Марко Микић (38) радио је у Немачкој, а у Општу болницу Чачак први пут је доспео у децембру прошле године, и то стицајем околности јер је зимовао на Златибору када је добио здравствене проблеме.

„С обзиром на то да је болница у Чачку била најближа Златибору, пребачен је тамо и на лечењу је због крајника провео две недеље. Како ми је испричао, докторица која га је водила препоручила му је операцију тречег крајника коју је описала као рутински захват. У јануару ове године поново је добио исте проблеме и казао ми је да ће ићи у Чачак да га оперишу. Питао сам га због чега иде тамо кад у Нишу имамо Клинички центар, ту су наши људи, али је мој син тада казао: Тата, ја сам дао реч! Због дате речи мој син је дао главу“, прича неутешни човек.

Како каже, након операције све је изгледало како треба, Марка су у болници посетила тројица пријатеља.

„Имам и његову фотографију, деловао је добро, није имао ни маску на лицу, нити му је канила била прикључена на боцу. Међутим, 12. фебруара око 7:20 позвала ме је његова докторица и рекла да је операција прошла добро, али да се постоперативни ток погоршао и да је Марко накнадно прокриварио. Позвала ме је да дођем у Чачак и рекла да јој се јавим телефоном кад будем близу. Чим сам је видео, све сам схватио, родитељски инститикт не вара, знао сам да то ама баш ништа не ваља. Питао сам је да ли је мој син жив, а она ми је одговорила да је преминуо те ноћи. Затим ми је понудила бруталну ствар, рекла је: „Ја сам убила вашег сина, убијте ви мене!“ Рекао сам с гнушањем: „Госпођо, ви нисте достојни живота мога сина, ја морам да чувам његово достојанство, а ви можете да урадите са собом шта хоћете“.

„После је променила причу и говорила да могу да јој верујем, али да не морам, да није било никакве грешке. Не знам да ли је у питању људска или системска грешка, али она постоји и мог сина је коштала живота“, навео је даље Славољуб.

Марков отац је одбацио наводе да је, како су неки медији пренели, он патио од придружених болести.

„У Немачкој је оперисао брух и камен у жучној кеси, поднео је две анестезије без проблема. Радио је у Нишу анализе пре ове операције које су биле идентичне онима у Немачкој и показивале да је потпуно здрав. Надао сам се да ћу данас добити резултате обдукције, али то се није десило, да ли због ових празника, у шта оправдано сумњам, неко мења папире о смрти мога сина. Оно што желим да истакнем да је породицу много повредило називање мога сина гастарбајтером. Он јесте радио у Немачкој, али је имао име и презиме, био је син, брат, стриц… Није шрафовска роба, нити гастарбајтер који је платио операцију. Он је човек који је платио лечење, а не еутаназију, није платио да га убију. После смрти мале Еме, шта је Министарство предузело да се операције у тој сали не раде“, прича Марков отац и додаје:

„Не знам шта се десило с тим дететом, али је од тог момента та сала морала да буде запечаћена. Зашто тужилаштво није забранило операције, да ли се радило о људском фактору, апаратима или анестезији није битно, та сала је морала да буде затворена није смело да се деси даље касапљење људи док се не утврде узроци смрти мале Еме. Сматрам да ако је Емино било из нехата, убиство мог сина је с предумишљајем, нека ми Бог опрости, али ја сам уверен да је то тако. А ако је министар имало частан, овог тренутка би морао да поднесе оставку јер овај систем убија. Мој син није заслужио ово што му се десило, не желим да ниједан родитељ цвили као ја“, закључио је Микић и најавио да има намеру да ступи у контакт с родитељима трогодишњакиње која је такође премнуила у овој болници након операције крајника.

Након поновне смрти у чачанској болници Министарство здравља је упутило инспекторе у ову здравствену установу и привремено преузело руковођење док се не утврде све околности губитка два млада живота.