Američki autor Lari Loftis, posle tri godine danonoćnog istraživanja o životu tajnog agenta s kodnim imenom Tricikl, u ekskluzivnom razgovoru za Newsweek priznaje - Džejms Bond je stvarno mala maca za legendarnog Srbina!

Знао је да ће морати да га убије. Био је касни јул 1943. године. У салону луксузне виле на португалској ривијери, британски двоструки агент Душко Попов чекао је свог немачког контролора, мајора Фон Карстхофа. До тог тренутка званичник немачког Абвера имао је и више него довољно доказа који су говорили да је Душко двоструки агент који ради за савезнике…

Да бисте сазнали да ли је Душко убио свог немачког контролора, шта је јавио америчком ФБИ и како је наставио да завлачи све зараћене стране у Другом светском рату, мораћете да прочитате књигу „У чељустима лава“, најновији бестселер управо објављен у Америци, који се бави истраживањем живота Душка Попова, сигурно најчувенијег агента током крвавог рата. Аутор књиге је Лари Лофтис, професор права, који је завршио и политичке науке и теологију. Овај адвокат, фудбалер и фитнес бој, који обожава џез, путовања, а у рукама свакодневно држи варјачу, збацио је са себе одору и скрчкао бестселер – 37. књигу посвећену Попову.

„Знате, да би читаоци добили тачну слику о томе шта се заиста догађало током несвакидашње шпијунске каријере Душка Попова уочи и за време Другог светског рата, морао сам да објединим његове мемоаре, све интервјуе који су претходили књизи, податке из архива британске тајне службе МИ5, америчког ФБИ, биографије британских официра који су у периоду Другог светског рата радили на тзв. безбедносној координацији“, појашњава Лари Лофтис у ексклузивном разговору за Неwсwеек Србија.

ШТА ЈЕ ИСТИНА

Живот често пише романе далеко интригантније него што је то било ко у стању да срочи, па чак и сам актер јединствене планетарне сторије какав је Душан Попов, наш човек за кога је недвосмислено утврђено да је био инспирација приликом стварања књижевног, а потом и филмског лика – агента 007.

Попов, за ког се тврди да је био најуспешнији троструки шпијун за време Другог светског рата, објавио је исповест 1974, много пре него што су скинуте ознаке тајности са строго чуваних материјала у разноразним тајним службама који су се односили на њега. Све до тада његова уста била су затворена, а перо суво. „Нисам смео ништа да кажем о својим активностима за време рата. А још од његовог завршетка обуздавао сам стрпљивост и одолевао жељи да испричам све што знам“, написао је. Ипак, дуго није смео то да уради. И његова сећања под радним насловом „Шифра Трицикл“ (у оригиналу „Шпијун и контрашпијун“) на овим просторима објављена су тек 2008. године и остала су измењена, недоречена… Ваљало је и даље држати језик за зубима.

Могло се само наслутити да је ратних догодовштина било много јер је лала из Баната учинио оно што ником другом није пошло за руком током Другог светског рата – као агент немачког Абвера одликован је Гвозденим крстом због заслуга које су, какве ли огромне заблуде Берлина, уздизале нацистичку Немачку, док је у исто време радио за Енглезе (и помало за Југословене), уништавајући заправо Хитлерову војну, политичку и економску моћ. Због поверљиве природе његове мисије високо одликовање Ред британског орла (ОБЕ) није могло бити окачено на његове груди у неизмерно захвалној Бакингемској палати у Лондону, већ на строго приватној церемонији, која је одржана 1947. у хотелу „Риц“. Ето и прве сличности с ликом Џејмс Бонда!

Он је, између осталог, био човек који је омогућио чувени дан Д, победничко искрцавање савезника у Нормандији, онај који је открио да ће бити нападнут Перл Харбур, али му Едгар Хувер није поверовао…

О Попову, који је на Острву вођен под шифром Трицикл (према једној верзији, због тога што је волео тројке у сексу, а по другој због тога што је постао водећи агент трија који су чинили Балон и Желатин), написано је 36 књига (на овим просторима ниједна јер није био миљеник Тита, а после су се Милошевић и новокомпоноване демократе забавиле о свом јаду), безброј интервјуа, текстова, вести, радова… Сазнали смо како је писао невидљивим мастилом, открио савезницима шта је „тачка“ (Немци су издавали микронаређења која би стала у тачку неког необавезног текста), како је непоколебљиво и хладнокрвно крао најстроже Хитлерове тајне испред носа… Али увек је нешто недостајало.

Агент 007

Да је неко други само додирнуо хиљаде и хиљаде страница материјала (Процењујем да сам их се нагледао од 6.000 до 10.000), које је у рукама превртео Лари Лофтис – уморио би се! А морао је да прочита још и 400 књига, укрсти изворе, консултује се с ауторима! Јурио је да пронађе потпис чувеног Трицикла у књигама гостију бројних велелепних светских хотела, да разговара с Душковим сином Марком, који је дозволу за приступ тајној архиви која се тиче његовог оца (не целој) добио од МИ5 тек 2003, пречешља досијеа португалске тајне службе (ПВДЕ), Поповљеве податке из школе, с факултета… И пријатеље, белосветске познанике, непријатеље…

На питање који му је глумац омиљени Бонд, односно ко је наприближнији лику Попова, одговара у секунди: „Шон Конери, наравно! Тврдим, за све паре, он је најбољи агент 007 и увек ће бити! То је био први филм који је на великом екрану понудио делић Попова у лику Џејмса Бонда, сниман је на егзотичној локацији, а онда – лепотица Урсула…“

Кад је Јан Флеминг, предратни агент осигуравајућег друштва, ког је у покореној Европи Хитлер унапредио у британског морнаричког обавештајног официра, објавио у Лондону 1953. роман „Казино Ројал“, ова осредња фикција и није наишла на бројну публику. Можда зато што га је писао тек месец дана, одмарајући се на Јамајки, уз обавезно пиће и дугачке цигаре. Дакле, био је то уобичајен шпијунски кримић, штампан на прилично јефтином папиру, у време кад су Енглези још куповали на тачкице. Штампано је тек 4.728 копија и углавном су чамиле по књижарама.

Читалачка машинерија ипак је покренута. Једног дана питали су првог човека Америке шта ради у слободно време. Лаконски је одговорио: „Морам мало и да се забавим, читам ‘Казино Ројал’ Јана Флеминга.“ Авантуре Џејмс Бонда убрзо је на својим полицама имало више од 41.000 купаца. Но, како год било, Флеминг је с овог света отишао као богат и познат човек. Иако је, како многи тврде, био лош шпијун и још гори писац, аеродром у Кингстону на Јамајки носи његово име.

Упркос свему томе – звезда је била рођена!

Требало је времена да се обавештени досете како је Душан Попов заправо инспирисао Флеминга да увуче папир у писаћу машину. Писац о томе није хтео јавно да говори, али су упорни сазнали како је Флеминг почетком рата био послан у Португал, тада неутралну земљу у којој су могли да ординирају и преговарају шпијуни свих фела.

Казино Ројал

„Попов је у својим мемоарима дао само двадесетак процената онога што је доживео и радио. И нешто од тога било је нетачно. Делимично је то чинио намерно како би заштитио неке људе, невине, а делимичан разлог за нетачност свакако је чињеница да се ослањао на сећања. Није баш идеално кад се присећаш догађаја који су се одиграли тридесет и више година пре тога“, каже аутор бестселера „У чељустима лава“.

МИ5 и ФБИ водили су врло педантно фајлове који су укључивали све аспекте Душковог живота. Посебно током рата, али и оне приватне. „Попов је, једноставно, нека имена заборавио, или их је, не знајући, заменио погрешним особама. Поменуте службе и друге агенције имају на хиљаде страница о њему. Јасно је да му седамдесетих година прошлог века нису дозвољавали увид у све. Још је било рано. Тајне су још представљале тајне“, прича Лари Лофтис.

Попов се, наравно, да је жив, не би у целости сложио с оваквим оценама, посебно овом последњом. Својевремено је тврдио да ће нам се можда чинити да противречи сам себи, јер био је тајни агент, али да не верује у тајне. А онолико их је разоткрио!

Као одличном правнику, Ларију Лофтису није било тешко да ваљано извага нове информације које је открио о Попову. Није наишао ни на један доказ да Душко није Бонд, или, боље речено, да Бонд није делић Душка. То, наравно, тврде и други аутори, премда је било покушаја да се ова теза оповргне. Пре само три године у британском Телеграфу освануо је текст о томе како је Флемингова инспирација заправо био шпијун Фредерик Едвард Џео Томас, звани Торни, за време Другог светског рата вођен под кодним именом Бели зец.

То једноставно није тачно, непоколебљив је Лари. Извори, догађаји, ствари… Све упућује на Попова.

„Да не помињем опет МИ5, досије самог Флеминга, све оно што су ми говорили други британски обавештајци, све оно за шта сам нашао потврду из независних извора. Имам Душкове хотелске регистрације – у Лисабону је Флеминг био у хотелу „Паласио“, у соби преко пута Поповљеве. Ту је и казино „Ројал“. Коначно, имам на крају своје књиге озбиљне податке који сваког појединца могу да увере у то да само један једини човек може да буде инспирација за Бонда – Душко Попов“. Приватна архива, Докумет у коме је према Лофтису Попов оставио важне траговеФото: Приватна архива, Докумет у коме је према Лофтису Попов оставио важне трагове Сам Попов баш није био срећан што га неко пореди с Бондом. Спремно је изјавио да 007, да је од крви и меса, као тајни агент не би преживео више од 48 сати. Немци би му сигурно дошли главе, вероватно и нека друга служба.

Стриц идол

Душко није хтео да обраћа пажњу на то што га пореде с Џејмсом Бондом, објашњава Лофтис. Додуше, налази им сличности – обојица су показала да воле брзе аутомобиле и разне фенси уређаје. „Душко превазилази Бонда у свакој категорији. У ‘Казину Ројал’ Џејмс је показао да зна три језика.

Попов је у лисабонском казину заиста говорио пет језика. Бонд јесте добар с пиштољима, али је Душко био први на два такмичења. Агент 007 јесте интелигентан, али је Трицикл интелигентнији. Уз то је и доктор права. Бонд у свакој новој причи има уз себе неку лепу даму, Попов их је имао по неколико у сваком граду.“ На крају, или на почетку, Бонд не обавља никакав стваран посао, док је Србин, осим што је шпијунирао, био и успешан привредник. Милиони долара прошли су кроз његове руке, а већина је завршила код савезника јер је годинама успешно пљачкао немачку тајну службу, односећи им чак и по 50.000 долара за зеленим коцкарским столом у „Ројалу“. До тада, а и сада, свакако невиђено!

Шеф МИ6 тврдио је да се човек као Попов ретко рађа – један је у милион. Само је он могао да запамти дуге, тајне кодове од Британаца и Немаца, да издржи сат времена испитивања од искусних официра Абвера и Гестапоа, одржи све време рата маску бизнисмена и жонглира с девојкама, светским лепотицама, међу којима су биле и холивудске филмске звезде.

„Запањујуће је шта је све сам урадио!“ каже Лари и тврди да се, док је писао књигу, лично уверио у то да је највећи шпијун свих времена био и да ће остати Душан Попов.

„Нико није био као он, никад, ни приближно!“

Никад не реци – никад. Душко је можда имао саветника. Уочи и за време рата често је окретао број једног телефона у Београду. У Улици кнеза Милоша, у згради у којој је баш осванула доскорашња америчка амбасада, становао је један човек. Кажу да му је био стриц. Не знамо шта су причали кад би зазвонио број 26-007, али можда је управо тај човек говорио: „Моје име је Попов… Милорад Попов!“

Izvor: newsweek.rs

Oznake: Duško Popov, Lari Loftis, špijun