Прочитај ми чланак
Крадоначелник Београда је све нервознији. Намерава да крајем ове године постане милијардер.
Да заради прву милијарду евра. Не треба ни подсећати да је касу града Београда опустошио, да је задужио буџет за више од пола милијарде евра…
Милан Гламочанин
Приватном конзорцијуму окупљеном око криминалног Бус Плус пројекта, преко кога Драган Ђилас ужурбано хита ка статусу милијардера, у помоћ су, по његовом наређењу, прискочили и кратко ошишани и набилдовани комунални полицајци.
У ову Ђиласову преторијанску гарду плаћену парама из градског буџета, махом су запошљавани они који су обдарени физичком интелигенцијом, али су зато одани чланови Демократске странке који су се препоручивали лепљењем плаката по граду, али и пребијањем и физичким малтретирањем чланова других странака који су такође лепили своје рекламне материјале.
Ови нови јуришни одреди ДС-а последњих дана су пажњу јавности на себе скренули низом ексцеса у којима су жртве били грађани и посетиоци Београда. Једног старијег суграђанина затеченог у превозу без карте комунални полицајци су извели са рукама на леђима везаним лисицама, као да се ради о најопаснијем криминалцу.
Другог, студента права, двојица кратко ошишаних младића у униформама, обдарени мишићима, али не и интелигенцијом, тукли су наочиглед згранутих и преплашених путника у аутобусу на линији 95. Иако је све забележено камерама неколико мобилних телефона, начелница комуналне полиције Горјана Обреновић тврди да је полиција била испровоцирана „насилничким понашањем“ путника који се обема рукама држао за рукохват у аутобусу?! После ће брат Ђилас да му опрости што га је полицајац тукао!
Горјана је, иначе, верни Ђиласов јуришник. Против ње постоји 14 кривичних пријава (многе су због примања мита) које се годинама не процесуирају. Била је прво у СПО, па у ДС, па је за време Коштуничине владе прешла у ДСС, а онда се вратила у ДС. Била је начелница за инспекцијске послове београдске општине Стари Град, пре него је Ђилас довео на чело престоничке комуналне полиције.
И сам градоначелник се обрушио на правосуђе питањем како је јавним тужиоцима уопште пало на памет да воде истрагу против припадника комуналне полиције. За Ђиласа није непогрешив само римски папа, већ и комунални полицајци, његова лична телесна гарда чија је улога да тероришу грађане Београда.
Радници ГСП-а, свесни очигледне и безочне пљачке имовине, ових дана започињу штрајкове чији је циљ враћање „приватизованих“, боље речено отетих, делова овог предузећа, а на првом месту се то односи на систем наплате, такозвани Бус Плус.
У својим напорима они, овог пута, нису усамљени. Уз њих су не само сви грађани престонице, већ и онај већи, поштени део српске полиције. У свом писму Синдикату возача од 15. августа 2012. Синдикат радника полиције изражава спремност да се придружи радницима из Градског саобраћајног предузећа.
Милетина бабовина
Круг око Ђиласа се затвара. Али он се неће дати ни за живу главу, а координатор рада свих служби безбедности Александар Вучић тражи да крадоначелника не узнемиравају у прикупљању материјалних добара.
А запослени у овом јавном предузећу пишу писма надлежнима и подсећају на хаос који у њему влада.
Доскорашњи генерални директор ГСП Београд Милета Радојевић добио је двособан стан за службене потребе на Новом Београду, површине 61 квадратни метар у улици Џона Кенедија бр. 9А, на основу решења крадоначелника Ђиласа од 28. фебруара ове године и одлуке Управног одбора ГСП Београд од 15.марта.
Који су разлози и мотиви натерали градоначелника и Управни одбор на челу са председником Бојаном Бованом да додели стан генералном директору ГСП?
Да ли то што се генерални директор ГСП Милета Радојевић мучио више од годину дана да сваки дан долази из Лазаревца на посао и враћа се назад? Треба ли напомињати да је Лазаревац општина у Београду, а не у Краљеву или Пријепољу? Да ли зато што је генерални директор морао да користи два службена аутомобила и два возача, који су га довозили и одвозили са посла (један градске управе – Шкода, а други ГСП -ов Цитроен ?
Да ли зато што је до пре нешто више од годину дана Милета Радојевић био члан Већа града Београда, чији је председник градоначелник Ђилас? Да ли зато што се Милета Радојевић већ намучио одлазећи у Зрењанин да заврши факултет са 50 година? Да ли зато што то нико у историји ГСП дугој 120 година није урадио, иако су неки генерални директори били из места која не припадају територји Београда?
Наравно,да то нису разлози, јер градоначелник признаје само дела. А дела која ће остати иза Милете Радојевић су :
– Уништен ГСП Београд са рекордним губитком и дугом највећим од његовог оснивања. Према изјави Млађана Динкића, а он то добро зна, јер има кадар у ГСП, дугови су око 100 милиона евра!
– Извршена незаконита приватизација ГСП давањем приватној фирми, са сумњивим референцама, продаје и контроле возних исправа са зарадом која не постоји нигде на свету.
Надамо се да ће градоначелник убедити Милету Радојевић да уступи своју кућу у Лазаревцу неком раднику ГСП-а, као и да ће се смиловати да исплати приградски превоз свим радницима ГСП.
За Милетом Радојевићем са привилегијама не заостају, ни остали директори такозвани менаџмент предузећа, који уместо да се озбиљно баве спасавањем овог посрнулог гиганта уживају у својим енормно високим платама за долажење на посао и одлажење са посла користе луксузне службене аутомобиле (преко 20 аутомобила) за своје личне – приватне потребе, а који су им на располагању и после радног времена и викендом, мобилне телефоне без лимита или са високим лимитом.
Породична мануфактура у државној фирми
Поред ових личних привилегија ту су и запошљавања блиских сродника, пријатеља, мештана и партијских колега.
Па тако код Милете Радојевића Лазаревчани и партијске колеге имају предност, код заменика генералног директора Владе Павићевић родбина и пријатељи, код директорке за Општу логистику Љиљане Ристић супруг са шездесет година старости (отишао из БИП-а уз социјални програм), код директорке за финансије и инвестиције Гордане Петровић рођени брат и пријатељица Јелена Јелић, бивша радница ГСП-а која је отишла уз социјални програм под сумњивим околностима, јер није имала десет година радног стажа у ГСП-у, па је враћена по уговору о делу након годину дана, који се скрива од запослених, јер се не зна за које послове је ангажована, али се зна да је накнада поприлично висока и траје већ неколико година.
Иначе директорка за Општу логистику Љиљана Ристић позната је широј јавности из времена када је генерални директор ГСП-а био Милан Живановић, а она помоћник генералног директора за правне послове у чије време је ГСП доживео такав суноврат какав се не памти у историји ГСП-а.
У то време пуно радника је добило отказ због указивања на незаконитости које су њих двоје спроводили због чега је Милан Живановић завршио у притвору више од месец дана, али је због политичког притиска ствар заташкана. Да је ГСП мека за запошљавање родбине, пријатеља и партијских колега сведоче следећи примери:
Техничком директору Пирковић Браниславу раде у ГСП супруга, свастика, брат, снаха и син.
Технички директор Милан Софронић кадровског референта Љиљану Матић унапређује у свог личног асистента са платом за високу стручну спрему иако исту не поседује.
Директор за саобраћај Мирјана Јовановић је запослила сина и његове другове, па пошто је планирано укидање отправничке службе, сина и његове пријатеље распоређује на места саобраћајних референата у погоне, а отправнике са дугогодишњим стажом шаље у усмеравање као испомоћ приватној фирми Бус-плус и оставља их да буду технолошки вишак. Има ту још њене фамилије, али да их не набрајамо, боље рећи какву улогу она има у предузећу.
Наиме директор за саобраћај уместо да се бави организацијом саобраћаја која је катастрофална, пријем возача претворила је у бизнис, па се само тиме и бави, да ли само за свој рачун што је мало вероватно, или за рачун још некога у предузећу у шта више верујемо, обзиром да је девет година на тој позицији, да је чак до градоначелника стигла пријава возача који је радио на одређено време, који се потписао у којој је навео да је дао 2.000 евра за радни однос на неодређено време, те да ни после пријаве за њу није било било каквих последица, јер је на истој позицији.
И даље се бави искључиво тим послом. Нити је она поднела кривичну пријаву против подносиоца за лажну оптужбу, нити градоначелник за давање и примање мита.
Крадоначелник за пример
Извршни директор за инвестиције Владимир Мурганић запослио је свог синовца, а својим двема блиским сарадницама Љепосавки Видовић и Милени Субашић одредио врло високе плате као да ГСП носе на нејаким плећима.
Куриозитет је запошљавање партијских кадрова између 50 и 60 година старости, па је тако Јанковић Вукосава бивши правобранилац општине Гроцка за време док је супруг био председник општине Гроцка, дошла у ГСП, пре 7-8 месеци са 59 година живота на радно место: извршни директор ОЈ Општа логистика.
Иначе живи у Умчарима, па је сваки дан возач ГСП-а вози и одвози с посла, што представља релацију од око 200 километара дневно,а месечно око 4 хиљаде километара или трошак више од једне солидне плате у ГСП…
Иначе, радно време наведена „господа“ сама себи одређују, па је оно најчешће пола радног времена, а највише две трећине, односно долазе и одлазе кад хоће.
Ово је само део привилегија које ужива такозвани менаџмент ГСП-а за погубне одлуке које доносе, а што производи катастрофално стање у ГСП, па се питамо ко овим Ијудима даје оволика права и колико ћемо још чекати на штедљиво руководство, а не расипничко. Угледали се на крадоначелника Ђиласа.
С вером у Бога
На седници Владе Србије за директора Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама постављен је досадашњи директор ГСП-а Милета Радојевић. Након што је укинула министарство вера и уместо њега основала канцеларију, нова власт је још једним потезом показала колико јој је питање верских заједница у Србији важно. Иако је данима најављивано да ће на место шефа Канцеларије за верске заједнице доћи личност од великог угледа, знања и интегритета, постављен је Ђиласов сарадник, досадашњи директор београдског ГСП.
( Таблоид )
