Pročitaj mi članak

BIO USTAŠA: Brigadni general Đorđe Grujić – Hrvat pravoslavne vere

0

Brigadni general Đorđe Grujić je služio zloglasnog hrvatskog poglavnika Antu Pavelića sve dok komunisti nisu ušlu u Zagreb krajem aprila 1945. godine, a tada se njima prijavio i ponudio im se u službu. Komunisti su mu odgovorili:

„Ти си издао цара Карла, па си издао краља Петра, па си издао Анту Павелића, зато ти ми сад ништа не верујемо“, па су га осудили на смрт и обесили. На комунистичком суду је изјавио да је Хрват православне вере…“ (Види: Никола Н. Томић, Генерали Краљевине Југославије, Холивуд, Калифорниа, С.А.Д. 1976).

У овом контексту бисмо напоменули да се комунистички пројекат у односу на србски народ у потпуности поклапао са хрватским усташким пројектом што сведочи између осталог и Четврта конференција Комунистичке Партије Југославије, где између осталог, стоји:

 „ПИСМА ЦК КПЈ ПОКРАЈИНСКИМ КОМИТЕТИМА ЗА ХРВАТСКУ И ДАЛМАЦИЈУ О УКЉУЧИВАНЈУ БАЊАЛУЧКЕ И НЕКИХ ДРУГИХ ПАРТИЈСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У КП ХРВАТСКЕ

5. фебруар 1935. „Драги другови! IV Конференција наше партије донијела је између осталих, веома важну одлуку о реорганизацији наше партије, односно оснивању комунистичких партија Хрватске и Словеније…

Питање разграничења

. У КП Словеније ући ће организације на територију наставаном Словенцима у Југославији, тј. на територију данашњег ПК Словеније. У КП Хрватске ући ће све организације у Хрватској и Славонији, укључујући Вуковар и Винковце, затим све организације у Далмацији, укључивши Дубровник, и напокон Бањалука, Ливно, Дувно, десна обала Херцеговине искључујући Мостар, тј. западне области Босне и Херцеговине, насељене хрватским становништвом, које граничи са Далмацијом. Ако евентуално накнадно искрсне питање припадности којег мјеста односно организације у тим пограничним областима ЦК КПЈ ће донијети специјално рјешење о томе…“

(Види: Зборник Хисторијског института Славоније, бр. 10, 1973; према: У. Даниловић, Сјећања, ИИ, На партијском раду у Босни и Херцеговини, приредио: З. Антоние, Београд, 1987, 200—202).