Прочитај ми чланакВише од 100 навијача Динама, односно "Бед блу бојса", налази се тренутно у грчким затворима.
Хрватски држављани су под истрагом и оптужени су за најтежа кривична дела, након учешћа у крвавим сукобима у атинском насељу Нова Филаделфија 7. августа уочи меча АЕК – Динамо, када је убијен 29-годишњи Михалис Кацурис.
Грчка влада је навијаче поделила у мање групе и послала их у 21 затвор широм земље, иако су родитељи навијача апеловали на врх власти у Хрватској да не допусти да их поделе тврдећи да „неће живи изаћи из затвора“.
Какво стање влада у грчким затворима, описао је бивши хрватски осуђеник за Јутарњи лист.
Коридаљос, злогласни и највећи затвор, смештен је на западној периферији Атине. Пожутелих је зидова, на чијем врху су намотани колутови жилет-жице. Иза његових решетака један од затвореника је и Димитрис Куфонидис, члан анархистичке групе „17. новембар“, осуђен на 11 доживотних затвора због убистава дипломата, политичара и бизнисмена. У том затвору, који зову грчком верзијом злогласног Синг Синга, смештен је део хрватских навијача.
Из њега је 12. јула 2012. побегла Оливера Ћирковић, припадница групе Пинк Пантер, али било су још два спектакуларна бега, што су забележили светски медији. У јуну 2006. у двориште тог затвора слетео је хеликоптер. Никос Палалокостас и његов помоћник изашли су из летилице, бацили димне бомбе, и у општој какофонији успели у хеликоптер увући Никосовог брата Василиса (40), који је служио 25-годишњу казну због отмице грчког бродарског магната Георгеа Милонаса, за којег је плаћена откупнина од 38 милиона евра, и 32-годишњег Албанца Алкета Ризаија, који је служио казну за убиство. Никос је и сам тада био и један од најтраженијих грчких бегунаца.
Три године касније, 22. фебруара 2009. године, према истом модусу – отети хеликоптер, филмски бег – Василис и Ризај опет су побегли из Коридаљоса, што је тада имало за последицу смене водећих људи у грчким затворима.
– Тата, ја одавде нећу изаћи жив – рекао је један од ухапшених „Бед блу бојса“ свом оцу, поручивши како су им већ након доласка претили грчки затвореници, гестикулирајући прстом преко врата. Хрватска дипломатија одмах је реаговала, и хрватски притвореници који су добили претње одмах су премештени у друге затворе.
Хрватски држављани су смештени у 21 казнену установу, открио је хрватски министар правосуђа Иван Маленица. Грчке власти гарантују им сигурност, али какво је стварно стање у грчким затворима, видљиво је и из документа Већа Европе „Третман затвореника у Грчкој“, објављено у септембру 2022. године. Услови живота увреда су за људско достојанство, наводи се у извештају. Посебно су истакнути пренатрпаност и лоши услови, учестало насиље међу затвореницима, озбиљан недостатак особља и неадекватна здравствена заштита. Попуњеност у највећем Коридаљосу била је 152 посто. У једном од затвора за 66 особа било их је смештено 126, а у другом је нагурано 280 људи иако је предвиђен за 166 затвореника.
Родитељи ухапшених навијача Динама, након што су упозорили на претње којима су им синови изложени, управо ради њихове сигурности не желе више да иступају у медијима.
О томе како изгледа живот у грчким затворима „Јутарњи“ је разговарао с једним бившим хрватским осуђеником, који је пристао да исприча своје искуство из грчких казнионица, а био је у њих неколико. То искуство поделио је под условом да не открије идентитет.
– Гледао сам ја пуно филмова и серија о затворима, али то је неупоредиво – каже. О томе какви су, без размишљања каже:
– Услови су били катастрофални. Примера ради, у затвору на Крфу, био сам 21. затвореник у ћелији, а једини који није био тамо због убиства. Сви остали били су убице. Најбоље ћу то илустровати кад вам кажем да бисмо храну добијали као лавови у зоолошком врту. Подигли би једну решетку и гурнули храну кроз њу. На стражарницама је била специјална полиција с панциркама. Генерално, у грчким затворима око 10 посто су били Грци, све остало били смо ми, странци, а већином Албанци. Грци су „друкери“, углавном сурађују са особљем. Колико се сада могу присетити, између 6 и 6.30 сати било је пребројавање. Ручак је увек био између 12 и 13 сати, након чега би следио одмор. У другој казнионици, која се налазила на 1200 метара надморске висине, у соби је био један радијатор који би зими грејао између 19 и 21 сат. Прозора није било, само решетке; стављали смо чаршафе да снег не би падао у ћелију, а греје те само топлина тела. – описује своје искуство.
Присећа се и једне приче:
– Уз затвор на Крфу, у који ће веројатно бити премештен део „Бед Блу Бојса“, везана је једна легенда коју сам чуо од других затвореника. Кажу да га је саградио Енглез, и помало подсећа на нашу звезду у Лепоглави. Кад је завршио, довео је своју вереницу како би јој показао своје дело, а она га је питала: „Па за кога си то градио“?? За људе!“, одговорио јој је. Након тога га је напустила. Он је очајан, починио самоубиство скоком с врха те звезде – каже саговорник.
И наставља да описује како се живот иза решетака разликује од онога што сваке власти, па тако и грчке, службено тврде о условима у затворима.
– Напросто се мораш изборити за своја права. Ја сам био у тој, како су нас звали, „балканској екипи“. Мене су код телефонске говорнице напали Грци, али то сам сам решио. Истукао сам их. И тако градиш ауторитет. Када су Срби који су били у затвору чули да су ме напали Грци, обратили су ми се речима: „Брате, зашто нам ниси рекао, ми би их средили!“. Био сам једини Хрват у казнионици у којој су били Срби, али уважавали су ме. Додуше, не знам каква су искуства других по грчким затворима, али постоји страх од потенцијалних напада ради освете због убиства навијача АЕК. У правилу, када до таквих сукоба дође, стражари не интервенишу, осим ако није потребна лекарска помоћ. У затвору се све решава физичком снагом. Телефонске говорнице често су места сукоба. Немаш се коме жалити на третман или храну. Сећам се да смо за доручак обично добијали чај, кришку хлеба, јогурт или паштету. Могао си купити храну у затворској кантини, али као затвореник ниси могао сам ићи куповати. Дао би списак, особље би то купило и донело у ћелију, а новац би скинули с твог рачуна – рекао је овај бивши затвореник.
Каже да је корупција међу затвореницима најнормалнија ствар, па наводи следећи пример.
– Неком ћеш дати кутију цигарета да не мораш чистити WC, или му платити да ти по ноћи чува храну да јe неко не украде. Било је доста наркомана у затвору, и они долазе и до дроге иза решетака. И кад имају дрогу и кад су надрогирани, онда само спавају, к‘о „зомбији“ су. Али, кад им нестане дроге и кад наступе кризе, то је ужас. Вичу, урлају…
На питање хрватски медија је ли у слободно време могао позајмити неку књигу из библиотеке, као што то могу затвореници у Реметинцу, само се насмејао:
– Каква књижара. Једини додир са спољним светом био је, каже, када би га превозили из казнионице која је била удаљена седам сати вожње, до грчког главног града.
– Е, то је тек био ужас. Аутобуси имају металне решетке на прозорима, пут је без стајања, па нужду обављаш у пластичну боцу. А још кад је аутобус пун наркомана који урлају, вичу…
Осим Бед Блу Бојса и њихових родитеља, лоше услове у грчким затворима истичу и међународне организације, као и невладина удружења које надгледају пеналне институције те државе. Према тим извештајима, грчки затворски услови спадају међу најгоре у Европи. Прошле године, у 25 казнионица различитих намена у Грчкој, било је више од 11.000 затвореника. Све те установе имају двоструко више затвореника него што би их требало бити према међународним стандардима. Грчке власти суочене су с многим критикама због стања у затворском систему.
Саговорник је и сам био сведок те претрпаности у грчким казнионицама. Примера ради, каже да су у хрватским затворима сви једнолично одевени у џинс кошуље и панталоне, док у грчким казнионицама носиш оно што сам осигураш у поседу. Посете чланова породица су дозвољени, али каже како је само чуо њихов глас, јер све се одвија иза мутног стакла.
– Није реткост спавати по ходницима на душецима. Ти душеци имају жицу, која може бити опасно оружје. Мораш увек бити на опрезу да те неко тим комадом жице не убоде у јетру, јер тада нема помоћи – каже.
Предложио је хрватски медијима:
– Покушајте ступити у контакт с Кристијаном Голубовићем, српским криминалцем који је био у грчком затвору. Српски криминалац, један од главних ликова документарца „Видимо се у читуљи“, на посебан је начин у ријалитију „Задруга“ – описао своје искуство из затвора у Грчкој.
– Завршио сам на робији у Грчкој, у фебруару 1996. године. Био сам осуђен на четири и по године затвора. Са мном је било седам Срба, осам Македонаца, два Бугара, један Хрват и један Босанац. Остали робијаши су их малтретирали. Цвилели су од муке! Е, онда је дошао краљ! Да бих их обранио, примио сам 100 ножева за четири и по године, убио сам девет људи, а нисам добио ни дана робије – рекао је Голубовић и наставио забављати гледаоце:
– Србе је тамо је*ало, тукло и малтретирало 270 медиокритета, попут ових учесника „Задруге“. Кад пробају да убаце картицу у телефон да би позвали неког, одмах дођу петорица и ножем им запрете. Шутну их у дупе и кажу: „Ти си Србин! Марш!“ и отму им картице. Ја сам то зауставио! – испричао је Голубовић. Похвалио да је био „највећа фаца у затвору“.
Саговорник Јутарњег листа своје присећање о грчким затворима завршио је последњом фазом, оном кад је чекао да се након судске одлуке може вратити у Хрватску.
– Да само видите тај ужас. Грци знају да идете, и то где тих 20-ак дана боравите, то су немогући услови. Пацови су велики као мачке. Иначе, ако вас Грци осуде на првостепеном суду, склони су вас ослободити на другостепеном, апелацијском. Није немогуће да се то догоди и „Бед Блу Бојсима“. Или, ако их оптуже само за учествовање у тучи, осуде на казне које ће моћи откупити након издржаног дела казне – прича Хрват.
Новинар Јутарњег присећа се да је као новинар пре око 40 година био у египатском затвору, који је био чак гори него грчки.
„Посетили смо затвор у којем је био смештен хрватски поморац Антон Белић, који је умро док је издржавао казну доживотног затвора због кријумчарења дроге. Данима нисам могао доћи себи од шока. Рецимо, једна сцена је када гледате стражаре како дрвеним палицама ломе ребра затворенику који се превија од болова у прашини затворског дворишта, или када шеф смене ставља у џеп кошуље египатске фунте које је Антону Белићу дала супруга. Чак и када смо имали писано одобрење за посету у трајању три сата, потписано стране шефа свих египатских затвора, та посета нам је скраћена за један сат, и нису дозвољавана никаква даљња питања“.
„Био сам и у затвору у истанбулској четврти Бајрампаша, у посету Хрватима у затвору. Ишао сам у посету с њиховим турским адвокатом који је средио дозволу. Носио сам им храну јер затворска управа тада није трошила новац на храну за затворенике и морали су је осигурати сами. У Грчкој није иста ситуација, али један од оних који је јавно поделио своје искуство био је и сада покојни хрватски поморац Кристо Лаптало, који је преминуо 2015. године. Но, његова супруга није вољна пуно причати о томе и једва је пристала изнети неколико реченица. Његова удовица, кад смо је питали о томе што мисли што могу очекивати ухапшени Бед Блу Бојси, кратко нам је одговорила“:
– Јако ме узрујало кад сам видела вести о навијачима који су завршили у грчком затвору. То је било давно, мој супруг је платио главом, јер након што су га пустили из затвора, разболео се и преминуо. Верујем да је тај боравак у тамошњем затвору придонео његовој болести. Била сам цело време у Грчкој док је трајао поступак у којем је на крају ослобођен кривице. Грозно је присетити се свега тога. Не верујем да ће ти младићи тако скоро бити пуштени, и имам само једну поруку за њих и њихове родитеље: Нека им Бог буде на помоћи и да им да снаге да све то издрже. Требаће им стрпљења и новца. Не бих рекла више ништа, јер се тога више не желим ни присећати – поручила је.
Хрватски поморац, који није био крив, провео је 16 месеци у грчком затвору након што је на броду Coral Sea 2008. године откривено 52 кг кокаина. На првостепеном суду био је осуђен на 14 година затвора, након чега је на Апелацијском суду био ослобођен кривице и пуштен на слободу. Након повратка у Хрватску, Дубровчани су му приредили величанствен дочек на Страдуну. Од тешке болести преминуо је у јулу 2015. године, у 66. години. Део свог искуства у полицијском притвору, па у атинском затвору, описао је у писму које је послао недељнику Национал, а које је тај недељник објавио.
„Малац од двадесет година стегао ми је лисице да знам да су на мојим рукама. Ставио је колајну и крст на њој у најлонску кесицу као да су смеће, скинуо ми каиш с панталона и везице с ципела, а сат ми је остао. Наочаре су ми остале. Полицијска станица и три ћелије за привремене пијандуре, емигранте, разбијаче и капетане. Ни Фелинију то није успело дочарати. Стражари су добри и увиђавни, пуштају чланове породице више него што би требали и доносе нам храну и пиће које наручимо, и на томе им хвала“, описивао је свој први сусрет с грчким затвором дубровачки капетан, а потом је наставио о томе како је превезен у казнионицу.
„Лисице, ауто, Атина, улазак у атинску казнионицу… Малац од 20 година с гуменим рукавицама, а мени моје године, каже: ‘Свуците се, молим Вас, до гола‘. Ни деда, ни капетан. ‘Раширите, молим Вас, ноге и окрените гузицу према мени. Хвала Вам, то је довољно. Окрените се према мени и подигните своју интимност десном руком‘, каже малац. Подигао сам. Требам ли је повући? питам га. ‘Не треба‘, каже. ‘Левом руком помакните то што виси лево, па онда десно‘“, описао је Лаптало улазак у казнионицу у Атини. О хигијени и условима у ћелији написао је: „Чучавац је одвојен од дневног боравка пластичном преградом, у неким ћелијама само крпом. Крпа је добра јер се у њој не легу жохари, али није добра за промају, јер се заврти око ногу па не знаш чиниш ли нужду у крпу или бужу – то видиш тек после. Ми смо срећни. Имамо пластику и пуно жохара. Једном недељно је убијање жохара и према рачунању на прсте, досад је убијено 432.225… Приватност се поштује максимално… Вазда се куца на врата ћелије ако се има шта питати. Цигарете, чаша или што год. И не улази се ако се не каже напред. Е сад, то напред чује се на толико различитих језика… Овде нема ресторана, свако с властитом чинијицом друге боје и величине иде на котао из којег се дели храна. Храна није проблем, али то што се држи и троши у ћелијама одржава на животу велик број жохара“, описао је Лаптало живот у атинском затвору.
За крај, наш саговорник, који се сећа и Лапталова искуства те бившег затвореника из Грчке, има једну поруку за притворене Бед Блу Бојсе.
„Нека добро запамте ове две грчке речи: МЕТА, што значи касније, и АВРИО, што значи сутра. То ће најчешће чути од тамошњих стражара. Кад кажете: ‘Требам лекара!‘, одговор је Мета или Аврио, а то касније и сутра нећете дочекати. Особље у грчким затворима углавном не зна енглески, а ако знају, тешко их је разумети или једноставно не желе разговарати. Бојим се да неће тако скоро изаћи из затвора. И ја им желим да имају стрпљења, а требаће им и новца, јер грчки адвокати склони су обећати свашта што није реално. То сам искусио на властитој кожи“, рекао је на крају.
Чак 24 од 34 грчка затвора имају проблем пребукираности. Неки од њих, у којима ће бити смештен део ухапшених чланова групе „Бед блу бојса“, према извештају након мониторинга које је провела делегација Већа Европе, а која је посетила шест од 34 пеналне установе у тој земљи, показују да у 15 од њих број затвореника премашује предвиђени капацитет за трећину.
КОРИДАЉОС
Затворски комплекс Коридаљос највећи је затвор у Грчкој и садржава главни затвор с максималном сигурношћу у земљи, у којем су смештени и мушкарци и жене с највишим степеном сигурности. Налази се у Коридаљосу, Пиреј. Током 2021. године у њему је било смештено 1.885 затвореника, док је службени капацитет затвора 1.200. Од укупног броја затвореника, њих 1.131 били су странци, највећим делом из Албаније, Авганистана, Алжира… У оквиру тог затворског комплекса такође се налази затворска болница. Из извештаја се може сазнати да су собе светле и чисте. Током посета делегације Европске уније, која се бавила затвореницима који су требали медицинску негу, бригу је водило 13 лекара, но било је критика у вези с хигијенским условима.
ЈАНИНА
Затвор је удаљен стотинак километара од луке Игуменица, управо оне коју су као одредиште за бег тражили неки од Бед Блу Бојса након сукоба с навијачима АЕК. Опасан је с три метра високом бодљикавом жицом. Стражари надзиру затворенике из стражарских кућица с клима уређајима, а у ћелијама је изузетно вруће. Један је од најпренатрпанијих, и према извештају ВЕ, унутра је готово двоструко више затвореника од предвиђеног броја. Посете су дозвољене трипут недељно.
КОС
У односу на остале пеналне установе, то је релативно мали затвор, на истоименом острву недалеко од турске обале, али прилично пренатрпан, јер је у време „инспекције“ ВЕ било 97 одраслих, а предвиђено је 56 места. Већина затвореника су странци, али има и Грка који у том затвору служе казну доживотног затвора.
НИГРИТА
У пет крила ове казнионице недалеко од града Сереса на северу Грчке, било је 2021. 714 затвореника (предвиђено је 600), од чега је било чак 487 странаца 37 националности.
СОЛУН
Један од затвора у који је премештен део ухапшених Бед Блу Бојса. Удаљен је око 500 километара од главног грчког града, а према доступним информацијама, грчке власти управо су због сигурности почеле премештати ухапшене у пеналне установе диљем Грчке, а једна од њих је и затвор у Солуну.
Грчка има најгоре бројке у Европи – 11.000 затвореника налазило се прошле године у 25 казнионица различитих намена у Грчкој, а 152 посто била је попуњеност у највећем грчком затвору, Коридаљосу. Све те установе имају двоструко више затвореника.
