YоуТубе поглавља:

00:00:00 Најјаче поруке: смена СНС, студенти и одговорност
00:06:52 Почетак интервјуа: личне карте и сумње у изборне манипулације
00:11:53 Албански гласови са КиМ, Вучић и Курти
00:16:03 Институционална криза, људи из СНС и одговорност медија
00:23:36 Изборни дан, притисци и опасност од насиља
00:32:57 Обука контролора и сарадња са студентима
00:35:13 План за изборну ноћ и праћење резултата
00:37:49 Цензус, истраживања и већина са студентском листом
00:40:43 Косово и Метохија, литијум и политичке црвене линије
00:43:32 САД, Русија, Кина, ЕУ и страно посредовање
00:51:57 Оружје, фабрика дронова и привредна политика
00:56:37 Криминал, помиловања, Н1, Нова и одговорност за исход

„Он у овом тренутку губи изборе, и то губи изборе од две листе: од студентске листе и од наше листе“, рекао је Марсенић. Агенције, датуме, узорке и методологију истраживања није навео, па изнете прогнозе представљају његову оцену изборног односа снага. Његова порука је да опозиција мора истовремено да обезбеди довољно гласова, контролише бирачка места и припреми се за одбрану стварних резултата.

Албански гласови са КиМ: сумња у злоупотребу и питање договора са Куртијем

Једна од најважнијих тема разговора била је могућа злоупотреба гласова са Косова и Метохије, саставног дела Србије који је под окупацијом и контролом албанских сепаратистичких власти. Марсенић тврди да у појединим општинама у којима нема Срба постоје хиљаде пријављених бирача. Према његовим речима, реч је о Албанцима који су тражили и добили српско држављанство, а чији би гласови могли да буду употребљени у корист режима.

„Ви имате чисто албанске општине, имате по неколико хиљада, три-четири хиљаде наших пријављених гласача, и они ће сви моћи да иду у Рашку или где буде отворено место да гласају“, навео је Марсенић. Најавио је озбиљну контролу како би се утврдило где би могло да дође до злоупотребе. Његова оптужба односи се на могуће манипулације тим гласовима, а у интервјуу нису предочени документи о организованом гласању за СНС.

Златановић је поставио питање да ли иза тога стоји политичка трговина Вучића и Албина Куртија, односно да ли би Курти помогао Вучићу после уступака Београда на северу покрајине. Марсенић је одговорио да, колико год да су Вучић и Курти сарађивали претходних година, не верује да ће та помоћ у одлучујућем тренутку бити довољна за опстанак СНС. Није изнео документ или конкретне услове таквог договора.

Повукао је и паралелу са изборима од 24. септембра 2000. године, тврдећи да су тада гласови са Косова и Метохије коришћени за подизање резултата Слободана Милошевића и спуштање удела Војислава Коштунице испод потребне већине. Сматра да се сличан образац припрема и сада, али да разлика у подршци власти и њеним противницима може да буде превелика да би манипулације промениле исход.

Личне карте, вишеструко гласање и информације које тек треба проверити

Повод за разговор о бирачким списковима били су подаци које је Златановић изнео у питању: да је од 18. маја до 20. септембра број важећих личних карата пунолетних лица порастао за више од 236.000. Водитељ се позвао на информације које је члан комисије за контролу бирачког списка добио од МУП-а. У самом транскрипту поједини укупни бројеви варирају, а изворни одговори МУП-а нису приложени.

Марсенић је најавио испитивање тог раста и поставио питање да ли су у питању исправно издате исправе или постоји простор за злоупотребе. Изнео је тврдњу да су на ранијим изборима појединци користили више личних карата и гласали на више места, користећи податке људи који нису у земљи. Помиње информације о гласању на пет или шест бирачких места и поручује да би утврђивање таквих радњи морало да доведе до кривичне одговорности.

Навео је и да су до њих стигле непотпуне информације из појединих полицијских станица и општина о могућем припремању гласова људи из Кеније и Алжира. Сам је нагласио да још нема потпуне информације и да ће покушати да сазна више. Није предочио доказе да су тим људима незаконито додељени држављанство или бирачко право.

Као пропуштену могућност за контролу издвојио је постављање камера на бирачким местима, предлог који приписује Александру Павићу. Сматра да би поређење снимака софтвером за препознавање лица могло да открије вишеструко гласање. То је његов предлог; не описује механизам који је већ уведен за предстојеће изборе.

Студенти, „Аутентична десница“, СПС и мањинске листе

Марсенић очекује да студентска листа буде најјача и да „Аутентична десница“ пређе цензус, након чега би заједно формирале стабилну већину. Зато одбацује примедбе да његова листа самим учешћем поткопава студентску. Уверен је да ће јачи резултат његове листе повећати број мандата расположивих за смену СНС и омогућити да национална политика буде заступљена у будућој власти.

На питање о ризику останка испод цензуса изнео је сопствену рачуницу: у таквом сценарију, по истраживањима на која се позива, од седам мандата који би се другачије расподелили четири би припала СНС, а три студентској листи. Насупрот томе, говори о могућности да његова листа освоји 10, 15 или 20 посланика који би подржали смену власти. Те бројеве није поткрепио објављеним моделом расподеле мандата.

Тврди да су многи испитаници раније одбијали да открију изборно опредељење, док су други говорили да су за опозицију, али нису одлучили за коју листу. Сада, каже, део неопредељених бира „Аутентичну десницу“. Сматра и да део досадашњих бирача СНС више неће гласати за ту странку, чак и када страначким активистима телефоном обећа подршку.

Према његовим информацијама, СПС је испод цензуса, због чега Вучић покушава да недостатак мандата надокнади преко одређених мањинских листа. Није навео које листе има у виду. Помиње и око 111.000 пријављених бирача у иностранству, очекује да гласа око 80.000 и процењује да ће већина тих гласова припасти опозицији. И ове бројеве износи као своје информације и прогнозу.

Изборна тема	Марсенићев став	Шта наводи као основу
Однос снага	СНС нема већину; студентска и његова листа могу да формирају власт	Истраживања чије агенције и методологија нису наведене
„Аутентична десница“	Прелази цензус; говори о 10–20 мандата	Сопствена процена и позивање на последња истраживања
СПС и мањинске листе	СПС је испод цензуса; режим тражи замену преко мањинских листа	Информације које износи без именовања листа
Дијаспора	Очекује око 80.000 гласалих и већинску подршку опозицији	Помиње око 111.000 пријављених бирача
Албански бирачи са КиМ	Упозорава на злоупотребу гласова у корист режима	Тврди да у појединим албанским општинама има хиљада пријављених бирача

Контролори, сарадња са студентима и план за изборну ноћ

Марсенић каже да је са студентима успостављена сарадња у контроли избора, иако између њих постоје политичке разлике. Тамо где једна страна нема довољно људи, друга покушава да помогне. Наводи да су одржане озбиљне обуке, да су поједини студентски контролори укључени на места на којима његова парламентарна странка има могућност да обезбеди чланове бирачких одбора и да се попуњавају преостале празнине.

Признаје да сва бирачка места нису покривена. Очекује притиске, провокације и могуће сумњиве резултате у мањим срединама, укључујући готово потпуну излазност у селима из којих су многи становници отишли. Ипак, уверен је да такве појаве неће бити довољне да пониште вољу већине. Подсећа и на откривање организованог довођења бирача код Београдске арене, које приписује човеку из своје странке.

За изборну ноћ најављује праћење резултата на репрезентативном узорку и сарадњу са студентском листом. На Новом Београду би, према његовим речима, радио штаб за унос података, док би руководство у централи пратило пристизање резултата и објављивало их. Општински одбори би били отворени за присталице, а на пријављене проблеме покушали би да реагују обиласком спорних места.

Највећу опасност види у могућности да Вучић у изборној ноћи прогласи победу без стварне већине. Зато инсистира на записницима, сопственим подацима и спремности да се резултат одбрани. Очекује славље 25. октобра, али не искључује да ће, као после избора 2000. године, бити потребна и одбрана изборне победе.

„Ову битку треба да добијемо оловком и ову битку ћемо добити оловком“, поручио је.

Мирна смена власти и опасност од институционалне блокаде

На питања о могућем насиљу Марсенић одговара да нема лични страх, али да је неопходно избећи сукобе и проливање крви. Подсећа на масовно окупљање 15. марта, за које износи процену од 300.000 до 400.000 људи, и сматра да би покушај прекрајања изборне воље могао поново да изведе велики број грађана на улице. Истовремено поручује да смена власти мора да буде мирна и да СНС мора да прихвати резултате.

Верује да у полицији, војсци и другим институцијама постоје часни људи који неће дозволити злоупотребу система ради очувања једне странке на власти. Тврди и да део људи из СНС већ тражи излаз и контактира његову и студентску листу. Као знакове слабљења власти наводи одбијање одласка на митинге и зависност страначких скупова од организованог превоза.

Разговарало се и о могућем одуговлачењу изборних резултата, конституисања Скупштине и расписивања председничких избора. На бојазан водитеља да би СНС могла да опструише конституисање парламента, Марсенић одговара да постоје други механизми и очекује да се институције, укључујући Уставни суд, другачије понашају када власт изгуби већину. Конкретан правни поступак за превазилажење такве блокаде у интервјуу није разрадио.

За прецизност овог питања важно је разликовати потврђивање мандата од присуства посланика: званични скупштински информатор наводи да се Скупштина конституише потврђивањем мандата две трећине посланика. Та одредба сама по себи није исто што и тврдња да је неопходно физичко присуство 167 посланика.

Одговорност за кршење закона, без колективне кривице гласача СНС

Марсенић прави јасну разлику између одговорности за конкретна дела и припадности странци. „Све што је урађено протеклих 14 година није одговорност сваког члана Српске напредне странке“, рекао је, додајући да ни сваки гласач СНС самим гласањем није починио кривично дело. Међутим, инсистира да свако ко је закон прекршио мора да одговара.

То, по његовом ставу, обухвата изборне злоупотребе, корупцију, кршење Устава и поступање медија који нису обезбедили равноправан третман учесника избора. Помиње Прву, Б92 и Пинк и оптужује их да програм користе за страначку промоцију. На питање о гаранцијама да неће бити политичког опраштања власницима таквих медија каже да нико са његове листе неће учествовати у таквим договорима.

Изостанак дубљих промена после 5. октобра оцењује као грешку и каже да сада морају да се мењају и политика и систем. Власт описује као „коруптивну хоботницу“, а Експо, изградњу ауто-путева и њихове цене наводи као примере пројеката које, по његовој оцени, режим користи за лично богаћење. Сматра да је земља у озбиљној економској кризи и да СНС нема концепт за њено превазилажење.

Косово и Метохија, литијум и одустајање од политике „и Косово и Европа“

Марсенић тврди да суштинских промена неће бити без напуштања политике „и Косово и Европа“. Почетак тог курса везује за 2008. годину, улогу Европске уније и Еулекса, а затим за споразуме постигнуте у разговорима које је водио Борислав Стефановић. Подсећа да су напредњаци дошли на власт уз обећања да ће мењати претходну политику, а затим је, по његовој оцени, наставили и продубили.

Наводи да у странци и даље чувају документ којим се Томислав Николић обавезао да неће признати отцепљење Косова и Метохије. Сматра да национално опредељени бирачи не смеју поново да доживе промену власти која не доноси промену државне политике. „Аутентичну десницу“ зато представља као гаранцију да се такав исход не понови.

Посебно критикује Бриселске споразуме и чињеницу да Заједница српских општина није формирана, док су уступци Београда настављани. Залаже се за преиспитивање и редефинисање Бриселског споразума, поништавање француско-немачког споразума и одбацивање Охридског анекса. Говорећи о Србима у покрајини, помиње хапшења, угрожена права и потребу да се сачувају здравство и школство у систему Србије.

Као црвене линије наводи непризнавање отцепљења Косова и Метохије, одбрану Републике Српске и забрану ископавања литијума. Истовремено одбацује оно што описује као наметнути наратив о искључивој српској кривици за распад Југославије. Изнео је и став којим оспорава квалификацију геноцида у Сребреници и кривицу Ратка Младића; тај став је супротан правоснажној пресуди међународног суда, којом је Младић осуђен и за геноцид у Сребреници.

Област	Шта Марсенић заступа	Како види спровођење
Промена власти	Техничка влада са студентском листом	Заједничка већина и сређивање институција
Одговорност	Поступци против свих који су прекршили закон	Индивидуална одговорност, без колективне кривице чланова и гласача СНС
Косово и Метохија	Очување у саставу Србије и преиспитивање споразума	Мирно, постепено деловање и повратак разговора у УН
Република Српска и литијум	Одбрана Републике Српске; противљење ископавању литијума	Црвене линије будуће државне политике
ЕУ и неутралност	Редефинисање односа са ЕУ и очување неутралности	Билатерални споразуми по узору на Швајцарску
Привреда и наоружање	Производња, радна места и стицање технологије	Преиспитивање уговора и контрола употребе наоружања

УН, САД и Русија: спољнополитички правац који предлаже

Марсенић се залаже да се разговори о Косову и Метохији врате у Уједињене нације, уз ослонац на Резолуцију 1244. Сматра да је ЕУ по том питању деловала против интереса Србије, док непризнавање отцепљења покрајине у пет чланица Уније види као важну околност. На питање о враћању жандармерије у Копнену зону безбедности, повезано са ставом Милоша Јовановића, каже да су потребни припрема и међународна подршка и да све не може да буде урађено одмах, током техничке владе.

САД и Русију види као могуће ослонце Србије, полазећи од своје процене њихових односа и очекивања да ће се Вашингтон и Москва договарати о рату у Украјини. Насупрот томе, оштро критикује европску политику према Русији, санкције и економске последице по Немачку. Изнео је и оптужбе о Вучићевој улози у америчким изборима 2020. и поступању према Доналду Трампу у вези са Мар-а-Лагом, без предочавања доказа у интервјуу. Наводи да се делегација његове политичке опције налази у САД и да одржавају добре односе са Русијом.

Добре односе са Кином сматра важним, али инсистира да кинеске компаније у Србији морају да поштују домаће законе. Критикује положај појединих поседа и обезбеђења у источној Србији, који описује као налик екстериторијалности, и тражи увид у уговоре. На опаску водитеља о враћању контроле одговара да не говори о потпуном преузимању, већ о законитости и преиспитивању договорених обавеза.

Одбацује позивање страних посредника да решавају домаћу изборну кризу. Сматра да ЕУ подржава Вучића и затвара очи пред изборним манипулацијама, док би страно посредовање, по његовој оцени, било наплаћено политичким уступцима. Као пример погрешног приступа наводи улогу Кристофера Хила у вези са понављањем београдских избора. У том делу разговора користи и паушална поређења западних посредника са Турцима, укључујући тврдњу о пореклу, без поткрепљења; суштина његовог политичког става јесте да грађани Србије сами морају да одлуче ко ће владати.

Извоз оружја, фабрика дронова и привреда која чува радна места

На питање о испорукама наоружања Израелу и оружју које завршава у Украјини Марсенић одговара да уговоре треба преиспитати. Тврди да у тренутку разговора нема извоза наоружања у Украјину и сматра да је положај Србије додатно угрожен противречним изјавама власти о крајњим корисницима оружја. Залаже се за поступање у интересу Србије и опрез према употреби српског наоружања у сукобима.

За уговор о фабрици дронова са израелским партнером каже да сам по себи није лош, јер Србија треба да стиче технологију и укључује домаће стручњаке у производњу оружја будућности. Истовремено наглашава да то не значи да би дронови требало да се продају Украјини или користе за страдање у Гази. Као модел стицања технологије помиње кинеску праксу, користећи и израз „красти технологију“.

Предлаже редефинисање односа са ЕУ кроз билатералне споразуме, по узору на Швајцарску. Сматра да пут ка ЕУ угрожава војну и политичку неутралност Србије и повезује га са ризиком приближавања НАТО-у. Такав исход износи као своју политичку процену.

Као пример другачије привредне политике препричава разговоре у Белорусији. Према његовим речима, тамошњи саговорници говорили су о понуди од милијарду евра за групу српских фабрика, уз гаранције производње, развоја и извоза на руско и белоруско тржиште. Тврди да је српска страна тражила већи непосредни приход, занемарујући дугорочне ефекте. У набрајању фабрика и њиховог броја транскрипт није доследан, али његова порука је јасна: патриотска привредна политика мора да чува производњу и раднике, уместо да се ослања на једнократни прилив новца и станоградњу.

Криминал, паралелне структуре и тврдње о новцу у Азији

Марсенић сматра да ће један од најтежих послова будуће власти бити суочавање са организованим криминалом и структурама које су, како тврди, срасле са државом. Помиње 5. октобар, убиство Зорана Ђинђића и акцију „Сабља“ као примере великих ломова и деловања институција. Верује да у полицији постоје људи способни за тај посао и тврди да његова политичка опција има контакте и кадровска решења.

Износи и тврдње да су поједини људи повезани са режимом већ припремили одступнице у Азији, куповали имовину у Вијетнаму и пребацивали новац у Сингапур. Каже да су неки већ отишли из земље и помиње информације о нераду одређених амбасада 26. и 27, не именујући их нити објашњавајући доказну везу. За ове наводе у разговору није предочио документацију.

Очекује да би у борби против криминала могла да постоји помоћ и САД и Русије. У том контексту помиње америчко достављање информација у случају који транскрипт бележи нејасно. Не наводи довољно података да би се тај случај поуздано идентификовао.

На питања о обезбеђењу Вучића и чланова његове породице, разговор усмерава на оно што назива паралелним структурама и плаћеним батинашима са фантомкама. Тврди да су неки људи из тих кругова носили полицијске униформе и тукли демонстранте. Очекује да се њихова моћ уруши после изборног пораза власти и процењује да би суочавање са тим структурама могло да траје од шест месеци до годину дана, уз озбиљне проблеме.

Помиловања, медији и питање одговорности за изборни исход

На питање о наводним непознатим помиловањима и претпоставци Срђана Нога о „бланко помиловањима“, Марсенић каже да не искључује такву могућност, укључујући антидатирање. Као сопствену претпоставку помиње Николу Селаковића и Горана Весића, али не тврди да располаже решењима која то доказују. Поручује да би евентуална одговорност за друга дела морала да буде испитана. Помиње и случајеве ресторана „27“ и Владимира Цвијана као разлоге свог неповерења према власти, без изношења нових доказа о њима.

Златановић је отворио и питање могућег онемогућавања рада Н1 и Нове и последица по извештавање у изборној ноћи. Марсенић евентуално гашење или истискивање тих редакција описује као одмазду која би покушала да се прикаже као правно регуларна. Ипак, сматра да телефони, алтернативни медији и подаци са бирачких места омогућавају грађанима да сазнају резултате. Не искључује ни покушај прекида интернет комуникација, али очекује да би то изазвало излазак људи на улице.

На завршно питање да ли је спреман да преузме одговорност у случају неуспеха, одговара да у неуспех не верује и истиче да његова странка није тражила изборе без претходне промене услова. Као пример неравноправног третмана наводи емисије РТС-а о Косову и Метохији и ЕУ у које, како каже, њихови представници нису позвани. Обећава борбу до краја и спремност да са студентском листом преузму одговорност за вођење државе, али не износи конкретну обавезу оставке или други облик личне одговорности у случају пораза.

„Ниси ти држава, човече. Сиђи са власти. Људски је бити на власти. Људски је сићи са власти“, поручио је Марсенић, закључујући да промену морају да изнесу грађани Србије и да она мора да буде праћена правдом и суштинском променом политике.

Извор: Србин.инфо /Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић