Чарлс је одлучио да у Америци остави посао, породицу и пријатеље и да се пресели у Србију. За Телеграф говори о томе како је доста слушао о томе како су Срби убице и силоватељи, али врло брзо се уверио да је то пропаганда.

Американац Чарлс Кетер, револтиран свим лошим стварима које је чуо о Србији и Србима, дошао је у нашу земљу како би је упознао из прве руке.

Чарлс је одлучио да у Америци остави посао, породицу и пријатеље и да се пресели у Србију. За Телеграф говори о томе како је пресељење променило његов живот, о хуманитарном раду којим се бави, о блогу и друштвеној мрежи преко којих промовише нашу земљу.

Како је почела твоја прича са Србијом?

Био сам у својој канцеларији у фирми за продају аутомобила, где сам радио као менаџер  када је дошао један продавац са којим сам започео причу о некој страници на Фејсбуку. Била је у  питању негативна пропаганда у вези са Србијом. Наком неколико дана сам погледао ту страницу и почео да читам бесне одговоре људи чије се презиме завршавало на -ић. У то време нисам знао одакле су и почео сам да се свађам са њима.

Како је време одмицало, постао сам пријатељ са тим људима, затим сам кренуо да причам преко Скајпа са многима од њих и на крају је уследио и позив да дођем у Србију. Пре свега тога сам јако мало знао о Србији. Тада сам имао на уму 1999. годину и конфликт између наших земаља. Нисам ни о томе знао много па сам одлучио да једноставно дођем, упознам људе и сазнам нешто више о Србији.

Шта си све сазнао о Србији преко интернета?

Јако је тешко информисати се о Србији!Када одете на Гугл или Јутјуб, наићи ћете на много негативне пропаганде. То је ужасно! Говорили су ми да су Срби убице и силоватељи. Прочитао сам све то, дошао овде и открио да је ваша земља заиста дивна и да су све те негативне ствари које су ми причали уствари пропаганда. Људи су фантастични према мени.

Шта те је натерало да оставиш посао, породицу и пријатеље у Америци и преселиш се овде?

Одувек сам био авантуриста, веома необичан момак. Волим да посећујем места где не разумем језик, не познајем културу. За мене је диван осећај бити у земљи у којој постоји чак и друго писмо – ћирилица. То је за мене нека врста адреналина. Живео сам у многим земљама широм света, али ни једна земља ме није освојила као Србија! Волим своје пријатеље и породицу, али волим и да путујем.

Како су твоји пријатељи и породица реаговали на твоју одлуку да се преселиш у Србију?

Мама је мислила да је то луда идеја и да не треба да идем у тако далеку земљу о којој јако мало знам, доживео сам много критика са њене стране. Доста је променила мишљење када сам јој објаснио да сте ви веома едукована нација и да овде сви знају енглески језик. Отац ми је рекао да је то дивна идеја и да би он сам урадио исто да није ожењен.

Колико је тешко научити српски језик и које речи си до сада научио?

Мислим да је скоро немогуће научити српски. Као што знате, у енглеском језику, именице се не мењају а овде сви мењају моје име по падежима. Научио сам неке безобразне речи, знам и све поздраве хвала, довиђења, изволи, како си. Знам све врсте ракија и хране, временом знам све више ствари. Живео сам овде скоро годину дана 2011. године и сада могу да отприлике схватим о чему људи причају.

Шта мислиш о нашој култури, историји, традицији?

Научио сам много тога што нисам знао пре доласка овамо. Имате богату историју, прошли сте кроз све, монархију, ратове, комунизам, демократију.. Вероватно бих прошао тест из српске историје, мада ми имена не иду баш најбоље. Знам доста и о вашој култури, фолклору, о српском колу, баш зато и волим Србију. Ваша богата култура и историја су оно што вас чине изузетним и јединственим!

Чиме се бавиш у Србији?

Тренутно не радим, живим од своје уштеђевине и тај новац се брзо смањује. Овде тражим донације за младе, основао сам блог -Србија виђена америчким очима- на којем активно пишем. На блогу пишем о свом искуству овде, имам на хиљаде прича. Радујем се јер је блог веома успешан и месечно има око 12 хиљада прегледа.  Блог привлачи много туриста, због свих прича које сам написао о вашој храни, култури, историји, атрактивним местима.

Након неког времена од пресељења, одлучио си да почнеш да се бавиш хуманитарним радом. Шта си до сада урадио?

Ја немам своју организацију и све што радим долази из срца. До сада је донирана опрема за рагби младима из Зрењанина, радим на томе да се иста опрема донира и Сремској Митровици. Недавно ми је друг из Ниша рекао да им је неопходна нова противпожарна опрема како би наставили са спашавањем живота, тако да смо недавно поклонили опрему нишкој ватрогасној станици. Тешко је наћи донаторе, али ништа није немогуће.

Основао си и друштвену мрежу?

Сајт се зове Say Serbia и направио сам га јер сам желео да постоји место на којем су садржане све информације о Србији, о градовима, култури, музици, саветима, српској дијаспори која је огромна. Желео сам да направим место које ће спајати све људе који су или српског порекла или су веома заинтересовани за Србију.

Сајт временом постаје све посећенији, тренутно имамо преко 9,5 хиљада чланова што је велики успех с обзиром да нисам имао никакву промоцију и да сам основао мрежу у марту прошле године. Сајт нисам направио сам, у томе ми је помогло још троје људи, нисам ја најпаметнији ту. Ја само умем добро да причам и пун сам идеја.

Да ли ће твоји пријатељи и породица да дођу у Србију ускоро?

Моји пријатељи и породица прате све што ја радим, гледају клипове, читају блог и одушевљени су мојом страшћу према Србији, али када ће доћи – то још увек не знам.

(Телеграф)

Oznake: amerikanac, BG, SAD, Srbija