У питању су били председник републике Хрватске – Фрања Туђман, председник председништва федерације Стјепан Месић и премијера Анте Марковић.

Како преноси хрватски „Вечерњи Лист“, Туђман је одавно знао да му Југословенска народна армија спрема ликвидацију и одлучио се за скривање у специјалним подземним тунелима.

Лелас Фјака, сада у пензији, био је војно лице и ваздухопловни експерт. У то време је био близак Туђману, као један од најкориснијих људи који су, пред отцепљење Хрватске прешли на њихову страну.
Покушај убиства Туђмана описао је у свом дневнику као „Рекетирање Банских двора“.
„Стално се око Загреба вртело од 30 до 40 авиона, како би нас збунили – написао је Лелас, и додао да је Туђман сачекао прекид ваздушне узбуне како би се нашао са Месићем и Марковићем.

Погођено срце Хрватске – „Вечерњи лист“ о атентату
Седмог октобра, сат и по пре напада на Банске дворе, освојена је радарска станица надомак Загреба, а Лелас верује да је овај догађај био кључан за издавање „дозволе за убиство“ хрватских државника.
Стјепан Аданић, тадашњи градоначелник Вараждина, био је на ручку са Туђманом када су пројектили почели да падају.
„Док смо се спуштали степеницама, можда два и по до три минута касније, осетили смо удар, а соба у којој смо били потпуно је била „исисана“ – каже Аданић, који и данас сматра да их је спасла чиста срећа.

Проглашење независности Хрватске – „Вечерњи лист“
Лелас се не слаже са тим. Он пише да је напад извршило неколико ловаца МИГ-21, који су на Туђманово скровиште испалили 16 ракета, док су највећа претња били два Г-4 супергалеба, који су носили две америчке бомбе са око 100кг експлозива, као и да су све околности биле дело обавештајаца са обе стране. Као бивши пилот, он има теорију о начину напада:
„Пилоти Г-4 су извели изванредно прецизан посао, откачили су, тек 1,5 км од циља, бомбе из понирања, погодили тачно у двориште“, тврди стручњак, који је убеђен да су овакву акцију увежбавали месецима.

Да је атентат успео, убеђени су Аденић и Лелас, настао би општи хаос који је могао да спречи отцепљење Хрватске.
Ипак, постоје три теорије догађаја. Једна је Леласова теорија о дојави која је спасла хрватског председника, друга је Аденићева о изненадном прекиду ручка, након кога су државници случајно стигли да се склоне, а трећа тврди да је цела ситуација била хрватска намештаљка, и да су они сами подметнули експлозив.

( АЛО )

Oznake: JNA, likvidacija, tuđman, Hrvatska