Прочитај ми чланак
Лаконога (Отилиа)
Једва да се сећам дванаест звончића на њеној блузици
Сам је црни ђаво потурио ноте музици
Вртела прстић око дугмета
Старија је сестра бдила као уклета
Обећале, кући, да ће доћи и пре поноћи
Једва да се сећам првих пет-шест слова њеног имена
Месец нешто флекав, ко стара трумпета лимена
Витлао Божић јата звездана
Мрзнуо је Дунав низводно од Бездана
А у нашем крају, лепих сека изнад просека
И баш лаконога…
За другога заручена, а за мене наручена код Бога.
Моја лепотушка…
Недопијен гутљај вина, дах кармина на крајичку опушка
Ко речи пар у споменар…
Једва да се сећам да је рибњак био срмом окован
Тад и никад више мирис’о је снег на јоргован
О, мати јој њена скрила папуче
Од мраза ринглов пред кућом напуче
У оцове чизме па до чарде преко веранде
Моја лаконога…
За другога заручена, а за мене наручена код Бога
Моја лепотушка…
Недопијен гутљај вина, дах кармина на крајичку опушка
И тешки лом у срцу мом…
Ајмо децо…
И баш лаконога…
За другога заручена, а за мене наручена код Бога.
Моја лепотушка…
Недопијен гутљај вина, дах кармина на крајичку опушка
Ко речи пар у споменар…
Моја лаконога…
За другога заручена, а за мене наручена код Бога
Моја лепотушка…
Недопијен гутљај вина, дах кармина на крајичку опушка
И тешки лом у срцу мом…
(Стихови – Ђорђе Балашевић)
