Протесту су се придружили и грађани, поједини опозициони политичари, активисти. Ипак, било је упадљиво да су кафићи у центру северног дела Косовске Митровице били крцати, те да се највећи део грађана није придружио протесту.
Студент Печенковић: Напустили су вас они којих се плашите
Окупљенима се обратио студент Филозофског факултета Лука Печенковић.
„Од нас се очекује да ћутимо, нама је наређено да не говоримо. Драге колеге, доста је било, морамо да разумемо ситуацију у којој студирамо. Не смемо да наставимо да се претварамо да је све у реду. Морамо да се чујемо, да говоримо…Шта тачно чекамо, схватите да су вас они којих се плашите – напустили“, рекао је Печенковић.
Додао је да су им леђа окренули оснивачи Универзитета.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
„Месецима смо указивали на ситуацију на терену, апеловали и захтевали да знамо шта се дешава, по ком ћемо систему живети, студирати и да ли ћемо уопште студирати и остати“, каже овај митровачки студент.
Нагласио је да је Универзитет последња линија иза које не смемо да се повучемо.
„Примена Закона о странцима уводи нас у процес интеграције факултета. Да ли желите да будете странци у свом граду“, упитао је Печенковић.
Обратио се још једном колегама и професорима.
„Колеге из Косовске Митровице, без Универзитета нема ни нашег студентског града. Професори, остали који се плаше, који су уцењени – изгубићемо свакако“, рекао је Печенковић, позивајући профеосоре да зашитте студенте.
Професорка Рељић: Порука Албанцима и институцијама Србије
Универзитетска професорка Митра Рељић упитала је комшије Албанце, да ли би они пристали било када и било где на закон и законе који им онемогућавају рад, а њиховој деци школовање и нормалан живот.
„Ближи нам се Васкрс, колико се сећам 27. по реду од бесне преријаде и шредеријаде са смртоносним товаром по сред српске свеће и молитве. Ближи се и Бајрам, благдани су и једнима и другима, па питам колеге Албанце, универзитетске професоре, наставнике и учитеље да ли су се икад запитали по којој правди и праву њихови суседи Срби по правилу дочекују мартовске благдане, ако не у пламену, оно у грчу и безнађу. Питам да ли би они и сами пристали било када и било где на закон и законе који им онемогућавају рад, а њиховој деци школовање и нормалан живот“, рекла је Рељић.
Властима у Приштини је поручила да нам, како је рекла, коначно издају дозволу за живот, а то значи не само право да дишемо, него и право да се школујемо, живимо и чувамо властити идентитет…
„Да нам не потиру ћирилицу у овом граду јер је то у супротности са законом о језику који су сами донели. Институцијама Републике Србије бих поручила да се присете своје усужњене и обесправљене пастве и да стану иза Универзитета који су основали. А, шта је нама чинити? Рекла бих ништа до како би песник рекао бранити се очњацима, поскоцима и пчелама жежанијем истинама, огњенијем речима…“.
Митровчанин Драгољуб Дражевић коментарисао је пуне митровачке кафиће током протеста студената и професора о судбини Универзитета у Приштини.
Том приликом цитирао је стихове чувеног Владислава Петковића Диса из песме „Наши дани“.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
„Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мњење,
Нараштаји, који сишу к’о пауци.
Под срамотом живи наше поколење…“.
Подсетимо, ове недеље истиче рок од 30 дана који је косовски Универзитет у Приштини дао Факултету техничких наука у Северној Митровици да напусти просторије које користи или да правно регулише даље коришћење.
