Pročitaj mi članak„Samaraćanska“ politika Srbije i jezuitska Prištine!?
Приштинкса властпреко ЕУ и САД воде синхронизовану кампању која је мешавина дипломатије,медијског и лобистичког офанзивног деловања ,облика етничког насиља „ниског интезитета“ и политичке ароганције.Наводно повлачење албанске стране из бриселског дијалога је школски случај манипулације који је дозвољен од ЕУ и Могеренијеве , јер ЕУ води активну политику пуног признања Kосова и губитака скоро свих права Србије на Kосову и Метохији.Албански фактор улаже огромни новац да лобира ,продире у медије на Западу, купује дипломате и чланове мисије ЕУЛЕX или УНМИK на Kосову.
Све то чини да је Приштина офанзивна да би преко својих ментора и савезника успела или да покушава да ослаби Србију у пројекту „болних „ промена ставова Београда.Са друге стране политика Београда је видно „дефанзивна“ без осмишљене дипломатске,медијске стратегије са конфузном унутрашњом полиитком око Kосова ,и непознатим правцем деловања Владе Србије и Председника Србије.Нешто слично као и у Милошевићево време више се врши унутрашна страначка пропаганда око Kосова него што је то усмерено према СБУН,ЕУ,ОЕБС,.
Србија нема своје лобистичке групе ,не окупља оне државе које нису признале Kосово из ЕУ,а сама Шпанија се труди да буде посредник у дијалогу.Дакле Србија нема полтику да користи живу дипломатију дела. Државна политика није подигла „косовско питање“ као приоритет где ће ићи највише ресурса,полтике,дипломатије већ се инсистира на сарадњи и отварању поглавља са ЕУ, и покушаја доказивања свог пацифизма и миротоворачке политике.
„Албанци Србе каменом,Срби Албанце хлебом“
.Логика је „Албанци Србе каменом,Срби Албанаце хлебом“Албанска страна преко својих ментора прети Србима на Kосову и Србији,НАТО упућује претње да не сме да Србија реагује ако крене до насиља Албанаца према Србима.Државна политика Србије је негде у конфликту са ставом СПЦ око Kосова.
Све ово говори да је албанска политика у офанзиви, у предности и да имају веће играчке опциије.Велики притисак из САД,ЕУ,НАТО али и од поједииних држава Балкана усмерен је према Србији.Државни врх не излази пред јавност и народ,да покрене унутрашњу енергију,већ је све у „пасиви“, а Kосово је ствар „Kанцеарије“ владе Србије и кабинета шефа државе ,а не коридинације свих националних институција.
Ова пасивност Србије указује на вид губитка иницијативе посебно што Србија прихвата да се негира резолуција 1244СБУН и да се судбина Србије и Kосова ставља у руке ЕУ која је и „џелат“ са САД Србији према Kосову.Србија не покреће своја имовинска права на Kосову преко угледних адвокатских канцеларија на основу власничких листова. Kуда то онда иде Србија и њена државна полтика?.Полтичка енергија Срба на Kосову је умртвљена и у рукама је владајуће коалиције.Дакле Срби на Kосову немају своје „пунолотство“ већ следе по сваку цену полиитку Београда.То је тај континуитет садашње власти са оним претходним од 1991 до 2012 године.
