Прочитај ми чланак
Дани лете
(Руска романса и блада; стихови, музика и пева: Александар Вертинскиј)
Колико је било претенциозних поза,
Колико је било сломљених ружа,
Колико је било бола, проклетства и суза!
Како блистају круне!
Како су банални растанци!
Како сви смо глупи у нашим осећајима!
А љубав је јад.
А љубав је ад,
У којем наша срца вечно горе.
Али дани лете
И нестају као пролећна вода,
Дани лете,
Односећи са собом године.
Време лечи људе
И од свих ових дана
Остаје само чежња,
И она је увек са мном.
Али ипак, кад престанеш волети,
Кад изгубиш толико осећаја,
Како после тог жалиш себе!
Толико нас је срам наших лажи
И дрхтања срца…
И такав је то нож у срце нам!
Сам не можеш то схватити,
А другима не знаш рећи,
Остаје за тебе само смрзнути се и ћутати.
Али дани лете
И нестају као пролећна вода,
Дани лете,
Односећи са собом године.
Време лечи људе
И од свих ових дана
Остаје само чежња,
И она је увек са мном.
Дни бегут
Сколько вычурных поз,
Сколько сломанных роз,
Сколько мук, и проклятий, и слёз!
Как сияют венцы!
Как банальны концы!
Как мы все в наших чувствах глупцы!
А любовь – это яд.
А любовь – это ад,
Где сердца наши вечно горят.
Но дни бeгут,
Как уходит весной вода,
Дни бегут,
Унося за собой года.
Время лечит людей,
И от всех этих дней
Остаётся тоска одна,
И со мною всегда она.
Но зато, разлюбя,
Столько чувств загубя,
Как потом мы жалеем себя!
Как нам стыдно за ложь,
За сердечную дрожь,
И какой это в сердце нам нож!
Одному не понять,
А другим не сказать,
Остаётся застыть и молчать.
А дни бегут,
Как уходит весной вода,
Дни бегут,
Унося за собой года.
Время лечит людей,
И от всех этих дней
Остаётся тоска одна,
И со мною всегда она.
Превод: barsiscev
