Пише: Нада Гладовић

У колевци Србије, на Косову и Метохији, где се налазе највеће светиње Српске православне цркве, где је српски народ вековима живео, страдао и остајао на својим огњиштима, неко нам неко дели упутства како смемо да прослављамо православни празник.

Замислите апсурд, неко ко себе назива „косовском полицијом“, а уствари је продукт терористичке организације ОВК која је уз подршку Америке и запада учинила погром над Србима на Космету, и сада они одлучују који су симболи дозвољени, шта је провокација, а шта није, и прети хапшењима ако се њихова правила не испоштују. Од када окупљенима на црквеном сабору полиција одређује како ће исповедати своју веру?

Данас нас условљавају како ћемо прославити Светог Архангела Гаврила, сутра ће нам одређивати како ћемо обележавати Божић, Васкрс!?

Косово и Метохија су по Уставу Републике Србије њен саставни део, а независност такозваног Косова није признала већина држава света. Зато је потпуно разумљиво што српски народ не прихвата да му институције у Приштини одређују правила понашања у сопственим светињама.

Наша вера, празници светиње, обичаји, нису ничија милост до Божија, то су ,,утканице“ у тло земље косовско – метохијске. Нико нема право да Србима у Пећкој патријаршији, Дечанима, Призрену, Грачаници или било где на Косову и Метохији прописује како ће славити своје свеце и исповедати веру прадедоваку, светосавску.

Полиција треба да штити вернике, а не да им дели политичке лекције и поставља услове за оно што су њихови преци радили вековима.

Косово и Метохија нису само део наше историје, мртво слово на папиру или како каже ,,Аца Србин“ неки тамо ,,мит“ у којем се по његовом мишљењу Мурат показао као најбољи војсковођа. Космет је темељ нашег идентитета без њега ми нисмо ми, с због њега и наше небриге према Завету предачком, због тога смо и дошли до данашње ситуације, где нам комуно-усташе крви испише.

И нека нам више непоменик не прича како Србија побеђује. Народ најбоље види шта се дешава. Србије је све мање, деце је све мање, младих је све мање, а путева је све више, али не да повезују Србију, већ да њоме млади одлазе у једном правцу. Истовремено се задужујемо из генерације у генерацију, па ће, по свему судећи, те дугове отплаћивати и наши чукунунуци. Ако је то победа, онда се човек с правом пита како изгледа пораз.

Победа је, за оне који не знају, када народ остаје на својој земљи, када се рађају деца, када се чувају светиње и када држава има снаге да заштити своје националне интересе.

Схватите, са овима на власти, нестаћемо,мало их применимо, можда имамо шансе да се сачувамо, али само ако уз то променимо и себе и уз Божију помоћ.

(Србин инфо)