Прочитај ми чланак„Никад не покушавај да побиједиш силом, тамо гдје можеш побиједити обманом.“ (Сун Цу, 544-496 пне, кинески војсковођа и теоретичар ратовања)
„…коришћење друштвених мрежа, невладиних организација и „дипломата“ за мобилизацију, обуку, финансирање и организовање локалног становништва против сопствене владе кошта мање (од директне војне интервенције) и лакше ствара хаос…(Ли Веј, стручњак за националну безбједност и антитероризам из кинеског Института за савремене међународне односе; PCNEN (Prve crnogorske nezavisne elektronske novine), 24. aприл 2021.)
„Боље је имати јак (марионетски) режим него неку демократску власт…(Џорџ Кенан, 1904-2005,некадашњи амерички амбасадор у СФРЈ и СССР)
(Потчињавање вољи САД је) „предуслов моралног и материјалног напредовања народа…“
„…Све што смо од њих (Кубанаца) жељели је да се лијепо понашају и да буду просперитетни и срећни, тако да ми не бисмо морали да се мијешамо.“ (Теодор Рузвелт, 1858-1919, предсједник САД)
„Већина пара је стизала из Будимпеште. Ја сам имао једну јакну, са дуплом крагном, где је могло да стане јако пуно новца. Они ми само кажу број собе где могу да уђем. Ја уђем и они ме напакују…“ (Велимир Илић, један од вођа ДОС-а, о финансирању петооктобарског пуча 2000.године; 24 sedam.rs, 4.фебруар 2022.)
Портал ИН4С је, 11.септембра 2023.године, објавио текст под насловом „Процурила документа: ЦИА преко НЕД-а припрема обојену револуцију у Индонезији“. У тексту се каже да „Национална задужбина за демократију (НЕД), озлоглашена параван организација ЦИА-е поставља темеље“ за такву субверзивну активност.
Наиме, објелодањено је да власти САД, преко NED-а (National Endowment for Democracy), покушавају да „креирају“ свог побједничког кандидата пред предстојеће предсједничке изборе у наведеној држави, у фебруару 2024.године. Распоређивањем грантова (неповратне помоћи) NED је проширио свој утицај „на различите невладине организације, групе цивилног друштва и, што је најважније, политичке странке и кандидате широм идеолошког спектра“. И „права армија НЕД оперативаца на терену такође је спремна да изазове (антивладине протесте)…ако победе „погрешни“ људи“.
У тексту се даље наводи да се „…америчка империја спрема да изведе још један државни удар у Џакарти под окриљем „промоције демократије““. Нужно је подсјетити да је, у режији CIA-е и MI6, 1965.године, „збачен са власти у крвавом војном удару“ тадашњи индонежански предсједник Ахмед Сукарно, који је водио принципијелну антиимперијалистичку политику.
Индонезија је највећа исламска држава са (по подацима из 2021.године) 273,8 милиона становника (четврто мјесто у свијету).
Наведени текст садржи и податак да „током 12 месеци који су претходили Мајдану (у Кијеву) 2014.године, НЕД је упумпао око 20 милиона долара у Украјину“, те да „сваки актер на челу протеста против њега (предсједника Виктора Јануковича) добио је средства НЕД-а или УСАИД-а“.
Њемачки филозоф Имануел Кант је сматрао да понашање једне државе на међународном плану у далеко већој мјери зависи од односа снага међу државама, него од њеног унутрашњег уређења, због могућности коришћења „варварских слобода“. Те слободе су варварске јер не подлијежу никаквим правним нити моралним ограничењима. Прецизније, моћне државе примјењују право јачега (голу силу), не обазирући се на правне и моралне принципе, јер су њихове власти свјесне сопствене некажњивости.
Из наведеног произилази концепција заштите „угроженог“ америчког националног интереса на свакој тачки Земаљске кугле, која се користи за „легитимизацију“ одлука о мијешању у унутрашње ствари других држава (и путем „обојених револуција“) тобоже ради „заштите слободног свијета“. Међутим, прави циљ јесте „директна контрола важних региона“, односно „неометана контрола ресурса и тржишта“. Ради се, дакле, о наметању погубног неолибералног, униполарног, глобалистичког модела.
Отац“ „обојених револуција“ је Џин Шарп (1928-2018), амерички политиколог и професор политичких наука. Његов институт „Алберт Ајнштајн“ финансирали су NED, Међународни републикански институт (IRI) и Форд фондација.
Главну улогу у „обојеним револуцијама“ имају „невладине“ организације (НВО), студентско-омладинске организације и „независни“ медији које Запад (САД и Европска унија) финансирају и обучавају. Они су и главна ударна снага пропаганде против нелојалних локалних власти ради изазивања социјалне напетости, инсценирања грађанских протеста и незаконитог заузимања државних институција. Припрема „обојених револуција“ укључује и пријетње економским санкцијама, као и лажна обећања о великој финансијској помоћи уколико „демократске“ снаге дођу на власт. „Обојене револуције“ се изводе само у државама чије власти воде независну патриотску политику и имају широку подршку грађана.
USAID (United States Agency for International Development) је, званично, „Државна агенција САД за међународни развој“. Основана је 1961.године, „са (демагошким) циљем пружања помоћи међународним хуманитарним организацијама и координисања економског и социјалног развоја других нација“. То је „независна“ агенција под контролом извршне власти. Финансира се из државних средстава и дужна је да редовно подноси извјештаје о раду, прије свега, о њиховом трошењу.
Средином априла 2007. године, у Вашингтону је објављен Заједнички стратешки план Стејт департмента и USAID-a. План се заснива на тзв. трансформационој дипломатији, као концепту америчке спољне политике да се свијет промијени у духу америчких либералних вриједности које треба да постану универзалне. Подразумијева дужност дипломата које службују у иностранству да буду активни учесници у „демократском преображају“ земаља домаћина. Према тадашњој државној секретарки Кондолизи Рајс, „посвећени мушкарци и жене запослени у Стејт департменту и USAID-у промовисаће америчке вредности и интересе широм Земљине кугле“.
Новинар Предраг Поповић оправдано тврди да је, послије петооктобарског пуча 2000.године, USAID веома брзо овладао „српском политичком и медијском сценом, цивилним сектором, привредним и правосудним системом“. У Србији, USAID је формирао НАЛЕД (Националну алијансу за локални економски развој) који „има улогу регрутног центра за подобне кадрове, као и тела које незванично распоређује уносне послове српским и страним компанијама“. Подсјетимо се да је и српска LGBT+ премијерка и Вучићева „десна рука“ Ана Брнабић била чиновница USAID-a и потпредсједница НАЛЕД-а.
Национална задужбина за демократију (NED) званично је приватна, невладина, непрофитна фондација посвећена напретку и јачању демократских институција у читавом свијету. Међутим, финансира је америчка влада, а њен буџет одобрава Конгрес. Појам „невладина“ је параван за прикривене активности владе САД за остваривање и заштиту глобалних економских (неолибералних) и политичких интереса западних мегакапиталиста.
NED је кровна организација која своје активности спроводи и преко, такође, „невладиних“ и непрофитних организација (подружница),као што су, између осталих, NDI (Национални демократски институт), IRI (Међународни републикански институт), а блиско сарађује и са USAID-ом. То су „оруђа“ спољнополитичких интереса САД.
Савремене глобалне циљеве америчке спољне политике дефинисао је, још 1948.године,Џорџ Кенан, тада подсекретар и шеф стратешког тима у Стејт департменту, задужен за уобличавање политике и планирање. Он је творац тзв. Стратегије обуздавања (Тhe Containment Strategy) „свих руских експанзионистичких тежњи“.
Године 1954, Конгрес САД је изразио забринутост због великог јавног утицаја крупних јавних фондација (ослобођених плаћања пореза) и државних агенција, јер су оне постале државе у држави које контролишу огромне ресурсе, дјелујући изван политичког система.
А након расправа у Сенату, 80-тих година 20.вијека, о незаконитим активностима CIA-е, дошло је до преиспитивања метода и циљева њеног дјеловања. Наиме, сенатском истрагом разоткривене су многе њене субверзивне активности против некооперативних страних државних и политички лидера (као што су покушаји свргавања Фидела Кастра на Куби, атентат на Салвадора Аљендеа, у Чилеу, и бројне друге).
Да би се спријечили будући скандали CIA-е, америчке власти , за вријеме мандата предсједника Роналда Регана, одлучиле су да се тајно, а тиме незаконито, политичко дјеловање у иностранству повјери некој „невладиној“ организацији. Тако је, 1983.године, основана NED.
„Изумио“ ју је Вилијам Кејси (William J. Casey, 1913-1987), адвокат и шеф Регановог изборног штаба, а затим и шеф CIA-е. Циљ је био да се насилни методи CIA-e замијене ненасилним техникама манипулације преко организација и појединаца тзв. „цивилног друштва“. Као и друге америчке „невладине“ организације комбинује јавне и тајне методе остваривања глобалне превласти САД (усмјерене против Русије и Кине, прије свега), те нелегалног мијешања у суверену зону других држава преко различитих политичких, економских, војних, дипломатских и пропагандних канала. Главни циљеви су: „прање мозга“ грађана како би бирали „пожељну“ власт; производња лажних вијести и афера против непожељних; промоција тзв. политичког хомосексуализма ради депопулације и разарања традиционалног породичног морала и колективног – националног духа; кривотворење туђе националне прошлости; богоборство, усмјерено, прије свега, против православља и др. У том циљу, NED деценијама по свијету финансира велики број „слободних“: новина, радио и ТВ станица, медијских агенција и интернет портала.
Творац Закона о NED-у, Ален Вајнштајн (Аllen Weinstein, 1937-2015, историчар), у интервјуу за „Вашингтон пост“ 1991.године, казао је:
„Велики дио онога што данас радимо било је рађено и прије двадесет пет година од стране CIA-е, само прикривено.“
NED, самостално, или преко својих подружница обезбјеђује новац ,техничку помоћ и програме обуке за пропагандне (медијске) манипулације „изабраним политичким групама“, односно страним „независним“, „невладиним“ , неолибералним, „сорошоидним“: организацијама, политичким партијама, синдикатима, студентским удружењима и подобним другима, а да се при томе сакрије да је то новац CIA-е и америчке владе. Грчки краљ Филип Други Македонски је говорио да „нема тог града у Грчкој којег нећу освојити помоћу магарца натовареног благом“.
Професор политичких наука на Универзитету у Портланду, Џералд Сасман (Gerald Sussman), тврдио је да је „NED требало да обезбиједи алтернативу CIA-и и да, за разлику од агената CIA-е, NED-ови политички оперативци…не морају да живе подземне животе и узимају лажне идентитете“. Написао је и да су се NED-ови „институти“, преко којих дјелује, показали као „много ефикаснији инструмент политике него што је CIA икада била“., те да су „транспарентним радом боље камуфлирали свој империјални циљ“. А тај „империјални циљ“ је стварање тзв. новог свјетског поретка.
Ваља се сјетити да се термин „нови свјетски поредак“ први пут помиње још у Декларацији о независности САД, из 1776.године, у којој се каже:
„Прије двјеста година наши преци створили су нову нацију, а ми сада морамо да се удружимо са другима и да створимо нови свјетски поредак.“
Подразумијева се и нову глобалну нацију и свјетску владу, по мјери тзв. „слободног свијета“.
Пјер Бурдије, (1930 – 2002, француски социолог, антрополог и филозоф) је за неолиберализам казао да је то „утопија бесконачне ескплоатације“, који жели да се наметне као „универзална религија“ и „политичка теологија“.
„Производњом пристанка“ грађана нападнуте државе, заснованој на идеологији неолиберализма, држава (друштво) се преусмјерава „од државе релативне социјалне правде ка држави хроничне неједнакости“, у складу са принципом „социјалног минимализма“. То подразумијева државу која не омета, тобоже савршени „праведни“ „гвоздени закон тржишта“ и у којој су законодавство (пореско и радно, прије свега), те политика запошљавања прилагођени интересима најбогатијих (наднационалних мегакапиталиста), док је заштита радника и социјално угрожених грађана сведена на минимум. На тај начин се јаз између богатих и сиромашних грађана и држава драматично повећава.
Филозоф и политиколог Ђорђе Вукадиновић (1962) је, с правом, још 2002.године, писао да се ради о „глобализацији одозго“,“ чија је идеологија неолиберализам, утопија – бесконачна експлоатација…ничим спутана тржишна конкуренција, а више или мање хотимична последица – уништење свих колективних структура и идентитета…“
Идеолог неолиберализма, Фридрих фон Хајек, (1899 – 1992, аустријски и амерички економиста и политички филозоф) је говорио: „Ја не знам шта значи социјална правда“?!
NED је, самостално или преко својих „института“ (подружница), између осталог, финансирао пољски синдикални покрет „Солидарност“ Леха Валенсе, а помагао је и Борису Јељцину да сачува власт. Године 2015. NED је била прва страна „невладина“ организација која је забрањена у Русији, због „подривања руског уставног система, одбрамбених способности и угрожавања државне безбједности“.
На овим просторима, NED je финансирао петооктобарски пуч у Београду, 2000.године, као и „досманлијску“ велеиздајничку власт у Србији, те велеиздајнички режим Мила Ђукановића, у Црној Гори. Деценијама, а и дан данас, несметано финансира велики број „независних“ НВО, политичких партија, медија и појединаца који раде против интереса Црне Горе и Србије, те српскога народа у цјелини. А са њима и Вучићева власт „шурује“ дуги низ година.
Зато је, и у Црној Гори и у Србији, неопходно хитно донијети законе којима би се NED и слични „усрећитељи“ третирали као „страни агенти“. Уосталом и САД, још од 1938.године, имају Закон о регистрацији страних агената (Foreign Agents Registration Act – FARA).
Садашња дешавања на међународном плану, на срећу, показују да је западни колонијални, униполарни, неолиберални поредак све више ствар прошлости.
