Прочитај ми чланакБалкан је пакао поплочан злим намерама великих сила, речи су Џона Гантера. Потврду ове реченице видим у „отопљавању” дипломатских односа Албаније и Србије.
Бункер у пограничној зони на северу Албаније (2011) (Лична архива)
Балкан је пакао поплочан злим намерама великих сила, речи су Џона Гантера. Потврду ове реченице видим у „отопљавању” дипломатских односа Албаније и Србије. Приликом последње посете Србији, албански премијер Еди Рама искористио је прилику да нас још једном позове да признамо Косово и Метохију као независну и суверену државу. Тако је указао експлицитно да не уважава интересе земље домаћина и тиме отворио питање да ли је отопљавање односа мотивисано самостално или под притиском великих сила. Међутим, нема места чуђењу оваквом ставу албанског премијера.
Од формирања државе Албаније (1912) до данас интереси су нам били готово увек супротстављени, са неколико веома кратих прекида, када је уследило отопљавање односа, и то последњи пут од 1946. до 1947. Граница која је раздвајала ове две територије је у најдужем периоду имала особине баријере. То подразумева границу националистичких и геополитичких супротности, високо милитаризовану са строгим режимом безбедности. У склопу отопљавања и успостављања снажнијих економских односа најављена је изградња аутопута Ниш – Приштина – Тирана – Драч. Ако анализирамо структуру простора у коме је трасиран овај аутопут, намеће се закључак да тај пројекат не би требало да буде приоритет Србије, што би се могло означити као антигеографска нужност.
Овакво виђење је у колизији с основним одредбама евроинтеграција, које указују на значај инфраструктурног увезивања простора. Будући коридор би могао имати пре свега геополитичку и демографску димензију, па тек онда можда и економску. Траса предвиђеног аутопута требало би да иде од Ниша преко Мерошине, Топлице, прелаза Мердаре, Лаба, Приштине, Призрена, Тиране и Драча. Структурно, ова траса аутопута може се поделити на две деонице. Прва је од Ниша до Мердара и друга од Мердара до Драча. Ове две деонице повезују просторе који су међусобно геополитички подељени, етнички поларизовани и демографски асиметрични (у погледу броја и структуре становништва).
Прва деоница је трасирана преко демографски инфериорне територије која је насељена српским становништвом и за коју је карактеристичан интензиван процес емиграције, висок удео старог становништва и мала густина насељености. Насупрот ње је друга деоница која пролази преко територије насељене Албанцима и коју карактерише пренасељеност с великим уделом младог становништва. Контакт ове две деонице чине Горња Топлица (једна од најизразитијих емиграционих регија у централној Србији насељена Србима), са просечном густином насељености од 19 становника по километру квадратном и Лаб (Мало Косово) на Косову и Метохији (етнички најхомогенија албанска регија на КиМ), где је густина насељености 148 становника по километру квадратном.
Предвиђена траса аутопута заобилази области и енклаве насељене доминантно српским становништвом на простору Косова и Метохије, што би додатно допринело њиховој територијалној маргинализацији. Успостављање овог саобраћајно-инфраструктурног коридора представљало би основу за „интравенско” ширење албанског капитала и становништва на просторе најпре Горње Топлице, а потом и ка Нишу и даље према северу. То би био коридор у једном правцу који би водио од централне и северне Албаније према Србији и њеним централним деловима.
Оваквим тумачењем дајем повода да неко овакав став сматра производом ксенофобичног промишљања. Међутим, изражени процеси етничке пиратерије који за последицу имају нарушавање територијалног интегритета Србије и Македоније последњих деценија могли би у томе да их демантују. Изградњом наведеног аутопута, као и већ раније дефинисаним коридором ВИИИ (Драч –Тирана –Скопље – Софија), била би успостављена физиологија такозване Велике Албаније. То би убудуће могло додатно да утиче на дестабилизацију држава које су геополитички подељене и где је присутна једносмерна опасност од угрожавања територијалног интегритета на релацији Албаније са Србијом и Македонијом.
Географски институт „Јован Цвијић” САНУ
