Прочитај ми чланак
(vesti-online.com)
Заменик директора Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Србије Александар Влајковић затражио је подршку од Хашима Тачија за снимање филма „Црни мерцедес“, чији су главни актери троје младих – Албанка, Македонац и Србин.
Мада у финансирању филма не учествују институције Владе Србије, Влајковић је допис од 19. јуна 2013, до коге су „Вести“ дошле, потписао својом пуном државном функцијом, написао на меморандуму Владе Србије, односно њене Канцеларије за дијаспору, а насловио на Слободана Петровића, заменика шиптарског окупаторског председника Владе такозване државе Косова. Писмо је, међутим, послато са имејл адресе организације Српска веза чији је оснивач својевремено био – Влајковић.
Будући да је допис у Приштину отишао са заглављем Владе Републике Србије, а да су Канцеларија за Косово и Метохију и Министарство културе део исте владе, у овим ресорима „Вестима“ је речено да о пројекту филма „Црни мерцедес“ немају информацију.
– Канцеларија за Косово и Метохију апсолутно нема никакве везе с тим пројектом. Ако све то није неспоразум или грешка, онда је трагично ово што се дешава – изјавила је за „Вести“ Софија Кажић, саветница Александра Вулина, директора Канцеларије за Косово и Метохију.
Изражавајући захвалност Петровићу што се сусрео с њим и разговарао о пројекту, Влајковић у допису наводи да филм има „не само уметничку вредност, већ и политички значај“.
„Пројекат би био реализован у сарадњи кинематографија нашег региона. Филм је, као што Вам је познато, веома моћан медиј, а играни филм о коме је реч (синопсис Вам достављам у прилогу) допринео би бољем разумевању наших народа и афирмисању кинематографија Косова, Македоније и Србије. Сигуран сам да би доживео материјалну подршку Европског филмског фонда, а свакако и европских политичких чинилаца“.
Влајковић: Ништа није спорно
Александар Влајковић потврдио је за „Вести“ да је послао допис Тачијевом заменику Петровићу. Додао је да у томе не види ништа спорно и напоменуо да „писмо није за јавну употребу, већ у функцији испитивања терена да ли Приштина жели сарадњу“.
– Ако је Влада Републике Србије рекла да треба да се ради на нормализацији односа, култура је мост сарадње и филм би могао да допринесе помирењу. Зато сам подржао идеју мојих пријатеља филмаџија и послао допис Слободану Петровићу, заменику Хашима Тачија. Ако се Тачи сагласи, онда би и њихови филмски радници узели учешће у пројекту, а наши би могли да раде на филму и на територији Космета – рекао нам је Влајковић.
Напоменуо је да Канцеларија за дијаспору финансијски не подржава пројекат филма „Црни мерцедес“ и да он лично нема амбицију да у њему учестује. Влајковић је такође казао да је грешком отишао допис са заглављем Владе Србије, али да није спорно што је уз потпис навео и своју државну функцију.
У служби Владе Србије, која је задужена за рад и организацију рада државних органа, појаснили су да државни чиновници „када наступају као физичка лица ни у ком случају не смеју да иступају као државни функционери или службеници, нити у том случају смеју да се користе својом функцијом, меморандумом, печатом и другим државним обележјима“.
„Високо ценећи мировне напоре које чине Влада Србије и господин Тачи са својим сарадницима, дубоко сам уверен да би оваква сарадња могла да буде увод и у друге облике сарадње и да послужи унапређењу свеукупних односа Албанаца, Срба и Македонаца, односно бољем животу наших људи“, навео је Влајковић у допису.
Он даље каже да је као бивши генерални директор Авала филма и дугогодишњи новинар и уредник РТС-а подржао иницијативу својих пријатеља – филмских стваралаца, који су му понудили сценарио.
Наводи такође да би филм „био плод копродукције косовске, македонске и српске киноматографије“ и да је дубоко уверен да би то изазвало „ширу међународну подршку“. Додаје да је уверен у врхунске стваралачке могућности аутора и у уметничку вредност будућег филма, „који би био приказан широм света и остварио значајан успех“.
Доказ – део писма у коме Влајковић тражи помоћ Хашима Тачија:
„Најлепше Вас молим да са овом иницијативом лично упознате премијера, г. Хашима Тачија, јер би његова подршка била од пресудног значаја у овом тренутку и могла би да буде гарант реализације филма. У филму би били ангажовани најистакнутији ствараоци региона, а могли би бити обухваћена и нека светска глумачка имена, попут Монике Белучи, омиљене на Косову“, пише Влајковић.
Уколико постоји заинтересованост, наводи се даље у Влајковићевом допису, „да се овај заједнички пројекат реализује“, он би „са делом ауторског тима дошао у Приштину“ да изворно чују „сугестије и да се у непосредном контакту са представницима косовске кинематографије „договоре о сарадњи“.
Додаје да су аутори „спремни на евентуалне сугестије“.
Функционер Владе Србије, односно заменик директора Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону свој допис насловљен на Тачијевог заменика закључује речима: „Господину Тачију и Вама желим успешне разговоре у Бриселу“.
Сценарио филма: Како Срби убијају Србина, а Албанци борци за слободу?!
Заменик директора Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Александар Влајковић је у Приштину послао и текст сценарија чији су потписници Миодраг Илић и Тони Матулић, а у допису укратко говори о садржају филма.
Каже да је то прича о пријатељству и љубави из студентских дана, којом би било показано „да су везе међу добрим људима јаче од политичких и националистичких бруталности, да хуманост и толеранција тријумфују над силом ма с које стране долазила“. Према Влајковићевим наводима, у филму је млади, успешни виолинист, Македонац Ангел, заљубљен у младу и лепу лекарку, Албанку Дриту којом се жени. Њихов најбољи друг, млади хирург, Београђанин Никола потајно воли Дриту, али то не показује. Избијање рата на Косову 90-их година драстично се одражава на њихове судбине.
Никола, који је на Дритин наговор прихватио посао хирурга у приштинској болници, и његов другар Ангел, бивају мобилисани у ЈНА и послати у акцију.
Ангел, повређен, упада у речицу усред зимског мраза. Група бораца ОВК-а га проналази смрзнутог и смешта га у импривизовану болницу, где му стари лекар, професор, ампутира три промрзла прста леве руке. После неколико недеља испоставља се да је због рана Ангелов живот и даље угрожен. Једини спас је у специјалном антибиотику кога нема у провизорној војној болници.
Дрита, ангажована као лекар у јединици ОВК-а, преузима ризик да се црним мерцедесом пробије до Приштине где добија лек од хирурга Николе. Међутим, добија трудове и Никола је породи. Немајући другог избора, Никола преобучен у албанског сељака креће црним мерцедесом на територију под контролом ОВК-а, носећи лек за Ангела. Пошто је дотурио лек ризикујући живот, бива у повратку пресретнут од српске полиције, која пуца у „албанског сељака“, сумњајући да је курир…
Апсурд рата: Србин гине од српске руке. У финалу македонско-албанска породица је на окупу, али сели се у иностранство јер је Дрита добила стипендију за специјализацију.
