Прочитајте исповест Виктора Новака како је у Гестапоовом затвору стварао прве нацрте за култну књигу Magnum crimen и како се у разговорима са утамниченим родољубима полако искристалисала издајничка улога католичке цркве.

„У /…/ књизи приказује се /…/ организирани клерикализам и његов поход на освајање власти од тренутка кад је 1900. на „Првом хрватском католичком конгресу“ у Загребу (1900) створен клерикални програм за читаво XX стољеће. За овај /…/ дио хисторије клерикализма у Хрватској скупљао сам грађу већ веома дуго, пратећи стално више од 40 година рад клерикализма, из непосредне близине. И као омладинац-гимназијалац и као студент свеучилишта у Загребу, као члан Аустријског хисторијског института и Ватиканске палеографске школе у Риму, а онда послије Првог свјетског рата као професор свеучилишта, стално га налазећи на фронту негативних, противнародних снага као сијача мржње и неслоге међу народима вјерама подијељенима. Већ тада сам стекао увјерење, да је овај период клерикализма само један одређени дио у његову опћем развоју и да он све агресивније тежи далеким својим циљевима.

Прва му је Југославија омогућивала пуним прегрштима да се множе богатства увјета за његово реакционарно дјеловање. /…/ Клерофашизам је вјешто заузео своје мјесто и у тзв. хрватском народном покрету, склопивши с В. Мачеком најприснији „споразум“. Од Минхена се видјело, да ће клерофашизам одиграти пуну улогу, коју му је намијенио његов врховни заповједник. Јер, слом Чехословачке и оснивање клерофашистичке Словачке изазвало је код клерикалаца у Хрватској одушевљено одобравање и сугласност са првим потезом Хитлерове агресије. Ова славенска несрећа означавала се у новинама и проповиједима клерикалаца као „побједа католичке и вјерске мисли над безбожним материјализмом“. Све што се сада одигравало под режимом Цветковић-Мачекова „споразума“ слутило је на припремање највеће издаје. И она је наишла, чим је агресор положио своју пљачкашку руку и на Југославију. За многе је то дошло неочекивано и ненаслућивано. За мањи број била је та издаја само досљедна посљедица свега ранијег прикривеног и јавног рада. Трећи дио пројектираног студија клерикализма у Хрватској множио се све више новом и новом грађом.

Рат је априла 1941. затекао многе Хрвате и изван Хрватске. Тако и мене. У Србији, гдје се налазим на универзитету још од 1924. /…/ Убрзо су се испунила наслућивања, да ће београдска полиција за окупаторов рачун почети с хапшењима. И ја нисам дуго чекао. И мени је указана „част“ да будем међу првом десеторицом Београђана, који су имали да агресору гарантирају својом главом „безбједност српског простора“. Послије ове десеторице, већ у посљедњој недјељи априла, долазиле су нове стотине и хиљаде, у бескрај. Већ тада се знало, да је у Хрватској никла Хитлер-Мусолинијева наказа „НДХ“, предана усташама и њиховим савезницима, клерофашистима, да из ње створе усташко-клерикалну „Civitas Dei“ новог фашистичког типа. И они су се на тај посао дали најспремније, од самог почетка. 10. априла започела је усташко-клерикална страховлада/…/.

Кроз ћелије београдског Гестапoа у Александровој бр. 6, прошао је првих мјесеци окупације – повремено – и извјестан број Срба и Хрвата пречана, ухваћених и доведених из разних разлога на саслушање београдским крвницима. Ти наши супатници били су први и аутентични извори о страдањима Срба у Хитлер-Павелићевој монструозности, у „НДХ“, али и Хрвата, које су већ Мачекови концлогори напросто изручили усташама на клање, да за њима слиједе нове бескрајне хекатомбе. Стално су се множиле вијести, да је у тој „НДХ“ све што је било напредно и слободољубиво, без обзира да ли су то Срби или Хрвати, изложено најсвирепијим прогонима. Па опет, све што се сазнавало, чинило нам се у први мах не само претјерано, него готово немогуће. Све у свему као плод фантазије избезумљених преживјелих страдалника. Међутим, вијести су се постепено провјеравале и подударале, и то с разних страна, у једном временском процесу, и постајале су на ужас свих затвореника једна страховита стварност. Поврх тога учвршћивала се истина, да сав тај усташки терор, заштићиван и плански подјариван од оба окупатора, не би ни издалека добио толико на замаху и ширини, да га није помагао и распаљивао најборбенији непријатељ свега што је било слободољубиво у „НДХ“ – католички клерикализам, прави наказни клерофашизам. /…/ У ужасима средњевјековних инквизиторских феномена, који су се повампирени разбуктавали у многобројним концлогорима „НДХ“, нарочито у оном најстраховитијем, у Јасеновцу, гдје су се поред усташких звијери налазили као активни изводиоци свих тих нечовјечности и представници најјаче организације Католичке акције, крижари, и њихови некадашњи одгајатељи и водитељи – свећеници! /…/

Све то обухватити, схватити и објаснити у првим мјесецима окупације није био ни лаган ни једноставан посао. Ипак све се углавном сустицало у мислима, да је све то само у тако страховитој израженој форми зато могуће, што је и то било за окупације продужење рада и настојања свих реакционарних елемената, који су се сада понадали, да ће под заштитом окупатора коначно стићи своме циљу, и за туђи рачун приграбити сву власт у своје руке. /…/

И у ћелијама Гестапоа, као и у концлогору на Бањици, у тој кући смрти, водиле су се често дуге и узбудљиве дискусије о многобројним узроцима, који су довели до тако брзог слома Југославије. У измјенама мисли, свакако није била изостављена ни улога клерофашизма. Сада су ми се појављивале све одређеније, логичније и увјерљивије слике из ближе као и даљње прошлости клерикализма у Хрватској, и све су се постепено повезивале у једну органску цјелину са свиме, што се одиграло у „НДХ“. Постало ми је јасно, зашто је за наше народе био једнако језив furor ecclesiasticus као и његов двојник, furor teutonicus. Ту је дакле сазријевала мисао и одлука, да се у хисторијском процесу прикаже сва изобличеност милитантног клерикализма, толико разорног међу народима трију вјера. Тако је трећи дио књиге добио своје формулиране задатке.

Прво нецензурисано и целовито издање на српском језику. Први пут ћириличним писмом.

Oznake: Viktor Novak, gestapo, zločini nad Srbima, ustaše