Приликом сумњиве продаје смедеревске Железаре америчком „Ју- Ес стилу“ 2003. Године неко из врха тадашње власти узео је провизују од чак шест милиона долара, док је консултантској кући „Дилоит“ на кипарски рачун уплаћено још 5.054.087,80 долара.

Ако се зна да је „Сартид“ продат за 21,3 милиона долара, више је него сумњиво да је за провизију и консултације плаћено више од 11 милиона долара.

Према неким наводима у документацији о продаји „Сартида“ наводи се да је куповина те компаније коштала око 33 милона долара. У таквој документације наводи се да је 21,3 милиона долара отишло на куповну цену, шест милиона долара на име провизје и четири милиона долара на име плаћања пореза и доприноса.

У истрази око „Сартида“ биће и девет фактура на основу којих је „Дилоит“ од „Ју-Ес“ стила од марта до децембра 2003. Године наплатио 5.054.087,80 долара.

Истрага о афери „Сартуид“ је у току и очекује се да ускоро да резултате, а неки биши челници владе Зорана Ђинђића биће позвани на информативни разговор.

 

Прича о дуговима „Сартида“

„Ју-Ес стил“ је пре куповине кренуо у пропаганду да је „Сартид“ има 1,7 милијарди долара дуга. Тиме је значајно нижавао цену „Сартида“. Када је „Ју-ес стил“ купио челилчану у Кошицама, платио ју је 60 милиона долара (уз обавезу да током десет наредних година уложи још 700 милиона долара и да за тих десет година не отпушта раднике). Али, овом куповином, „Ју-ес стил“ је на себе преузео и отплату целокупног дуга Кошица од 325 милиона долара. У тренутку када је Гудиш започео са пропагандом од 1,7 милијарди долара није се знало да ће влада Србије све дугове „Сартида“ да преузме на себе. Отуда је било добро те дугове повећавати, како би се умањила Сартидова цена.

Прича о великим Сартидовим дуговима била је важна због стварања утиска о његовом катастрофалном пословању. Ако је неко предузеће за двадесет година направило 1,7 милијарди долара дуга, онда збиља јавност није имала друге до да закључи како је најрационалније да се такво чудо што пре прода – макар и будзашто.

 

„Сартид“ – ХРОНОЛОГИЈА ПРОДАЈЕ

17. СЕПТЕМБРА 1997. Banc Austria одобрила као лидер конзорцијума банака кредит „Сартиду“ од 76 милиона долара.

15. МАЈА 2001. писмо подршке премијера Ђинђића Конзорцијуму у коме се признаје дуг од 90 милиона долара и обавезује се да неће бити предузимане радње које би угрозиле обавезе „Сартида“. Признаје се ранији договор о приоритетној исплати обавеза према Конзорцијуму. Неограничено временско трајање обавезе, све док се не врати дуг. Републичке инвестиције неће се сматрати додатним обавезама предузећа. Прихватио месну надлежност арбитражног суда аустријске привредне коморе (језик Енглески) и одрекао се имунитета у било ком поступку који би се покренуо поводом Писма.

8. МАРТА 2002. потписано писмо о намерама и стратешком партнерству УСС „Кошице“ и „Сартид“. Потписници: Александар Влаховић, Џон Гудиш, Живомир Новаковић, генерални директор, уз присуство Ђинђића.

25. ЈУЛА 2002. Виши трговински суд решењем делегирао Трговински суд у Београду за поступак стечаја над „Сартидом“ и тако преузео предмет од Трговинског суда у Пожаревцу.

30. ЈУЛА 2002. отворен стечајни поступак над „Сартидом“ због презадужености и несолвентности пред Трговинским судом у Београду.

4. ОКТОБАР 2002. Трговинском суду Banc Austria пријављује потраживања у износу 108,5 милиона долара плус износ камате.

22. ОКТОБАР 2002. писмо Banc Austria и WestLB стечајном управнику нуде помоћ и траже податке о производњи, трошковима, цени, профитабилности, обавезама. Слично писмо 7. новембра. Стечајни управник обавештава Веће 8. новембра да су тражени подаци пословна тајна и да „без претходне сагласности нисам у стању да пошаљем“.

8. НОВЕМБРА 2002. Уговор о пословно-техничкој сарадњи УСС и „Сартида“. УСС добија право да управља пословањем „Сартида“ у наредних пет година (прекршен Закон о принудном поравнању, стечају и ликвидацији). Уколико се у међувремену прода другом купцу, уговор се продужава за наредних седам година.

11. НОВЕМБРА 2002. стечајно веће усвојило предлог стечајног управника (од истог дана) и одобрило уговор о пословно-техничкој сарадњи (три дана после склапања уговора, иако Закон тражи сагласност већа за закључење започетих послова, или послова којим се спречава штета).

27. НОВЕМБРА 2002. Отворен стечај над „Сартид“-Стара железара и „Сартид“-бели лимови (огласи објављени у Службеном гласнику 19. децембра)

2. ДЕЦЕМБРА 2002. Економски институт доставља процену вредности капитала „Сартид“ А.Д. од 57,6 милиона долара, применом приносног метода, иако је у стечајном поступку од значаја једино ликвидациона вредност имовине (у овом случају знатно виша).

6. ДЕЦЕМБРА 2002. Banc Austria тражи информације од стечајног управника о садржају уговора са УСС и датуму одржавања првог рочишта.

19. ДЕЦЕМБРА 2002. стечајни управник одговара да је рочиште заказано за 25. децембар „..нема разлога ваше забринутости за права као повериоца, јер се овим уговором желело заштитити имовина дужника, а самим тим и обезбедити успешније намирење поверилаца“. Истог дана стечај над „Сартид“ -Вељко Дугошевић (објављен 3. јануара 2003.).

25. ДЕЦЕМБРА 2002. на основу Уговора од 8. новембра стечајни управник предлаже упис хипотеке на високу пећ и халу хладне ваљаонице. Истог дана рочиште.

26. ДЕЦЕМБРА 2002. стечајно веће прихватило предлог (супротно чл. 99 Закона – заложно право на имовину стечајног дужника) и донело одлуку о потраживањима поверилаца. Писмени отправак упућен повериоцима око 5 месеци касније, када је дужник већ продат.

31. ДЕЦЕМБРА 2002. Banc Austria подноси Трговинском суду тужбу за утврђење потраживања, будући да је стечајни управник на рочишту оспорио потраживања Конзорцијума.

8. ЈАНУАРА 2003. Banc Austria и WestLB у писму Ђинђићу, Колесару и Влаховићу жале се на одлуку стечајног управника који им не признаје дуг. Пошто је Ђинђић потписао писмо 15. маја 2001. позваће њега и његове сараднике као сведоке на суђењу. Упозоравају да је цео поступак вођен супротно одредбама нашег закона о стечају и међународно признатих и примењиваних принципа. Обратили су се владама Немачке и Аустрије, а покренуће и тужбу против српске владе због кршења преузетих обавеза.

23. ЈАНУАРА 2003. Влада Закључком прихватила Информацију о предлогу споразума о сарадњи Владе са УСС, у вези са стечајем „Сартида“. Не спомиње се понуда ЛНМ-а. Једна од обевеза Владе је »да обештети УСС и пружи му потребну правну помоћ у вези са губицима и трошковима насталим због неизвршења обевеза Владе…као и насталим по основу свих обавеза и потраживања проистеклих из „Сартидовог“ пословања у периоду пре датума куповине и преузимања свих власничких права у „Сартиду“ од стране УСС, или су последица тог пословања.«. Усвојен текст Споразума „којим се дефинишу међусобна права и обавезе, са циљем гарантовања услова и контролисања ефеката преузимања „Сартида“ и шест зависних предузећа „Сартида“ од стране УСС. У тексту Споразума (саставни део Закључка) посебно интересантни чланови 2 7.

24. ЈАНУАРА 2003. Републички секретаријат за законодавство дао сагласност и није имао примедби на Споразум.

21. ФЕБРУАРА 2003. председник стечајног већа Душан Марчићев обавештава Влаховића о поднесцима поверилаца (обавештен и Немања Колесар).

10. МАРТА 2003. LHM Holdings упућује писмо о намерама стечајном управнику. Наводе да су више пута показивали интересовање за куповину „Сартида“. Они припадају групи која је други највећи произвођач челика у свету (годишњи приход преко 10 милијарди долара). Указују на штетност, неразумност и вероватну правну неиправност Уговора о пословно-техничкој сарадњи. Уговор крши дух и вероватно и слово Закона о стечају, те даје неправедну предност УСС у приватизацији. Исто писмо 18.марта Горану Питићу, који га прослеђује Влаховићу 01. априла после продаје „Сартида“.

11. МАРТА 2003. повериоци упућују ново писмо Трговинском суду и стечајном управнику. Упозоравају их да још нису добили званичну листу прихваћених и одбачених захтева за признавањем дуга. Одбор повераилаца још није формиран. Уговор о пословно техничкој сарадњи је потписан без сагласности поверилаца. Поседују доказе да су понуђене инвестиције познатих произвођача челика, али да су игнорисане и да им је чак онемогућен приступ „Сартиду“. Стечајни управник и Веће морају да размотре понуду било које треће стране за приватизацијом, како би се обезбедила фер конкуренција.

20. МАРТА 2003. Конзорцијум тужбом тражио поништење Уговора о пословно-техничкој сарадњи. Траже привремену меру забране отуђења или располагања значајног дела имовине „Сартида“, као и његове продаје као правног лица. 24. марта обавештавају Питића, интервенција немачког амбасадора 31. марта Питић 02. априла обевештава о свему Влаховића (обавештен и Колесар).

24. МАРТА 2003. Стечајеви над „Сартид“-Слободна зона и „Сартид“-Лука. Оба огласа објављени 4. априла тј. после продаје, иако повериоци имају рок од 60 дана да пријаве потраживања.

26. МАРТА 2003. Суд позвао стечајног управника да предложи начин продаје.

27. МАРТА 2003. именован одбор поверилаца.

28. МАРТА 2003. Стечајни управник дао предлог да се изврши продаја правног лица непосредно УСС за цену од 21,3 милиона долара. Истог дана неколико поверилаца, којима се не зна износ потраживања, слажу се са продајом. Суд доноси одлуку о продаји правног лица и овлашћује стечајног управника да закључи уговор, без званичног мишљења одбора поверилаца и без оглашавања у штампи.

31. МАРТА 2003. Склопљен уговор УСС са стечајним управником о куповини „Сартида“ и шест зависних предузећа за 21,3 мил.долара.

 

( Правда )

Oznake: đinđić, vlahović, Pljačka, Sartid