Pročitaj mi članakOtkad je doveden na vlast, Vučić je nametnuo javni diskurs koji je devalvirao civilizacijske vrednosti, moral, identitet, porodicu i, naposletku, politiku. Za taj prljavi posao angažovao je Šešelja, Brnabićku, Jovanova, Bakareca, Vučićevića i Bokana, koji javno priznaje da se moli Bogu da pobije antisrpsko „krdo svinja“, studenata i pobunjenih građana. O najavljenom obračunu sa Željkom Mitrovićem i tihom distanciranju Predraga Rankovića Peconija od vođe kartela piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski saradnik i prijatelj Aleksandra Vučića.
Politika je nizvodno od kulture. Endrju Brajtbart je tom devizom precizno opisao politikantsku strategiju, kojom Aleksandar Vučić uništava srpsko društvo.
U skladu sa definicijom, koju je istakao američki konzervativac, Vučićevi politički postupci i izjave predstavljaju posledicu promena u kulturi. Gadosti, koje je raširio u medijima, obrazovanju i javnom diskursu, uticale su na devalvaciju vrednosti u društvu, na odnos prema porodici, identitetu i moralu, pa i prema državi. Vučićeva politika samo prati tok kulture koji su oblikovali Pink, Informer i ostali režimski blatoidi. Monstruozne poruke, plasirane kroz medije, obrazovanje i industriju zabave, napravile su prostor u kome je njihovom kreatoru omogućeno da menja zakone u skladu sa političkim i koruptivnim potrebama, da krade izborne rezultate i donosi odluke koje su nanele trajnu štetu državnim i nacionalnim interesima.
Usled uskih kognitivnih sposobnosti, Vučić, sigurno, nikad nije ni čuo za Brajtbarta, ali njegovu devizu je sproveo u delo podstaknut vlastitim karakterom i obukom koju je prošao kod Vojislava Šešelja.
Kao u pesmi, „prejak za rokenrol, preslab za kik-boks“, Vučić je meru svojih mentalnih deformiteta našao u Srpskoj radikalnoj stranci. U sebi je gajio istu vrstu zla, ali nije imao dovoljno snage da ga javno prezentuje, ne na način koji je primenjivao njegov politički otac. Međutim, Vučić je i tada znao da bestidna brutalnost daje željeni rezultat. Pristojni ljudi su odbijali da ulaze u radikalski obor, da se valjaju u šešeljevskom glibu, a onda su crveni vojvoda i njegove šarene sluge to predstavljali kao veštinu u debati, koja uvek donosi uverljivu pobedu.
Vučić je uživao dok je slušao kako Šešelj demolira političke protivnike prljavim uvredama na račun njihove dece, roditelja i ostalih članova porodice, uključujući i davno upokojene pretke. Da je dobro savladao tu školu, Vučić je dokazao u vreme puča u SRS-u. Puštao je glasine da se Šešeljeva supruga Jadranka švaleriše sa telohraniteljem Sretenom, a i u medijima govorio da je Šešeljev najstariji sin Nikola okoreli narkoman.
Navodno, Vučić mu je otplaćivao kockarske dugove, davao mu veliku platu u svojim dnevnim novinama Pravda, a Nikola mu nije bio zahvalan. Koliko je bio posvećen demoliranju lika i zlodela svog prvog idola, videlo se po tome što je vlastoručno napisao feljton o Šešelju. Uz optužbe da se Šešelj divio Brozu, Paveliću i Hitleru, Vučić je ubacio i citate iz intervjua prve Šešeljeve supruge Vesne, koji je 1993. godine objavila Danica Drašković u Srpskoj reči.
S obzirom na istu vrstu moralnih deformiteta, teško je proceniti gde prestaje Šešelj, a počinje Vučić. Danas to nije ni bitno, opet su ujedinjeni u zlu. U Vučićevom političkom, a svom lukrativnom interesu, Šešelj svakodnevno preti studentima i pobunjenim građanima, poziva na hapšenje i upotrebu vatrenog oružja.
Po starom običaju, patološki strasno vređa svakoga ko zasmeta Vučiću, čak i Ivicu Dačića, kome je u direktnom prenosu rekao da mu je baba kurva, napustila je muža s kojim je imala devetoro dece i otišla za Šiptara. Režisera Gorana Markovića, koji se odavno našao na naprednjačkoj crnoj listi, Šešelj je pokušao da uvredi tvrdnjom da mu se mama, slavna glumica Olivera Marković, prostituisala sa Nemcima u vreme Drugog svetskog rata. U tim i takvim bolesnim istupima Šešelj je samo izgovarao ono što Vučić misli i želi da čuje.
Sa svesnom namerom da maksimalno zagadi javni diskurs, Vučić stimuliše pripadnike svog krda da što agresivnije vređaju sve i svakoga. Za te potrebe koristi primitivnu prostakušu Anu Brnabić, psiho-fizički deformisanog Nebojšu Bakareca, botoksiranu dvocevku Sandru Božić, kao i nemutiranog i neautovanog Milenka Jovanova, koji piskavim glasom upozorava „blokadere“ da su dobro prošli, jer – da ih nije Vučić sprečio – naprednjaci bi izvršili pokolj kao u Iranu, masakrirali bi 40.000 protestanata. Za iste potrebe, Vučić koristi i duševne bolesnike, koji zarazu šire po društvenim mrežama. Rugaju se majci ubijenog mladića, objavljuju adrese i privatne telefone studenata i članova njihovih porodica, kriminalizuju pobunjene građane i otvoreno pozivaju na nasilje.
Vučić dobro zna kakvu štetu pravi takvim političkim kanibalizmom. Zna koga, kako i zašto upotrebljava. To dokazuje primer Dragoslava Bokana.
Za tri i po godine, koliko je autor ovog teksta proveo na mestu glavnog urednika Vučićevih novina, u Pravdi sam objavio na stotine izjava i intervjua njegovih političkih protivnika. I u vreme raspada SRS-a, u Pravdi su dobijali prostor svi radikali, koji su ostali verni Šešelju. Uostalom, Anđelko i Andrej Vučić su tužili radikalskog poslanika Jadranka Vukovića upravo zbog izjave objavljene u Pravdi. U Vučićevim novinama sam objavio feljton iz moje knjige o Slavku Ćuruviji, i to u 16 nastavaka. Vučić je sve to podneo sportski. Verovatno mu nije bilo prijatno dok je čitao te tekstova, ali imao je snage da prećuti čak i naslov: „Radikali nisu ubili Ćuruviju; da jesu, oni bi ga pojeli“.
Međutim, nije mogao da se uzdrži od kritike kada sam pustio intervju sa Dragoslavom Bokanom. Pola sata mi je objašnjavao sve što sam i ranije znao: da je Bokan opaki psihopata, besprizorni manijak koga bi trebalo izopštiti iz društva. U šešeljevskom stilu, opisivao je anamnezu Bokanove bolesti, ističući nasledni faktor, koji je dokazivao tvrdnjom da, navodno, „ima retardiranog brata“.
Tadašnje optužbe sada su prerasle u neophodne kvalifikacije na osnovu kojih je Bokan dobio mesto pod Vučićevom suknjom, a i u Upravnom odboru Narodnog pozorišta. Nemoralno-parazitsku podobnost, Bokan je dokazao hiljadu puta, pa i pre nekoliko dana, kada je rekao: „Ostaje nam samo da molimo Boga da to krdo svinja otrči u provaliju i samo završi sa svojim neverovatnim antisrpskim i anticrkvenim eksperimentom“.
Za Bokana, odnosno Vučića, građani koji traže da državne institucije utvrde ko je odgovoran za masovno ubistvo pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice, nisu ništa drugo, nego krdo svinja, koje zaslužuje smrt! Dve moralne nakaze, iskompleksirane svojim psihičkim i fizičkim nedostacima, mole Boga da ubije studente!
Svojim ogavnim postupcima i izjavama, Vučić i njegovi lojalisti potvrđuju tačnost Brajbartove ocene da uništavanje društvenih vrednosti, morala i javnog diskursa stvara uslove za izdajničku i pljačkašku politiku. U zajedničkom zločinačkom poduhvatu protiv Srbije najznačajniju ulogu imaju mediji, ako tako mogu da se nazovu glasila koja su uređivačku koncepciju uskladili sa Vučićevim zdravstvenim kartonom. No, kao i njihov vođa, tako propadaju i oni.
Kad je počeo rat u Ukrajini, Željko Mitrović je ekspresno zauzeo stranu. Na televiziji Pink je zabranio teme i goste, koji naginju ka Rusiji. Transparentno, u društvu tadašnjega ambasadora Kristofera Hila, odeven u majicu sa bojama zastave SAD-a, pred kamerama se zakleo u vernost Americi, bastionu demokratije.
Prvi račun za tu odluku stigao mu je pre nekoliko dana, kada je Amerika počela vojnu akciju protiv Irana. Telekom Bosne i Hercegovine je odmah prekinuo saradnju sa Mitrovićevom medijskom imperijom. Svi kanali Pinka izbačeni su iz ponude bosansko-hercegovačkih kablovskih operatera. Mitrovića to nije pokolebalo. Uveren da je na strani pobednika i da će to uspeti da naplati, obratio se „svojim dragim Bošnjacima“.
– Ja, kao neko ko je u Sarajevu dobio pasoš Bosne i Hercegovine kao zaslužni građanin za međuetničko pomirenje početkom dvehiljaditih, moram da primetim da je to što sam ja na američkoj, a ne na iranskoj strani, verovatno razlog što više nećemo sarađivati sa BH Telekomom u Bosni. Ovo praktično znači da 70 TV kanala koje proizvodi tv Pink, neće više biti u ponudi ovog telekom operatera u BiH, jer se interesi gledalaca kod određenih kablovskih operatera više ne smatraju ključnim, već religijska i politicka opredeljenja! Što se mene lično tiče, ja ću ostati privržen ideji o bratstvu bošnjačkog i srpskog naroda ali i privržen ideji da svi treba da se vodimo zdravim razumom, tolerancijom, ali i sopstvenim interesima. Dragi moji Bošnjaci, neće nas ponovo posvađati ni BH Telekom, ni bilo koja politička partija, a imena mudraca koji učestvuju u ovoj kvazi-biznis seansi, pamtiće Pink ZAUVEK! Vidimo se uskoro u Sarajevu!
Vaš Žex večni i neizlečivi jugonostalgičar – navodi se u saopštenju Željka Mitrovića.
Iako je uvek bio oprezan pri izboru strane, izgleda da Mitrović ne shvata da će se uskoro naći i na još ozbiljnijem udaru „mudraca koji učestvuju u ovoj kvazi-biznis seansi“. Isti „mudraci“ će istim povodom – zbog njegovog amerikanofilstva – krenuti u obračun sa Pinkom i u Srbiji. Uskoro, kad SAD objave imena pojedinaca i firmi koje su se našle na njihovoj crnoj listi, Mitrović će se naći na nišanu braće Vučić.
Iako je nekada davno, u svojoj Pravdi, momački podnosio tekstove koji su ga kritikovali, otkad je na vlasti Vučić ne trpi ni najmanju dozu kritike. Predvodi hajke na nepodobne novinare i uništava medije, montira optužnice i sudske postupke, pa nema sumnje da Mitroviću neće oprostiti podršku Americi.
Uostalom, taj sukob je počeo još pre nekoliko meseci, kad je Vučić ritaulno zapostavio Pink i svoja „ekskluzivna obraćanja“ preselio na TV Informer. Po uzoru na Pink, i Informer već godinama truje srpsku javnost, ali postoji ogromna razlika u vodećim ljudima tih infektivnih televizija. Mitrović je zimzeleni status stekao uspešnim preletanjem na stranu svake nove vlasti, a Dragan J. Vučićević je, uslovljen vlastitim karakterom i koeficijentom inteligencije (kapaciteta 0:0), uspeo da zatvori svaki potencijalni izlaz iz Vučićevog kartela. Dok se DJ Žex uzda u Amerikance, njegov portabl-dvojnik DJ Vučko se nada da će uspeti da pobegne u bolest.
Vučićević je nedavno operisan u Nemačkoj. Iako je, i pre i posle te hirurške intervencije, tvrdio da je zdravstveni sistem u Srbiji skoro savršen i da lekari i pacijenti lažu kada kažu da su uslovi očajni, da nema dovoljno ni zdravstvenog osoblja, ni medicinskih sredstava, Vučićević je lekarsku pomoć potražio u inostranstvu. Na stranicama svojih novina i u emisijama svoje televizije objavio je na desetine tuđih zdravstvenih kartona, ali ne i svoj. Što je najgore po njega, Vučić mu ne veruje da je bolestan, pa od njega zahteva da nastavi sa valjanjem u naprednjačkom blatu.
Pametniji od Mitrovića i Vučićevića, Predrag Ranković Peconi priprema tiho i prikriveno bekstvo iz Vučićevog krda. Ranković pregovara sa Draganom Šolakom o spajanju njihovih medija. Plan je da se izvrši dokapitalizacija TV Happy, pa da Šolak postane većinski vlasnik. Uz ono što najviše voli – pare – Peconi bi dobio priliku da se povuče sa medijske i političke scene, a Šolakova Nova S dobila bi nacionalnu frekvenciju.
Sva previranja u kartelu neće uticati na konačan rezultat. Vučića neće spasiti trovači poput Šešelja, Jovanova, Bokana ili D.J. Vučićevića. Uzalud prete i sprovode teror, sve se nadajući da će im Bog uslišiti molitve i pobiti „krdo svinja“, kako nazivaju studente i pobunjene građane.
Došlo je vreme za ozdravljenje srpskog društva od naprednjačke zaraze. Terapija se zna: smena vlasti i oslobađanje institucija, uključujući pravosuđe, koje će procesuirati Vučića i njegove saučesnike u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.
