Историчар Сонке Најцел у књизи „Војници: дневници ратовања, убијања и смрти“ описао опуштене разговоре немачких заробљеника које су Британци тајно снимали у логорима.

Стравично
Немачки историчар Сонке Најцел написао је књигу „Војници: дневници ратовања, убијања и смрти“, сведочанство о злоделима војника немачког Вермахта, који су током Другог светског рата убијали и окрутно мучили и силовали цивиле.

Најцеловитије истраживање базирао је на сведочењима из прве руке, и то из међусобних, опуштених разговора војника који су у Британији били ратни заробљеници и чије су разговоре тајно снимали, а која нису извучена под присилом. Углавном је реч о обичним војницима, морнарима и пилотима који су се међусобно хвалили о убијању жена и деце, силовању и егзекуцији цивила.

– Пуцао сам на све живо. Баш смо волели да гађамо руске и пољске мајке с колицима, поготово ако су водиле другу децу за руку. На то смо гледали као на спорт – испричао је натпоручник Ханс Хартигс.

Војник који је служио у Русији испричао је да им је тамо било најгоре да убијају децу, зато што су се превише мигољила и „ниси могао да их натераш да стоје мирно“.

– Док сам био у Харкову, на разним радовима су биле лепе девојке. Ми бисмо их само утрпали у ауто и избацили их након што бисмо завршили с њима. Једну за коју смо мислили да је руска шпијунка прво смо тукли, па смо се над њом изређали нас осморица, а онда смо је разнели гранатом – рекао је пуковник Милер.

Крвави туризам
Снимци разговора заробљених војника открили су и постојање крвавог туризма. Наиме, војници који су били пријатељи СС-оваца који су убијали цивиле често би показали жељу да буду сведоци тог чина.

– Желиш да снимаш? Па што ниси рекао? Обично их убијамо ујутро, али ако је то проблем, наћи ћемо неке за по подне – причао је генерал Едвин Граф вон Роткирх.

(Курир)

Oznake: adolf hitler, Drugi svetski rat, nemački vojnici, rat, ruske majke, Sonke Najcel, ubijanje civila