Pročitaj mi članak
Успомена
(Поп-рок песма и романса; пева: Барба Страјсенд)
Поноћ, ни звук се не чује с плочника
Зар је месец изгубио памћење?
Она се смеши сама
Обасано светлошћу лампе
Увело лишће се скупља под мојим ногама
И ветар почиње стењати
Успомена, посве сама на месечини
Смешим се минулим данима
Живот је био тако леп онда
сећам се
Времена кад сам знала што је срећа
Нека успомена опет живи
Свака улична лампа
Као да откуцава
фатално упозорење
Нетко мрмља
Улична лампа трепери
И убрзо ће јутро
Свиће, морам чекати зору
Морам мислити на нови живот
И не смем се предати
Кад дође зора
И ова ноћ ће бити успомена
И нови живот ће почети
Крајеви димних дана су изгорели
Осећа се устајали хладни мирис јутра
Улична светиљка умире
Још једна ноћ је готова
Свиће још један дан
Дотакни ме, тако је лако оставити ме
Потпуно саму с успоменом
на моје срећне дане
Ако ме дотакнеш
Разумет ћеш што је срећа
Погледај, почео је нови дан…
Memory
Midnight, not a sound from the pavement
Has the moon lost her memory?
She is smiling alone
In the lamplight
The withered leaves collect at my feet
And the wind begins to moan
Memory, all alone in the moonlight
I can smile at the old days
I was beautiful then
I remember
The time I knew what happiness was
Let the memory live again
Every street lamp
Seems to beat
A fatalistic warning
Someone mutters
And a street lamp gutters
And soon it will be morning
Daylight, I must wait for the sunrise
I must think of a new life
And I mustn’t give in
When the dawn comes
Tonight will be a memory too
And a new life will begin
Burnt out ends of smoky days
The stale cold smell of morning
The street lamp dies
Another night is over
Another day is dawning
Touch me, it’s so easy to leave me
All alone with my memory
Of my days in the sun
If you touch me
You’ll understand what happiness is
Look a new day has begun…
Превод: Anzhelitochka
