Прочитај ми чланак
Председник Одељења за спољне црквене везе московске Патријаршије, митрополит Иларион Волоколамски обратио се у поздраву учесницима IV Европско католичко-православног форума (Минск, 2-6. јуна 2014)
Ваше Еминенције и Блаженства,
Пречасни оци и браћо,
Поштовани организатори и учесници конференције,
У име Његове Светости Патријарха московског Кирила и целе Русије и моје лично, желео бих да срдачно поздравим све учеснике Четвртог европског православно-католичког форума, који је ове године посвећен веома значајној теми верског и културног плурализма: изазови Хришћанским црквама у Европи.
Желео бих да са задовољством констатујем да су наши сусрети постали прилично редовни. Нацрт интеракције који је задат 2008. показао се корисним, јер нам омогућава да брзо реагујемо на догађаје који се дешавају у свету. Досадашње сесије су биле посвећене питањима као што су породица, Црква и држава, економска криза и сиромаштво.
У савременом свету, не постоји само интензиван дијалог између култура, него и саме културе комуницирају једне са другима. С једне стране, ови динамички процеси доприносе формирању једне униформисане светске заједнице, док са друге фаворизују нову свест о јединствености различитих култура.
Верификују се демографске промене које се одвијају у контексту масовних миграција и циљ изградње једног толерантног друштва често доводи до резултата који су супротни жељеном. Хришћански идентитет Европе је у опасности. Све више, ови проблеми су акутнији у свакодневном животу и захтевају озбиљну теоријску анализу.
Међутим, у садашњој ситуацији, не можемо да се ограничимо да разговарамо само о теоријским питањима. Морамо радити заједно на практичном нивоу.
Нажалост, наш Форум се одржава на фону тужних догађаја у Украјини. Људи умиру током ове политичке пат позиције, док се једнако чују пуцњи на улицама и по трговима. Народ остаје и даље дубоко подељен, не само по политичкој линији, него и из верских разлога. Нажалост, грко-католици су одиграли веома деструктивну улогу у развоју ове ситуације. Изјаве њиховог врховног архиепископа, епископа и свештенства, и једна изузетно политизована позиција довели су до поларизације друштва и погоршања сукоба, која је већ резултирао многобројним жртвама.
За разлику од канонске украјинске православне цркве, која је у овим тешким месецима била у стању да уједини људе различитих политичких уверења, укључујући и оне који се налазе са обе стране барикада, унијати се солидаришу само са једом од зараћених снага. Агресивне изјаве унијата, акције усмерене на подривању канонске православне цркве, активни контакти са православним расколницима и напори да поделе једну мултинационалну Руску православну цркву: све ове ствари су изазвале озбиљну штету не само по Украјину и њено становништво, него и по православно-католички дијалог. Све ово нас је далеко одгурнуло, подсећајући нас на време када су се православни и католици гледали не као пријатељи, него као ривали.
Данас, још једанпут је све јасније то што су православна већ знали – да је Унија била и, нажалост, и даље остаје један посебан пројекат католичке цркве усмерене на подривање канонског Православља. Срамотна Брестовска унија, која се склопила овде у Белорусији године 1596, је догађај који је довео до неописиве патње православном становништву ових области.
Дозволите ми да искористим овај подијум да позовем све наше партнере у православно-католичком дијалогу, да уради све што је могуће да се охлади „вруће главе“ међу унијатима, да се зауставе акције грко-католика које су усмерене ка погоршавању кризе у Украјини.
Данас, један део Католичке цркве користи сву своју снагу, таленат и ресурсе за јачање комуникације између православних и католика, док један други (чак иако ужива аутономни статус) чини све што може, као у тужној прошлости, да убаци клин неповерења и непријатељства између православаца и католика.
Наш форум, који укључује како православне тако и католичке теологе, је важна арена за истраживање питања од заједничког интереса и за постизање већег узајамног разумевања између наших Цркава.
Волео бих да наши напори припомогну смиривању мржње и јачању сарадње између католика и православних наспрам нових изазова са којима се имамо суочити.
Желим вам свима успеха у предстојећем раду!
Са блога нашег сабрата, оца Амброзија из Руске православне цркве у Торину
