Прочитај ми чланакПотпреседеница Венецуеле Делси Родригез позвала је на хитно пуштање на слободу председника Николаса Мадура и његове супруге, снажно одбацујући тврдње САД да је она преузела власт у земљи након његовог хапшења. Током седнице Националног савета за одбрану, коју је преносила државна телевизија ВТВ, Родригез је позвала на хитно пуштање на слободу Мадура и прве даме Силије Флорес, који су заробљени у америчкој војној операцији изведеној у раним јутарњим сатима суботе.
„Захтевамо хитно пуштање на слободу председника Николаса Мадура и његове супруге Силије Флорес, јединог председника Венецуеле, председника Николаса Мадура“, рекла је Родригез. Додала је да је територијални интегритет Венецуеле „дивљачки нападнут“ операцијом изведеном у Каракасу и другим деловима земље.
Тврдње САД и одговор Венецуеле
Њене изјаве уследиле су након што је председник САД Доналд Трамп раније тврдио да је Родригез положио заклетву као нови лидер Венецуеле, тврдњу коју венецуеланска влада није потврдила. У видео обраћању емитованом на државној телевизији, Родригез је поновила да је Мадуро једини председник и позвала на његово ослобађање.
Одбацила је идеју да ће Венецуелом управљати САД, рекавши да земља „никада неће бити колонија“ било које нације. Рекла је да Венецуела остаје отворена за поштовање са Трамповом администрацијом, али само у оквиру венецуеланског и међународног права. Трамп је раније рекао да је Родригез рекла америчком државном секретару Марку Рубију да је спремна да учини „шта год сматрамо да је потребно да Венецуела поново постане велика“, додајући да ће Сједињене Државе водити земљу. Родригез је директно оповргла ту тврдњу у свом обраћању.
Видео је, изгледа, снимљен у Каракасу, што је супротно ранијим извештајима који су, позивајући се на анонимне изворе, сугерисали да је Родригез у Русији. Државна телевизија ју је приказала заједно са својим братом Хорхеом Родригезом, председником Народне скупштине, као и министрима спољних послова, унутрашњих послова и одбране.
Ко је Делси Родригез?
Делси Родригез (56) је потпредседница Венецуеле од 2018. године. Адвокатица рођена у Каракасу обављала је неколико високих владиних функција, укључујући министарку спољних послова, министарку комуникација и шефицу провладине уставотворне скупштине која је проширила Мадурова овлашћења 2017. године. Такође је била министарка финансија и нафте и играла је централну улогу у управљању венецуеланском економијом током хиперинфлационе кризе.
Мадуро је раније хвалио Родригез као „тигрицу“ због њене снажне одбране његове социјалистичке владе. Упркос Трамповим тврдњама, Родригез је јавно позвала владу САД да пружи доказ да су Мадуро и његова супруга живи.
САД хапсе Мадура: Шта чека Венецуелу?
Прва велика мистерија око тензија које расту између Сједињених Држава и Венецуеле последњих месеци решена је рано јутрос војном операцијом коју је наредила администрација Доналда Трампа на неколико локација у тој јужноамеричкој земљи. Током операције, председник Венецуеле Николас Мадуро и његова супруга Силија Флорес су очигледно ухапшени.
Чињеница да Трамп себе дефинише као преговарача, његове честе промене става о разним питањима и чињеница да у свом првом мандату, упркос претњама, није предузео војну акцију против Мадурове владе, коју је чак и тада сматрао нелегитимном, били су фактори који су подстакли сумње у његову спремност да употреби силу. Та мистерија је сада решена. Међутим, чини се да војна операција ове суботе није донела решење политичке кризе у Венецуели и оставља многа питања на која још увек треба одговорити.
Шта ће се десити са Мадуром?
„Сједињене Америчке Државе су успешно извршиле велики напад на Венецуелу и њеног лидера, председника Николаса Мадура, који је, заједно са супругом, ухапшен и изведен из земље.“ Ове речи, које је Трамп објавио рано у суботу ујутру по локалном времену на друштвеној мрежи Truth Social, биле су прве које су показале размере операције америчких снага.
До тада се знало да је било напада и бомбардовања у разним деловима Каракаса и оближњих држава, али није било познато да ли се догодило нешто више од уништења неколико војних циљева. Убрзо након Трампове објаве, потпредседница Венецуеле Делси Родригез је потврдила хапшење Мадура рекавши да се не зна где се налазе председник и његова супруга.
С обзиром на то да је Мадуро у рукама америчких власти, његови изгледи не делују повољно. Трампова администрација га оптужује да је вођа „El Cartel de los Soles“, наводне наркотерористичке организације која се бави извозом дроге у САД. Од најмање 2020. године, Мадуро се суочава са оптужбама за трговину дрогом у САД, поред оптужби за мучење и друга кршења људских права америчких грађана. Влада САД нуди вишемилионску награду за Мадура од 2020. године, која је повећана на 50 милиона долара у августу прошле године.
У то време, државна тужитељка Пам Бонди оптужила је венецуеланског лидера да је „један од највећих трговаца дрогом на свету“. Мадуро годинама негира ове оптужбе и оптужује САД да желе да га свргну како би преузели контролу над венецуеланском нафтом.
Ко ће владати Венецуелом?
Мадуров очигледни одлазак са власти не решава политичку кризу у земљи и, штавише, покреће нове сумње. Члан 233. венецуеланског устава предвиђа да у случају потпуног одсуства председника током прве четири године његовог мандата, извршни потпредседник преузима дужност док се нови избори не одрже у року од 30 дана.
Међутим, ово тумачење се суочава са неколико проблема. Једна је да је нејасно да ли је разлог Мадуровог одсуства (хапшење од стране стране владе) један од случајева на које се може применити Члан 233. Други проблем је што Сједињене Државе, већи део Европске уније, као и венецуеланскa опозицијa, не сматрају Мадура легитимним председником. Према овом схватању, ако би га заменио потпредседник или неко други, ни та особа не би била призната.
Они који оспоравају Мадуров легитимитет тврде да је наводно прави победник председничких избора 28. јула 2024. био опозициони кандидат Едмундо Гонзалез Урутија и да стога има право да влада. Проблем са овим тумачењем је тај што, упркос Мадуровом одсуству, чавизам и даље држи стварну власт у Венецуели и његови редови настављају да бране легитимитет свргнутог владара.
У таквом сценарију, чини се вероватним да ће чавизам покушати да обезбеди континуитет власти постављањем потпредседника Родригеза на чело. Кључно питање тада постаје игра моћи унутар самог чавизма, где постоје друге личности једнако или моћније од потпредседника, као што су министар унутрашњих послова Диосдадо Кабељо и министар одбране Владимир Падрино, који имају значајан утицај на војску. Док је Мадуро био на власти, све ове личности су деловале усклађено, барем јавно, али његово одсуство ће вероватно довести до прерасподеле моћи са тешко предвидљивим исходом.
Шта ће проамеричка опозиција учинити?
Предвођена добитницом Нобелове награде за мир за 2025. годину, Маријом Корином Мачадо, и Едмундом Гонзалезом Урутијом, венецуеланска опозиција се показала усклађеном са Трамповом стратегијом максималног притиска на Мадура, као и препуштање домаћих ресурса, пре свега нафте, страним мултинационалним коорпорацијама. Међутим, борба опозиције је усмерена, пре свега, на промене у Венецуели, које би подразумевале признавање резултата председничких избора од 28. јула 2024. године, и, последично, постављање Гонзалеза Урутије за председника.
Мадуров одлазак сам по себи није довољан да се овај циљ постигне, а није јасно да ли опозиција има стварну снагу потребну да наметне промену режима. Чавизам и даље контролише безбедносне агенције и оружане снаге, а ниједан од главних портпарола чавизма, ни Родригез, ни Кабељо, ни Падрино, нису јавно показали интересовање за преговоре о политичкој транзицији. То, наравно, не значи да не разматрају ту могућност, посебно након онога што се догодило са Мадуром ове суботе.
Да ли је ово довољно за Трампа?
Хапшење Мадура у великој војној операцији представља јасну победу за Трампову администрацију. Амерички председник је оптужио венецуеланског лидера да је вођа наркотерористичке групе и да је послао на десетине хиљаде илегалних миграната у САД, укључујући чланове опасне банде Трен де Арагуа. Последњих месеци Трамп је говорио да су Мадурови дани одбројани, а сада то и доказује.
Ово отвара могућност да амерички председник прогласи победу и оконча своју кампању војног притиска на Карибима, с обзиром на критике унутар и ван САД због напада на наводне бродове за кријумчарење, у којима су погинуле десетине чланова посаде. Додајте томе чињеницу да су се, након суботње операције, већ појавили, и вероватно ће се наставити појављивати, гласови попут чилеанског председника Габријела Борича, који је, упркос томе што је критичар Мадура, довео у питање начин на који је свргнут.
Међутим, кључно питање за Трампа је да ће његова „победа“ над Мадуром бити бескорисна ако не дође до потпуне промене режима у Венецуели. Наиме, они који остају на челу чавистичке владе углавном су оптужени за учешће у истим наводним злочинима који се приписују свргнутом венецуеланском председнику.
