Карикатура потписана именом „V. Druzhinin“ приказује председника Србије Александра Вучића како се клања Русији и љуби јој руку, док му из џепа вири свежањ новца, а иза његових леђа војно возило превози пројектиле. Њена порука подудара се са све оштријим писањем руских медија о извозу оружја из Србије и Вучићевој политици према Москви.
Упечатљива политичка карикатура на којој је Александар Вучић приказан како се клања младој жени у руској народној ношњи почела је да се шири друштвеним мрежама у Србији.
Према јавно доступним објавама које је Србин.инфо пронашао, карикатуру је у Србији прва објавила Драгана Трифковић, српска политичка аналитичарка и директорка Центра за геостратешке студије, која живи и ради на релацији Москва–Београд. Трифковићева је карикатуру објавила на друштвеној мрежи Икс у суботу, 13. јуна 2026. године, уз поруку:
– Карикатура у руским медијима која верно осликава подлост Александра Вучића.
Љуби руку Русији, а новац му вири из џепа
Русија је на цртежу представљена као млада жена у традиционалној народној ношњи. На њеној капи великим словима исписано је „РУССИА“, чиме је недвосмислено означено кога ова фигура оличава.
Испред ње стоји карикатурално приказан Александар Вучић. Он се дубоко наклонио и љуби јој руку, показујући јавно поштовање, блискост и приврженост. Међутим, из Вучићевог џепа истовремено вири велики свежањ новчаница.
Иза његових леђа налази се зелено војно возило са маскираним војником, док се у товарном простору виде пројектили. На возилу је исписано велико слово „Н“, које може представљати алузију на НАТО или на западне државе преко којих српско оружје и муниција могу стићи до ратишта. У позадини се виде пламен, дим и испаљена ракета.
| Симбол на карикатури | Шта је приказано | Могућа порука аутора |
|---|---|---|
| Жена у руској ношњи | Персонификација Русије | Русија као страна којој Вучић јавно исказује пријатељство |
| Вучићев наклон и пољубац руке | Председник Србије показује поштовање | Јавне изјаве о братству Србије и Русије |
| Новац у џепу | Свежањ новчаница | Зарада од извоза оружја и муниције |
| Војно возило и пројектили | Наоружање одлази иза Вучићевих леђа | Тајни или посредни путеви испоруке оружја |
| Слово „Н“ на возилу | Ознака на војном транспортеру | Могућа алузија на НАТО |
| Ракета, ватра и дим | Последице рата | Оружје завршава на бојишту |
Основна порука цртежа може се сажети у једној реченици: Вучић пред Русијом глуми пријатеља, док иза њених леђа зарађује на оружју које може бити употребљено против руских војника.
То је, ипак, тумачење симбола са карикатуре, пошто њен изворни наслов, пропратни текст и објашњење аутора још нису пронађени.
Потпис води до Валентина Дружинина
На дну цртежа налази се потпис „В. Друзхинин“, који највероватније упућује на познатог совјетског и руског карикатуристу Валентина Степановича Дружинина.
Према биографији објављеној на званичној страници руског листа „Комсомољска правда“, Дружинин је рођен 23. фебруара 1951. године у Кизил-Суу, у тадашњој Туркменској Совјетској Социјалистичкој Републици. Прву карикатуру објавио је са само 14 година. Током вишедеценијске каријере освојио је више од 80 међународних награда и приредио 15 самосталних изложби.
Био је члан Савеза новинара и Савеза ликовних уметника СССР-а, а касније је радио као уметник „Комсомољске правде“. Ипак, чињеница да је Дружинин сарађивао са овим листом није доказ да је управо „Комсомољска правда“ прва објавила карикатуру о Вучићу. Србин.инфо за сада није пронашао првобитну објаву на којој би били наведени назив руског медија, тачан датум објављивања и објашњење самог аутора.
„Комерсант“: Србија се враћа извозу оружја
Порука карикатуре подудара се са све оштријим писањем појединих руских медија о политици Александра Вучића и извозу српског наоружања.
Угледни московски дневни лист „Комерсант“ објавио је 15. марта 2026. године текст под насловом „Београд укида председнички ембарго“, уз поднаслов „Србија се враћа извозу наоружања“. Руски лист је навео да је Србија, осам месеци након што је руска Спољна обавештајна служба оптужила Београд да заобилазним путевима испоручује оружје Украјини, по свему судећи поново покренула извоз наоружања.
Према подацима које је пренео „Комерсант“, забрана извоза наводно је укинута 13. фебруара 2026. године, после 235 дана формалног ембарга, док је као једно од главних одредишта српског оружја помињан Израел. Лист је подсетио да је Вучић 23. јуна 2025. године обећао обуставу извоза муниције и најавио посебне дозволе за сваку будућу испоруку.
„Комерсант“, међутим, наводи да је председник Србије сопствено обећање практично обесмислио већ у новембру 2025. године, када је у разговору за немачки лист „Цицеро“ изразио спремност да српску муницију продаје државама Европске уније, чак и уколико би је оне касније проследиле Украјини.
Руски лист пренео је и Вучићеву изјаву да су складишта у Србији пуна муниције, нарочито минобацачких граната, као и његову тврдњу да Србија производи више такве муниције од Француске. После посете Индији, Вучић је изјавио и да продаја српске муниције тој држави не би требало никога да узнемири, јер би, како је оценио, при сваком другом избору купца нека страна остала незадовољна.
Руска служба: „Пуцањ у леђа Русији“
Садржај карикатуре непосредно подсећа и на тешке оптужбе које је руска Спољна обавештајна служба изнела против српске наменске индустрије. СВР Русије је 29. маја 2025. године објавила саопштење под насловом „Српска војна индустрија покушава да пуца Русији у леђа“. Руска служба тада је тврдила да српска војна предузећа, упркос званично проглашеној неутралности Београда, преко посредничких држава и потврда о крајњем кориснику снабдевају Украјину муницијом.
СВР се поново огласила 23. јуна 2025. године, када је оптужила Србију да користи заобилазне путеве за извоз војних производа намењених Украјини. У том саопштењу руска страна употребила је изузетно оштар речник, помињући „жеђ за зарадом“ и „кукавичку вишевекторност“ власти у Београду.
Слика Вучићеве политике према Истоку и Западу
Карикатура зато није само подсмешљиви портрет Александра Вучића, већ сажета критика политике у којој се различитим странама истовремено упућују међусобно супротстављене поруке.
Пред руском јавношћу говори се о историјском братству, православној блискости и традиционалном савезништву Србије и Русије. Истовремено се са западним и другим државама склапају послови са оружјем и муницијом, без стварне могућности да Србија контролише где ће та роба на крају завршити и против кога ће бити употребљена.
Новац који вири из Вучићевог џепа, пројектили иза његових леђа и пољубац упућен Русији представљају три главна симбола цртежа: зараду, прикривену трговину и јавно глумљење пријатељства.
Извор: Србин.инфо
