Pročitaj mi članak
Лола Новаковић – Хармоника
Нек ове ноћи свира хармоника,
И нек се зидови ћутања сруше!
Нека бар једном однесе музика,
Све ове боли, све ове туге,
Из моје рањене дусе.
Нек ове ноци свира хармоника,
И давну љубав у нама нек буди!
Нека процвета снажна и велика,
Нека нам опет бескрајна срећа,
Испуни срце и груди.
Има ли места у твојој души
за нову љубав и обећања?
Мозе ли разум мржњу да сруши
И да се опет воли и сања?
Мозе ли разум мржњу да сруши
И да се опет воли и сања?
Нек ове ноћи свира хармоника,
Нек твоје срце пробуди музика.
Нек ове ноци свира хармоника,
И давну љубав у нама нек буди!
Нека процвета снажна и велика,
Нека нам опет бескрајна срећа,
Испуни срце и груди.
Има ли места у твојој души
за нову љубав и обећања?
Мозе ли разум мржњу да сруши
И да се опет воли и сања?
Мозе ли разум мржњу да сруши
И да се опет воли и сања?
Нек ове ноћи свира хармоника,
Нек твоје срце пробуди музика.
Лај, ла, лај, лај, ла, лај…..
