Pročitaj mi članak

ZAŠTO TREBA IMATI enciklopediju Catena mundi?

0

catena mundi

Тајна пшеничног зрна

„Нема данас већег бола него волети своју Отаџбину.
Та љубав је мој највећи крст.“
Старац Никанор Хиландарски

Почетком 20. века Јован Цвијић је написао: „У доба Страбона и Птоломеја, цртало се на картама и описивало у географским делима једно планинско било, које се без прекида пружало од Истока на Запад, од Црнога Мора до Алпа. У доба Ренесанса оно се звало Catena Mundi или Catena del Mondo. Испитивачи прве половине XIX века зову га Централно Било. Оно је делило јужне балканске земље: Грчку, Македонију и Тракију од северних, теже приступачних и хладних области, са великим снеговима и јаким мразевима, које су насељене, како говораху Јелини, варварима. То Било је чинило високу баријеру између дивљих северних области и цивилизованог Југа.“

Енциклопедијом Catena mundi, чији дословни превод са латинског значи „вериге света“, Предраг Р. Драгић Кијук је 1992. године отворио српску хронику на светским веригама. Ту тајну историју Кијук је однео са собом у снегу и леду завејане Србије, на Часне вериге Светог апостола Петра, 29. јануара 2012. године.

У том преплету, веригама или ланцу пишчеве судбине и његовог дела, у тајни пшеничног зрна  (Јн 12,24), крије се и тајна првог издања Catena mundi, чија је судбина мистична попут њеног имена.

Тек што се појавила у продаји, енциклопедија је у највећој мери волшебно нестала са полица књижара. Тако драгоцена и у то време скупоцена књига, у тиражу од 3000 примерака, није могла лако да се распрода.

Поставља се питање: чији интерес је био да енциклопедија не дође до већег броја читалаца?

Kijuk

Кијук

Ипак, Catena mundi је иза себе оставила траг.

О њој се причало у интелектуалним круговима, али шапатом; у Академији, која се зове САНУ, она се читала, али кришом; у Народној библиотеци Србије данима сте морали да чекате да дођете на ред да бисте утонули у тајне које енциклопедија открива…

Малобројни су срећници који су стигли да je купе пре њене „кристалне ноћи“ и зато сте тако битну књигу могли да добијете на читање само уз чврсто обећање да ћете је чувати и, наравно, вратити власнику…

„Да ли си прочитао Катену“, било је питање у студентским круговима, којим се правила разлика између оних који нешто знају и оних који су још увек били „почетници“.

Иако прећуткивана, иако разграбљена и уништавана од стране оних који су једна од главних тема на њеним страницама, Кијукова енциклопедија је временом добила статус „националне библије“, најбитније књиге која је сваком знатижељном читаоцу отварала двери српске историје, тако велике а тако уништаване, заборављане и прећуткиване.

Тако се судбина првог издања поистоветила са судбином народа о коме говори на својим страницама.

Енциклопедија Catena mundi је била пшенично зрно које „много рода роди“. И сви аутори, којих у енциклопедији има преко 260, уградили су се у Кијукову српску хронику на светским веригама. Не правећи разлику између онога о чему се сме и онога о чему се не сме причати, јер прави интелектуалац не сме да има бојазан када сведочи Истину, Кијук је са изузетном строгошћу вршио одабир текстова који ће бити објављени у првом и другом тому енциклопедије.

Све заблуде српског народа, којих је свих ових година и деценија заиста много, Кијук на ненаметљив начин разобличава обиљем података, проверљивим чињеницама, стотинама докумената, мало познатим мапама…

Пажљивом читаоцу свакако неће бити тешко да иза ових 2000 страница открије приређивача који са љубављу и несебичним трудом свом народу помaже у трагању за властитим идентитетом и подстиче га да се суочи са самим собом.

Неки кажу да је узрок Кијуковог прераног одласка из земног живота била вишедеценијска бол и брига за судбину српског народа, народа који је превише страдао, али и превише заборављао истину о себи.

Поробљени народ неће бити потпуно окупиран све док у њему постоји жеља за слободом која се рађа из памћења ко смо били, како и ко нас је поробио, где смо грешили…

Нека ово друго издање енциклопедије Catena mundi буде мало сведочанство оних Срба који настављају да носе крст хиландарског старца Никанора и Предрага Р. Драгића Кијука.

Бранимир Нешић, предговор другом издању

Претплати се на енциклопедију и оствари попуст од 50% (ПРЕТПЛАТА – ОВДЕ)

(catenamundi.rs)