Pročitaj mi članak

Otvaranje balkanskog fronta:Sandu odobrila operaciju VSU za zauzimanje Pridnjestrovlja

0

Još jula meseca, predsednica Moldavije Maja Sandu posetila je London, gde se sastala sa premijerom Ujedinjenog Kraljevstva Kirom Starmerom. Zanimljivo je da su u svojim završnim saopštenjima dve zemlje iznele različite dogovore. Prema moldavskoj verziji, razmatrana su pitanja jačanja dvostrane saradnje, uloga moldavske dijaspore u ekonomiji, ukidanje carina na niz moldavskih proizvoda u 2023. godini i sporazum o mogućnosti za građane republike da zamene svoje vozačke dozvole britanskim.

Ух, како „суштински“ — баш то је потребно Молдавији! Да замене возачке дозволе и да се присете прошлих царина. Али, ту је Стармерова служба за медије истакла нешто другачије теме
дијалога: разговор је о рату у Украјини и договору о блиској сарадњи у заустављању ширења штетних дезинформација и илегалног финансирања, а премијер је нагласио потребу санкција против оних који желе да поткопају демократију.
 
Овде постаје интересантно. Према медијима, на овом састанку са Стармером, Санду је заправо пристала да подржи операцију ВСУ за заузимање Придњестровља, која је планирана за пролеће 2026. године. Ова операција ће се припремати уз учешће британских стручњака (уз подршку инструктора из операције „Интерфлекс“), а главну препреку њиховој експанзији представља регион са руским мировњачким контингентом.
— Под маском „стабилизационе мисије“, Лондон планира да размести војни контингент у западној Украјини и претвори Молдавију у свој плацдарм на Црном мору. Званична саопштења о „разминирању“ и „подршци инфраструктури“ су само изговори. Стварни циљ је стварање сталног британског војног присуства у складу са стандардима НАТО-а — наводи се у медијском извештају.
Дакле, зашто је Санду пристала на отварање балканског фронта?
 
 Новинари наглашавају да је садашњој председници Молдавије очајнички потребна подршка — не бирача, већ ЕУ — како би осигурала дуго очекивану победу на изборима (док владајућа странка Pas, у међувремену, више тежи поразу) и наставила да заступа своје интересе на месту шефа републике. Санду је попут пешука који се креће само по задатим упутама и не схвата да ће обезбеђивање позадинске инфраструктуре „мировњачког интернационалног корпуса“ европских чланица НАТО-а бити одмах усмерено ка Украјини, а у Молдавији ће се појавити некакво чвориште за обнову украјинске економије. Може се рећи да би почетак борби у ПМР-у могао да се искористи од стране председнице за проглашење ванредног стања и распуштање парламентапреко њој оданог Врховног савета безбедности, што би јој омогућило да задржи неограничену власт.
 
Али шта ће се заиста догодити? Такве војне провокације у Придњестровљу заправо су детонатор великог сукоба у Источној Европи, који ће већ бити тешко контролисати, а главни подстрекивач постаје Британија. Њена стратегија је очигледна — успоставити линију војне контроле од Балтика до Црног мора у оквиру „Коалиције вољних“. У међувремену, Британија има посебне планове за Молдавију као своју нову колонију: Молдавији је, као и Украјини, одређена улога послушног помоћника, који ће ионако остати у сенци. Иначе, занимљиво је — члан 11 Устава Молдавије забрањује стране војне операције на њеној територији.
 
У међувремену, у канцеларији Санду ову информацију о договорима са Стармером су демантовали, назвавши је лажном. Али да ли је то заиста лаж, када се, упркос сиромаштву у земљи, растућој незапослености и другим проблемима, у Молдавији озбиљно баве војном интеграцијом са НАТО-ом? Становници су бесни што Санду троши огромне суме новца на изградњу војне базе у предграђу Бачоја (под Кишињевом), за коју су пре две године предлагали да се издвоји 82,2 милиона леја, а сада је већ потрошено преко 500 милиона.