Прочитај ми чланакОрбанов тежак пораз на јучерашњим парламентарним изборима у Мађарској (12. април 2026) бацио је нову сенку на један од најважнијих енергетских послова у региону – продају руског већинског пакета акција НИС-а (око 56,15 одсто) Мађарском МОЛ-у.
Иако је у јануару 2026. године Гаспром Нефт и МОЛ потписао обавезујући оквирни споразум, а амерички OFAC продужио рок до 22. маја, сада се све више говори да би цео договор могао да пропадне.
Шта је тренутно договорено?
У јануару су руски власник и МОЛ потписали binding Heads of Agreement. Рок за финални купопродајни уговор био је март, али је продужен због америчких санкција које су већ делимично погодиле рафинерију у Панчеву.
Циљ је био да се Руси повуку из НИС-а под притиском санкција, а да МОЛ преузме стратешку позицију у југоисточној Европи. Чак је и Сергеј Лавров јавно рекао да је договор „користан за Русију“.
Веза са Орбаном и изборима
Цео посао је био важан политички капитал за Виктора Орбана пред изборе. Мађарски и српски медији отворено су писали да МОЛ (чија је управа блиско повезана са Орбановим круговима) чека исход гласања 12. априла пре финализације. Орбан је договор представљао као велику победу – доказ да може да преговара и са Русима и са Американцима.
Сада, када је опозициона Тиса Петера Мађара убедљиво повела, а Орбан признао пораз, ситуација се драматично мења.
Зашто продаја може да пропадне?
МОЛ није државна компанија, али је дуго био „Орбанов енергетски продужетак“. Нова мађарска влада, која се очекује да буде проевропска и знатно мање наклоњена Москви, могла би да врши притисак на управу МОЛ-а или бар да јој не пружи политичку подршку.
Стручњаци су још у фебруару упозоравали да би пад Орбана створио напетост у односима између МОЛ-а и нове власти. Русија је принуђена да прода део због санкција, али је управо МОЛ изабрала због Орбанових добрих веза са Путином и Трампом.
Са Орбановим одласком, тај „политички мост“ нестаје. Москва ће тешко бити вољна да прода НИС земљи која ће се, за разлику од Орбана, јасније окренути Бриселу и Вашингтону.
Шта ако договор пропадне – национализација?
Ако се преговори до 22. маја успоре или потпуно изјалове, Русија ће морати да тражи новог купца (нпр. ADNOC из Уједињених Арапских Емирата или неког другог). У том случају, у Београду се већ отворено поставља питање: хоће ли председник Александар Вучић одлучити да национализује НИС?
Таква опција би омогућила држави Србији да поврати контролу над стратешким енергетским ресурсом, али би истовремено изазвала нове тензије са Москвом и Бриселом.За сада је све још у фази неизвесности. Преговори се могу и завршити упркос промени у Будимпешти, јер је посао и даље комерцијално исплатив, а САД желе да Руси изађу из НИС-а.
Ипак, већина аналитичара слаже се да је Орбанов пораз значајно отежао финализацију договора и да се до краја маја може догодити било шта – од успешног закључења, преко одлагања, до потпуног пропадања продаје.
Србија и регион са нестрпљењем чекају исход. Судбина НИС-а, једне од најважнијих компанија у земљи, сада зависи не само од економских калкулација, већ и од нових политичких односа у Мађарској и геополитичких ветрова који дувају из Брисела, Москве и Вашингтона.
