Pročitaj mi članakPoruka famoznog letećeg spota s bunovnim premijerom koji nikad ne spava je, koliko god on izgledao budalast, a meni tako izgleda, jasna - narode, vi birate vođu, a to mogu biti samo ja - Aleksandar Vučić.
Није он осмишљен због политичке трговине актуелног председника Томислава Николића, ти догађаји су се случајно поклопили, већ да се гласачима објасни зашто се премијер кандидује за председника. Још и да им се пружи јасно уверење да ће обе те функције бити његове – јединог вође. Што значи и да Николић, склон трговини, не може сутра бити премијер, а ни шеф владајуће странке.
Веселин Веса Симоновић гл.одг. уреднил дневног листа „Блиц”
Премијер, уколико Вучић победи на председничким изборима, може бити само неко ко личи на Ивицу Дачића из њихове прве владе, затим неко од најоданијих страначких функционера, или нестраначка личност по моделу који је утаначио Борис Тадић (кога би Сомборац поново могао да црта као кафе куварицу). Засад Дачић има најмање шанси да постане Вучићева „кафе куварица“.
Шта је актуелни председник истрговао, остало је тајна, али сам сигуран да никакву битну функцију није. Склонији сам да поверујем да је ушићарио позамашну политичку пензију за себе и супругу Драгицу, и неке синекуре за синове. Изјаве квазианалитичара да је политички рат између Николића и Вучића могућ поново после избора (уколико Вучић победи и не испуни обећања дата Николићу) толико су бесмислене, да их не вреди ни коментаристи.
Какав нам је онда избор на председничким изборима? Бираћемо између кандидата за вођу који би имао све полуге власти у својим рукама, те двојице кандидата који немају своје странке, али планирају да их оснују одмах после избора (остале сам намерно изоставио – нису они никакав избор). Имамо и још једног могућег кандидата у најави, кога би могао да предложи Радуловићев покрет Доста је било. Ко год да он буде, имаће мање шанси од Вука Јеремића и Саше Јанковића.
Очито је Саша Радуловић очекивао да ће његов покрет бити стожер око којег ће се с јединственим кандидатом окупити остаци преживеле опозиције, па сад кад су се кандидовали Јанковић и Јеремић шаље поруку сличну оној Вучићевој, само не из помахниталог авиона, већ из беспилотне летелице. Неће се из трке повући ни Јанковић ни Јеремић, јер се њихове политичке амбиције не завршавају са овим изборима. Мало ко у опозицији и дели Радуловићево уверење да би опозиција уједињена са једним кандидатом имала шансе у другом кругу. Оба кандидата желе да баш овим кампањама створе нову јачу опозицију: Јанковић левог центра и Јеремић десног центра.
Чему је ближи премијер, тешко је прогнозирати, али је сигурно да за тим сад има мање потребе кад је хомогенизовао странку и политички потпуно убио Томислава Николића. Један од мотива за те изборе могао би да му буде да подељену демократску опозицију дотуче. Зато је уосталом расписао ванредне изборе пре само годину дана. Није му успело ни тада, а овај пут ће то моћи још теже, управо због Јеремића и Јанковића, под условом да они успеју да своје покрете оспособе за тако кратко време. Неће ме зато изненадити ако премијер ни у понедељак не саопшти да ли ће бити и ванредних парламентарних избора, јер ће учинити све да опозију држи да се пече на тихој ватри. Уосталом, не знамо ни кад ће тачно бити расписани ни одржани председнички избори, а Устав и закони налажу да нови председник мора бити изабран до краја априла.
