ни да упамте. Циљ нам је био да се више никада никоме не деси нешто слично, али ево – поново се догодило нама” казала је за Нова. рс Ивана Миловановић, тетка покојне Маријане.

Она каже да ни сама не може да разуме како су се, после свега што се догодило Маријани, уопште обрели у панчевачкој болници и зашто одмах нису потражили помоћ на другој адреси.

“Сад ми се чини да смо једноставно морали да прођемо кроз болницу како бисмо се уверили да се ништа није променило. Најпре су нас упутили у ковид амбуланту јер је Круна имала температуру, али пошто сам и сама здравствени радник, нисам ни покушала да им испуним ту жељу, знајући одмах о чему се ради. Круну је примио млади специјализант, који се није претерано освртао на њене сугестије да има идентичне болове као и Маријана, али и да на то указују налази крви. Болове је најпре покушао да препише њеној хроничној болести, а након што је она покушала да му објасни да јој је тај бол добро познат, а да су ове тегобе нешто сасвим друго, он је шаље на ултразвук и да уради уринокултуру, а да потом дође поново, али за четири дана – испричала је Миловановић и додала:

“На растанку, Круна је питала младог лекара шта да пије против болова. Одговорио јој је: “Ма шта год ‘оћете!”. Остала сам згранута. Одговорила му је да је због хроничне болести не сме да пије било шта, на шта је он одговорио: “Аха, е па она узимајте парацетамол”.

Запањени болничком дијагностиком, упутили су се у оближњу панчевку приватну клинику на ултразвук стомака, у којој их је, сасвим очекивано, дочекала докторка из Опште болнице.

“С врата нас је препознала због Маријаниног случаја и првих неколико минута нашег разговара посветила говору о својим уверењима да ли је др Ивица крив или није. Два пута је рађен ултразвук јер Круна није претходно унела довољно воде, а докторка је рекла да јој се чини да нема никаквог цурења у стомаку, али да опет не може да тврди управо због недостатка воде. Одлучили смо да се за даљу помоћ сутрадан обратимо лекарима приватне болнице у Београду, у којој је дијагностиковање трајало буквално два минута и то на основу папира из болнице. Хирург је одмах схватио колико је ствар озбиљна и наложио најпре скенер, а потом моменталну операцију”, каже наша саговорница и додаје:

“Када је отворио стомак, схватио је да је гангрена већ ухватила дебело и танко црево, односно да је течност из перфорираног слепог црева цурела и тровала стомак сигурно три претходна дана. Како је могуће да је то овај хирург видео, а оно двоје нису? Срећом, на крају се све добро завршило, Круна се полако опоравља, како од операције, тако и од сазнања да смрт њене ћерке никоме није била за наук”, каже она.

Физички опоравак, како каже наша саговорница, пропраћен је и психолошким, јер се неутешна Маријанина мајка сада суочила сада и са животном и судбинском дилемом.

“Питала ме је: ” Како то да нисам успела да спасем своје дете, а да сам успела себе?”. Управо то ми је био главни атргумент да морам да проговорим за јавност, да испричам сву нашу муку, да упозорим људе. То што је судски поступак у нашем случају окончан не значи да треба да се зауставим. Због неке друге Маријане, или Круне, због нечије мајке, сестре…Инсистираћу и на састанку са управом болнице, овакве ствари не смеју више да се догађају”, завршава наша саговорница.

Лекар није крив, али болница јесте

Десетогодишње суђење др Александру Ивици због несавесног лечења Маријане Јојкић, окончано је после 10 година суђења ослобађајућом пресудом, након две осуђујуће првостепене. Поступак су пратиле бројне контроверзе, између осталог и “загубљивање” пресуде у писарници тужилаштва, као и пролазак рока за подношење жалбе. Колико је цео случај парадоксалан, најбоље показује и то да је упркос ослобађању лекара, у парничном поступку Општа болница у Панчеву проглашена одговорном за Маријанину смрт због чега је њеној породици исплаћена одштета.

https://t.co/PdlGkm6xkM

— СРБИН инфо (@srbininfo) October 19, 2020

Извор: nova.rs

Ознаке: болница убила Маријану, Круна Миловановић, Маријана Јојкић, Општа болница Панчево, Панчево