Београдски Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове крајем јуна огласио је Јавни увид у Нацрт Плана детаљне регулације за подручје између улица Таковске, Архиепископа Данила, Булевара краља Александра и Ташмајданског парка у центру Београда. На овом простору планира се изградња нове комерцијално-стамбене зграде између постојеће зграде у Булевару краља Александра 17 и цркве светог јеванђелисте и апостола Марка на Ташмајдану, која од 1975. има статус споменика културе. Инвеститор новог објекта је Српска православна црква – Архиепископија београдско-карловачка, која је и наручилац плана, а који је на јавној расправи.

Носилац израде ове планске документације је Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове, а обрађивач Урбанистички завод Београда, одговорни урбанисти су Сенка Михајловски Божиновић и Стеван Томић. Рок за примедбе на планирано решење истиче 31. јула. Станари зграде у Булевару краља Александра 17, који тврде да ће најављена новоградња, прича се и о подземној гаражи, угрозити стабилност њиховог објекта из 1937. Они су уложили примедбе на план и најављују тужбу Управном суду.

Нови стамбено-пословни објекат СПЦ градио би се на две парцеле – једна је заједничка са зградом у Булевару краља Александра 17 (парцела 1952/3) и делом на парцели 1952/1 на којој је сад парк. Кућни Савет станара зграде у Булевару краља Александра оцењује да „Детаљни план регулације на поменутом простору не узима у обзир права власника посебних простора у овој згради који по закону имају право употребе земљишта, као и да буду питани у случају било какве градње у њиховом дворишту на заједничкој парцели 1952/3“.

„У згради која има 140 станара, од тога 45 правоснажних власника у исто толико станова, међу којима има и странаца а да их до сада нико ни за шта није консултовао, нити испоштовао њихово право одлучивања, као ни право на ваздух, светло, а деца и на парк на који зграда гледа, што би све било укинуто у случају планиране градње. Станари зграде би такође остали без паркинга“, наводи се у примедбама Кућног савета у којима износе правне, еколошке, моралне, историјско-међународне и техничке замерке на најаву изградње црквеног стамбено-комерцијалног објекта.

-Наша зграда не припада Цркви. Она у њој има три стана и три локала који су јој враћени реституцијом. Заправо, ту је било осам локала од којих је Црква направила три рушењем носећих зидова, чиме је нарушила статику зграде. Кад оправљамо зграду стару скоро 100 година, ми учествујемо са 72 посто, а Црква, како је срачунао њихов адвокат, треба да уплаћује 38 посто трошкова, према величини простора који јој припада. То значи да су станари већински власници и да имају право да одлучују о евентуалној изградњи нових објеката, поготово на заједничкој парцели – каже за Данас Мила Алечковић у име станара зграде у Булевару краља Александра 17.

Према њеним речима, станари поседују коначну пресуду Врховног суда Србије којом је утврђено да постојећа зграда из 1937, није саграђена новцем од прилога верника СПЦ него продајом плацева на којима се сада налазе зграда Народне банке Југославије и зграда главне поште, као и кредитима Хипотекарне банке Краљевине Југославије.

-То значи да су ова зграда као и земљиште парцеле на којој се налази власништво Републике Србије, а станарима је био дозвољен откуп станова, што је потврдио и Врховни суд. На парцели 1952/1 налази се паркић испод ког је гробница у којој су сахрањени Немци стрељани 20. октобра 1944. у нашем дворишту. То је био крај операције Ослобођења Београда, а гробница се фактички протеже све до нашег дворишта, што значи да би се на њој градио нови црквени објекат – објашњава Мила Алечковић.

Она напомиње и да је, „на основу сведочанства париског архитекте Душана Ђурића, представник Бундестаг групе која трази гробнице из Другог светског рата обавестио Немачку амбасаду у Србији да се на том месту налази велика гробница са немачким војницима које су руски ослободиоци 1944. стрељали“.

Мила Алечковић указује и да статика постојеће зграда у Булевару краља Александра 17 „већ поремећена бесправном надоградњом током ратова деведесетих година 20. века“ и да је „дискутабилно шта би се догодило да у дворишту, на удаљености од два и по метра добије новоградњу на пет спратова и подземну гаражу“.

– То значи да не би било дворишта, ни паркинга… Овде живе деца, људи који имају право да се црквени оци не само моле за њихову душу него и да нам дозволе светлост, ваздух, парк… Све то нестаје. Ми би смо буквално били зазидани, предивну цркву светог Марка, копију Грачанице, не бисмо видели. То није ни по јада, пешаци ће моћи да је виде, јер се због свега што се догађа развио параноидни осећај међу станарима да се то намерно ради како би се ова зграда срушила, а ми сви били расељени и отерани да би била изграђена нова грађевина и без употребне дозволе можда. Ово је стварно грађевинска мафија – каже Мила Алечковић.

Она објашњава да се „инвеститор позива на план из 1932. и 1934. на основу кога је поред постојеће зграде у Булевару краља Александра 17 у облику ћириличног слова „П“ планирана изградња још једне идентичне зграде која би стајала наспрам ње, као лик у огледалу, а до чије изградње никада није дошло“.

-Оно што се прекаче јесте информација да су пре Другог светског рата обе те зграде биле планиране као привремена градња, јер ни предратни урбанисти нису сматрали да је примерено да се црква заклони. Зато сматрамо да нема места дилеми да ли постојећа зграда у којој станујемо треба да остане на свом месту, али такође и да би изградња нове вишеспратне зграде постављене сасвим близу цркви, што никада ниједан професионалац не би подржао, грубо нарушила амбијенталну целину – указује Данасова саговорница.

Према њеним речима, све до ове јавне расправе о плану детаљне регулације простора на делу платоа испред цркве Светог Марка, изградња нове црквене зграде била је у домену хипотетике.

-Била сам у Патријаршији пре нешто мање од десет година. Примио ме је патријарх Иринеј коме сам написала лепо писмо и замолила: ‘Ви пишете да су вам комунисти све отели, немојте исто то нама да радите’. Лепо сам примљена и после тога је све стало. Били смо мирни тих десетак година, а пошто није било ништа децидирано, није могла да се поднесе жалба Управном суду, што ћемо сад да урадимо – најављује Мила Алексић.

Нова црквена комерцијално-стамбена зграда код храма светог Марка је табу тема у СПЦ – од управе цркве на Ташмајдану, преко Архиепископије београдско-карловачке до Патријаршије нико није надлежан да званично говори о томе. Незванично, то је све у рукама патријарха Порфирија (Перића), који је и надлежни архијереј Архиепскопије.

Наш лист ни после десетак дана није добио од поглавара СПЦ одговоре на питања од кад је уведена пракса да се Црква појављује као наручилац – инвеститор планске документације, која је државни акт, колико је Архиепископија спремна да поштује препоруке Урбанистичког завода да овај простор „представља културно-историјску и архитектонско-урбанистичку вредност“, шта тачно Црква намерава да гради на том простору и да ли је упознат са чињеницом да се свакој градњи противе станари у згради у Булевару краља Александра 17 и да тврде да их Црква није ни обавестила о својим грађевинским плановима.

О новоградњи на платоу испред цркве светог Марка ћуте и у Градском заводу за заштиту споменика културе. Данас је још пре две недеље безуспешно тражио појашњење о статусу зграде у Булевару краља Александра 17, јер се на овој адреси као споменик културе води црква Светог Марка. У Заводу нису одговорили ни да ли су били ангажовани на изради Детаљног плана регулације и евентуалном издавању услова и мишљења за изградњу новог црквеног објекта.

Урбанистички параметри

Према Нацрту детаљне регулације, нови објекат „не сме да конкурише цркви Светог Марка нити да угрози значајне визуре према овом храму, због чега је дозвољено и његово повлачење од угла парцеле према платоу и цркви“. Максимална висина венца новог објекта ограничена је висином нижег дела суседне зграде у Булевару краља Александра 17, док ће паркирање морати да буде решено у оквиру парцеле са приступом из Улице архиепископа Данила, наводи се у документацији. Применом овог плана, бруто развијена грађевинска површина становања оријентационо би се повећала за 4.830 квадратних метара, а комерцијалних садржаја са 1.170 на 1.970 метара квадратних. Број станова порастао би са 53 на 88, број становника са 143 на 238, а број запослених са 22 на 37. Такође, просечан индекс изграђености порастао би са 2,2 на 3,50, а густина становања би се са садашњих 461. становника по хектару повећала на 820 становника по хектару.

(Данас)