Pročitaj mi članak

Aleksandar Pavić: Da li je moguće biti protiv nasilja, a za Zapad?

0

Zapadne sile koriste Palestince i Ukrajince kao imperijalno topovsko meso, sve vreme glumeći ”humanost”. Ali su zanat ispekli na našim prostorima, kada su gurnuli BiH u rat

Oni – sadašnji Zapad – jednostavno ne umeju drukčije. Prvo su podržali brutalni izraelski napad na stanovništvo Gaze, koji je do kraja novembra doveo do preko 15.000 civilnih žrtava, uključujući i preko 6.000 dece. Onda su, reda radi, podržali privremeno primirje između Izraela i Hamasa – ne zbog nekakve njihove ”humanosti”, već zbog rastućeg nezadovoljstva zapadne javnosti, koju već decenijama podučavaju da je upotreba sile protiv civila u nekoj dalekoj zemlji uvek neprihvatljiva.

I ne samo to, već da je vredno zbog toga pokrenuti celokupnu ratnu mašineriju – najvećim delom američku – i ”uništiti gradić da bismo ga spasli”, kako je jedan američki oficir slikovito opisao američki ”humanitarni” poriv, koji suštinski glasi: ako treba, uništićemo te za tvoje dobro!

A sada, pošto Netanijahu tako želi – a to očigledno suštinski žele i njegovi istomišljenici u Beloj kući i američkom establišmentu uopšte – SAD daju punu podršku nastavku izraelske akcije etničkog čišćenja Gaze, i to na taj specifično licemerni način. Tako nas šef Stejt departmenta Entoni Blinken uverava da je Izrael pristao da ”štiti” civile u Gazi u nastavku svoje operacije čiji je očigledni cilj etničko čišćenje iste.

Naravno, najbolji način da se istinski zaštite civili u Gazi bi bio da se trajno obustavi vatra i da se, konačno, pristupi ispunjavanju formule ”dve države”, odnosno formiranju palestinske države u granicama pre 1967. Međutim, jasno je da to izraelski politički establišment jednostavno ne želi – pa tako ni američki politički establišment.

Drugim rečima, očigledna je američko-izraelska namera da se slučaju Gaze i palestinskog pitanja uopšte pristupi na sličan način kao i čuvenom vijetnamskom gradiću – uništiti ih da bi ih ”spasli”. A da se pritom koliko god je to moguće minimizira rastući gnev svetske javnosti, koja ne može da ostane ravnodušna na užasne scene civilne patnje u Gazi, a pogotovo patnje dece.

Dakle, nije njima žao civila, već reakcija koje njihove patnje izazivaju, što može da ugrozi i same izraelske ratne ciljeve.

Netanijahu otvoreno govori da je cilj operacije neograničena okupacija Gaze. Zapadni lideri poput Šolca su ”humano” pokušali da Izraelu pomognu tako što su se trudili da ubede Jordan i Egipat da prihvate izbeglice iz Gaze – ali lideri tih zemalja nisu hteli da za tako nešto ni čuju, jer bi time postali saučesnici u još jednoj ”nakbi”, odnosno katastrofi palestinskog naroda, poput one iz 1948. godine, kada je oko 700.000 Palestinaca proterano sa svojih ognjišta.

I tako će, eto, Blinken nastojati da deluje ”humano” i ”zabrinuto” dok, u isto vreme, daje diskretno ali jasno zeleno svetlo za uništenje Gaze. To je taj čuveni, patentirani ”američki način”… Ako si već masovni ubica, makar se potrudi da izgleda kao da ti to stvara bar blagu nelagodu. A ”slobodni” mediji će već znati kako to prenemaganje da alhemijski pretvore u prilog za žitije najnovijeg sekularnog sveca koji mistično transformiše normalne ljude u obično topovsko meso za račun golih interesa jedne propadajuće zle imperije.

Ukrajinci su prethodili Palestincima u toj ulozi. A mogli su faktički da očuvaju zemlju bez masovne, a možda i bilo kakve pogibije. To su pre početkom novembra ubedljivo dokazala tri ugledna Nemca u tekstu za časopis „Brave New Europe„.

Naime, samo nekih mesec dana posle početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini 24. februara 2022. ruski i ukrajinski zvaničnici su se dogovorili o povlačenju ruske vojske na pozicije od 23. februara 2022. u zamenu za ukrajinski pristanak da neće ući u NATO i da neće dozvoliti postavljanje stranih baza na svojoj teritoriji.

I – šta se desilo? Boris Džonson je nenajavljeno sleteo u Kijev 9. aprila 2022, noseći dve poruke, očigledno sračunate da miniraju ceo proces:

– Putin je ratni zločinac koga treba pritisnuti a ne s njim pregovarati,

– Čak i ako je Ukrajina spremna da potpiše neke garancije sa Putinom, Kolektivni zapad nije.

Uz to, nama dobro – ali po zlu – poznata Ališa Kerns, izjavila je s tim u vezi da bi Britanci ”radije do zuba naoružali Ukrajince nego što bi Putinu omogućili neki uspeh”, dok je ”uspešna političarka” Liz Tras gromko proklamovala da je ”pobeda Ukrajine strateški imperativ za sve nas i stoga se vojna pomoć mora masovno povećati”.

Eh, šta bismo radili bez tog čuvenog ”ženskog mirotvorstva”… S druge strane, korisno je utvrditi da su prosečni zapadni ženski i muški političari podjednako krvoločni, kao prilog ideji polne ravnopravnosti. I nije ovde reč samo o Britancima. Pomenute britanske političarke su u svojoj žeđi za prolivanjem tuđe krvi ravnopravne sa američkim ministrom odbrane Lojdom Ostinom, koji je samo par sedmica kasnije, takođe prilikom posete Kijevu, izjavio da je američki cilj da se ova prilika iskoristi kako bi se Rusija trajno oslabila ekonomski i vojno. Znamo kako se sve to završilo…

Nekih pola miliona – ili više – poginulih i bar duplo toliko ranjenih ukrajinskih vojnika kasnije, jasno je čak i najzagriženijim zapadnim jastrebovima da se njihov ukrajinski gambit bliži svom neminovnom kraju – i krahu.

Samo da podsetimo i da rat u BiH nije morao da izbije da američki ambasador u SFRJ Voren Cimermen nije ohrabrio Aliju Izetbegovića da povuče svoj potpis sa takozvanog Kutiljerovog plana koji bi osigurao mir u nezavisnoj BiH. Nekih stotinak hiljada žrtava i tri i po godine kasnije, sve tri strane u BiH su prihvatile mir – unutar istih granica koje je BiH mogla da sačuva zahvaljujući Kutiljerovom planu.

I onda nam prozapadni političari u Srbiji prodaju priču da su ”protiv nasilja”…