Pročitaj mi članakJavnost i dalje ne može da dođe sebi, zbog saznanja o slučaju lažne diplome doktorata Arsena Ristića, a novi detalji iz istrage dovode do novih izvora i dokumenata koja potvrđuje sumnje u legitimitet i drugih akademskih titula. Srbin info došao je do informacija koje unose sumnju u pravu prorodu diploma nekih profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Србин инфу је достављена документација која потврђује да је професорка Милица Пејовић Милованчевић, специјалиста психијатар, докторирала без валидне дипломе магистра наука. Наиме, она је Медицинском факултету у Београду приложила дипломиу мастера уметности (САД), што не може да се изједначи са дипломом магистра медицинских наука. Ове примедбе са документацијом су прослеђене Медицинском факултету још 2023. године, али до сада није уследио никакав одговор или реакција од надлежних.
На основу невалидна дипломе магистра наука, Пејовић Милованчевић је докторирала на Медицинском факултету у Београду. На овај начин она је учинила озбиљан правни и етички прекршај, чија је тежина утолико већа што је она директор Института за ментално здравље у Београду. Иако су њен рад и занимљиви истраживачки приступи приказани у јавности као пример особе са успешним професионалним развојем, сада се појављују сумње да је њена академска и стручно-истраживачка легитимност доведена у питање.
На основу изјаве коју нам је јутрос дала професорка Валентина Арсић Арсенијевић, откривено је да, изгледа да јучерања сазнања јавности поводом др Арсена Ристића, нису усамљен случај на Медицинском факултету у Београду. Истраживања су показала да постоје и други примери могуће злоупотребе и нелегитимних диплома, што додатно поткопава кредибилитет ове институције.
Случај др Милице Пејовић Милованчевић и њена диплома мастера уметности у САД, је нострификована на Медицинском факултету у Београду као диплома ,,магистар медицинских наука“. Ово је озбиљна неправилност јер Закон налаже да се дипломе магистар уметности и магистар наука, не могу сматрти једнаким.
Проф. Арсећ Арсенијевић је имала увид у документацију коју су потписала два члана комисије за нострификацију. Потпис трећег члана комисије је скениран и залепљен, а он се изјаснио да никада није учествовао у оцењивању и признавању овакве дипломе. То уноси сумњу да су овакве врсте злоупотребе извршиле стручне службе самог факултета, али и тадашња управа.
,,Имала сам увид и у докуметацију др Милице Пејовић Милованчевић из које се види да је завршила магистеријум уметности у САД, што је судски тумач превео као магистеријум, а комисија МФУБ признала као магистеријум наука.“ изјавила је јутрос, редовни професор Медицинског факултета у Београду, проф. др Валентина Арсић Арсенијевић, за наш портал.
Страшно је што овакви случајеви неправилности годинама „крију“ дубоку корумпираност и злоупотребе системских структура високог образовања у Србији. Остаје питање колико још сличних случајева постоји, и колике су стварне последице по грађане и струку када се такве нелегитимне дипломе користе за запошљавање, избор у наставничка звања и руковођење у јавним и здравственим установама. Очигледно да је неопходна озбиљна реформа и строга контрола како би се досадашње злоупотребе откриле, будуће спречиле, чиме би јавност коначно добила поверење у академске кадрове и рад институције.
Данас, усложеној друштвено политичкој кризи у којој се налазимо као друштво, појављују се неки људи, из одређених фармацеутских ешалона, који стају у одбрану деканке Татјане Симић, обмањујући јавност да је она смењена због подршке студентима. Проф. Симић је, као и већина декана, постављана управо од стране ове корумпиране власти, вероватно због тога што је пуно чиме имала да буде уцењена, јер је то један од основних критеријума да неко буде постављен на високо место у систему. Основана је сумња да је учинила грубо кршење етичких и медицинских кодекса, због начина незаконитог прикупљања и чувања биолошких материјала, али је својим нереаговањем, дала легитимитет интересној групи окупљеној око себе. Зато је основана забринутост јавности да могуће коруптивне радње које се врше на Медицинском факултету Универзитета у Београду, воде ка његовом суноврату. За сада је познато, да је Татјана Симић и поред оваквих сумњи и смене са места декана и даље члан САНУ. Поставља се питање, шта све треба да уради академик, да би се Српска академија наука огласила, за почетак.
Многи који су у прошлости били део системског коруптивног механизма, покушавају да стајањем уз студенте и њихове високоморалне захтеве, покуша да сачува своје позиције у будућности која надолази. Зато је од веома великог значаја да се све информације о свима њима обелодане, како не би прошли неопажено и икако би сви одговарали у складу са законом.
Постоје спекулације да многи професори немају објективну цитираност, а исту прикупљају на опскурне начине, како би себе приказали као појединце који доприносе науци и могли да се кандидују за академике САНУ.
Зато је од изузетне важности да се све индиције о криминалним радњама, давању нелегитимних диплома и злоупотребама у образовном систему, што пре објаве и све сумње разјасне, како нико не би остао невин. Једина сигурна гаранција су пријаве, контрола неправилности, рад одговарајућих инспекција. само тако може постепено спасити систем и обезбедити да се такве радње никада више не смеју прикривати.
Само уз одговорност и контролу могу се спречити нове злоупотребе, а јавна борба за чисте институције и одговорну власт наставља се као једини пут ка бољеј будућности за цео народ.
