Милов’о сам гараве и плаве
(Староградске песма и романса; пева: Живан Милић)

Милов’о сам гараве и плаве,
Доста цура у животу свом
Ал’ ко’ тебе….
Још ни једну тако, цуро драга
Из сокака мог…

Због тебе сам тарабе прескако’
По баштенски скривао се кути,
И кад јасмин, и кад дуња мири
И кад лишће опада и жути
Теби, цуро, долазио крадом
Покрај страже оца твог и мајке
Хлебом мами лајавог шарова, небил’ мого
Твом прозору доћ….

Још и данас стално на те мислим
Жељан остах загрљаја твог
Заборавит те не могу никад, цуро драга
Из сокака мог…
Заборавит те не могу никад, цуро драга
Из сокака мог…

Oznake: Živan Milić, Milov'o sam garave i plave, pesma za laku noć, romanse, starogradska pesma