Pročitaj mi članakBio sam poslednjih nekoliko godina, a i ostao kritičar koji je javno ukazivao na raširenu pojavu plagijata na srpskim univerzitetima, pa i u "doktorskoj disertaciji" kandidata Siniše Malog.
Фото: Преузето са портала Данас
Етичка комисија Факултета организационих наука је недавно, на свом састанку одржаном 19. 12. 2016. године донела одлуку да се „одбија захтев за утврђивање неакадемског понашања у случају пријаве плагијата докторске дисертације др Синише Малог као неоснован“. Сви медији у Србији су пренели информацију да докторска дисертација кандидата Синише Малог није плагијат. Ретки појединци који су упорно указивали на плагијат Синише Малог су информацијама и саопштењима пренетим, пре свега, од стране прорежимске штампе практично дисквалификовани као недобронамерни људи и лажљивци. Потреба да напишем овај текст за мене је, пре свега, питање морала и части. Људске и професорске. За разлику од „Етичке комисије“ и „Научно наставног већа“ Факултета организационих наука, ја и даље и још више тврдим да „докторска дисертација“ кандидата Синише Малог представља плагијат. Велики плагијат. Доказе, од који ћу у овом тексту да назначим само неке, може да разуме сваки просечно образовани грађанин Србије. Просто не могу ни да замислим ситуацију у којој се, уз звуке Gaudeamus igitur, у свечаној сали Капетан Мишиног здања плагијатор, какав је господин Мали, промовише у доктора техничких наука. Једним одлучним „Не“, Универзитет у Београду на челу са ректором Бумбаширевићем мора да оправда своје име, традицију и углед у свету.
Прејудицирајући коначну одлуку о томе да ли ће кандидат Мали да ставља испред свог имена толико жељено и данас у Србији пожељно „Др“, Етичка комисија ФОН-а у својим списима поданички кандидату унапред додељује докторску титулу, иако кандидат Мали још увек није промовисан у доктора техничких наука! Чланове Етичке комисије ФОН-а који су потписали извештај којим се у потпуности аболира кандидат Синиша Мали чинили су Др Милица Булајић, редовни професор, Др Младен Чуданов, ванредни професор, Срђа Бјеладиновић, асистент, Верољуб Настић, референт у Студентској служби, и Милош Крсмановић, студент. „Докторска дисертација садржи оригиналне научне доприносе који су довољни за њену позитивну оцену“, пишу у извештају и потписују Верољуб Настић, референт у Студентској служби, и Милош Крсмановић, студент! Излазећи из оквира рада етичке комисије, један референт у студентској служби и један студент су дали „експертску оцену“ о научним доприносима! Много је, чак и за Србију! Прихватање оваквих „експертских“ тврдњи, изнетих од стране службеника и студената, води нас у театар апсурда и потпуно поништава академску хијерархију и било какво бављење науком. Међутим, то само ја мислим. Чланови Научно наставног већа ФОН-а су прихватили оцену „научних доприноса“ коју су дали референт у студентској служби и студент ФОН-а. Одлука Научно наставног већа ФОН-а је трагична, понижавајућа, удворничка и кукавичка. Понижена је традиција Универзитета у Београду. Понижени су Доситеј Обрадовић, Мика Петровић Алас и Милутин Миланковић.
„Процедуре пријаве и одбране спроведена у складу са законом“, пишу даље чланови „Етичке комисије“. То никада нико није оспорио. Оспорено је безочно отимање туђих научних резултата и приказивање као својих. Оспорена је интелектуална крађа. Чланови Комисије ФОН-а на једном месту у свом извештају стидљиво кажу да „докторска дисертација садржи одређене пропусте у начину цитирања које су занемарљивог обима“. Тиме обмањују јавност приказујући плагијат великог обима као занемарљиву грешку у цитирању. И ту смо стигли до велике неистине и свесног прећуткивања чињеница, које сваки добронамеран и просечно образовани читалац може веома лако да утврди. Истина о плагијату кандидата Синише Малог изгледа овако. Господин Stifanos Hailemariam је на Универзитету у Гронингену одбранио докторску дисертацију 2001. године. Оригинални назив дисертације је „Corporate value creation, governance and privatisation restructuring and managing enterprises in transition The Case of Eritrea“. Dr Stifanos Hailemariam је данас декан на факултету за бизнис и економију на Универзитету у Асмари, Еритреја. Кандидат Синиша Мали је украо, копирао, преписао и приказао као своје делове текста, идеја, научних резултата и закључака дисертације господина Stifanosa Hailemariama . Поседујем обе дисертације и детаљно сам их проучио. Кандидат Мали је преписао чак и редослед по коме су навођене референце! Свесно прећутавши постојање докторске дисертације Др Stifanos Hailemariam и све оно што је из ње преписао кандидат Мали, чланови „Етичке комисије“ су постали саучесници и јатаци Синише Малог у прикривању несумњивог плагијата. Чланови „Етичке комисије“ су се на овај начин придружили Ондреј Јашку, ментору, Слађани Барјактаровић Ракочевић, професору ФОН-а, и Драгану Ђуричину, професору Економског факултета Универзитета у Београду. Да подсетим читаоце „Данаса“. То су професори који су потписали да је докторска дисертација господина Малог успешно одбрањена. Једно квиз питање за јатаке Јашка, Барјактаровић Ракочевић и Ђуричина гласи. Да ли сте били упознати са докторском дисертацијом господина Stifanosa Hailemariama у тренутку одбране „докторске дисертације“ Синише Малог? Ако сте били упознати, онда учествујете у прикривању плагијата господина Малог. Ако нисте били упознати зашто се играте професора, науке и доктората?
Упоредну анализу преписаних делова „докторске дисертације“ кандидата Синише Малог и докторске дисертације господина Др. Stifanos Hailemariama извршио је Професор Раша Карапанџа који живи и ради у Немачкој. Професор др Раша Карапанџа ми је своју детаљну анализу „докторске дисертације“ господина Малог ставио на увид, а ја је достављам редакцији Данаса. Материјал професора Карапанџе, уз личну комуникацију са професором Карапанџом био ми је од непроцењиве користи приликом писања овог текста. Поред преписивања текста из дисертације Др Hailemariama кандидат Мали је директно преписивао делове дисертације и из рада „Нови модел приватизације у Србији“ аутора Бориса Беговића, Бошка Живковића и Бошка Мијатовића. Рад је објавио Центар за либерално демократске студије 2000. године. Посебан куриозитет у дисертацији Синише Малог представља и директно преписивање са интернетских извора, на пример са Википедије.
Своју анализу дисертације кандидата Синише Малог, праћену одговарајућом документацијом доставићу ректору Универзитета у Београду, академику Владимиру Бумбаширевићу.
